26.03.2019.

Pomozite mi doktore!

  • Opustite se, zamislite da ste na nekom Vama prijatnom mestu... Jeste li se smestili?
Krišom gledam ispod trepavica. Dovraga sam se smestila, ali hajde kad sam se već našla ovde, a ionako svi kažu da pomaže...  Jesam, jesam... odgovaram.

  • Opišite mi mesto na kom se trenutno nalazite, da li Vam je prijatno...
Pa, trenutno ležim ovde kod Vas na Vašem krevetu, mislim, daleko bilo sa Vama, i nije mi baš preterano prijatno, vidite ne volim nešto kožni nameštaj, a i suknja mi je prekratka, sva sam se zalepila...

  • Gospođo J, mislio sam da mi opišete mesto iz Vaših misli. Gde se osećate lepo i sigurno...
Aaaaa, pa to je onda definitivno kupatilo. Vidite, do skoro ni ono nije bilo baš sigurno, ulazio je kako je ko hteo, jer nemamo ključ, ali sam pronašla foru i sad naguram gomilu peškira i pomerim malo lavabo na vrata i divno je. Mogu znate da predahnem od onog: Mama, mama, i hajde ženo uradi to ili to...

Podižem glavu i vidim blago podignutu obrvu. Ahaaa, mislite na neko drugo mesto. Evo odmah ću da zatvorim oči i evo, evo na moru sam. Tamo mi je prelepo i nikada se kući ne bih vratila. Naravno, da nemam dete i muža. Oni ne vole tu moju ideju o životu na moru. Niti sa mnom nit’ bez mene. Ako slušate Seve... Virim, vidim nešto beleži... Mislim, nije da je ja slušam, ili ne daj Bože volim, samo mislim da je ona stvarno jedna sjajna žena, majka, kraljica itd...
  • Aham. Sjajno. No, došli ste zbog Vas, ne zbog te kako god da se zove...
Pa, u stvari, nisam došla zbog sebe, nego sam dovela komšinicu, ali je ona morala do toaleta, a vi ste izašli pred mene, pa mi je bilo glupo da iskuliram skroz. A ona se zove Seve, i stvarno ima dobre pesme, i...
  • To Vam je komšinica?
Ma ne, mislim moja komšinica se zove Jovana, eno je 
u toaletu plače, a ovu drugu zaboravite, slučajno sam je spomenula...

  • Znate, nekada čovek ne želi sebi da prizna da mu je potrebna pomoć, već uzima razne druge uloge. Komšinica, prijateljica, javnih ličnosti... to se zove poricanje. Jako je teško doći do sebe. A još teže to podeliti sa drugim. Da li ste ikada poželeli da razgovarate sa nekim o tome kako se osećate?
Oh, pa doktore, ja o tome uglavnom i pričam. Mužu, detetu, prijateljima. Pa kome ću pre reći da ću poludeti budem li morala još jednom da budem sudija dok se muž i dete svađaju, ili budem li ostala još sat vremena duže na poslu.

  • Mislio sam na stručnu pomoć..,

Pa, jednom sam krenula kod psihijatra ali... ćutim i razmišljam kako da ispričam da sam greškom ušla kod frizera i provela se nikad bolje, plus dobila odlične savete (obavezno nađite tekst Ludo luda! :))


  • Ali ste odustali?
Nešto tako. 
  • Pa bitno je da ste sad tu.. 
Kao sto rekoh, ja sam samo došla sa...
  • Da, da, komšinicom... Hajde da igramo jednu igru. Ja ću reći neki predmet a Vi prvo na šta pomislite, može?
Naravno, mada bi bilo bolje da vidimo šta je sa Jovanom, plače već dvadeset minuta!?
  • Doći ćemo i do nje. Krećemo! Zeleno?
Dinosaurusi. Ne znam koji. Neki zeleni. I trava. Mislim prava trava ona koja se gazi. A ne ona druga... na koji ste možda pomislili. I krošnje drveća...
  • Gospođo J, jedna, prva stvar koja Vam padne na pamet. Ako imate potrebu objasnite je, ali samo jednu stvar, dogovoreno? Idemo dalje: Oko?
Suza. Puno suza. U toaletu. Jovaninih. Mogu da Vam kažem i zašto plače, ali bolje ona.. 
  • Hhhhh... Menjamo pristup. Reći ću slovo a vi nastavite ali brzo. Samo kratka reč na to slovo. Slovo A?
Avionkojisamzgazilapajesinplakaotridanajersampolomilakrila.
  • Šta to bi?
Pa rekli ste jedna reč. A kao avion.
  • Uf... tako je već bolje. B?
Jao, jao, pa ne znam. Ne mogu da se setim reči na B. Može li neka životinja da pozovem sina? U stvari ne mora, setila sam se.
  • Recite.
Broš.
  • Zašto baš broš? Volite nakit?
Ma ne, nego Seve ima pesmu. Od tebe imam broš...

  • Vi baš volite tu pevačicu? Da probamo onda na S?
A ne, nego sam se samo setila. Na S imam sjajnu reč: Sivi soko. Mislim možda su dve reči ali to je jedna od pedeset omiljenih životinja mog sina.

  • Mogli ste reći i sin, ali niste?
Pa njega zovem drugim imenima, ali u pravu ste mogla sam. Meni je sin asocijacija na svako slovo. Šta ću kad je jedinac? Može li jedinac za J?
  - A pod kojim slovom Vam je muž? 

Je li ovo trik pitanje ili hoćete da pogađate?
  • Ne, nego me baš zanima.
On je pod slovom M. Logično. M kao muž koji me ponekad nervira toliko da bih ga pojela, a ponekad ga preobožavam da bih ga hvalila stalno. Ali na M imate i druge životinje koje u kombinaciji sa mužom budu sjajne. M kao muž mamut (takvog više nema, izumrla vrsta) a opet imate i M kao čovečijeg pretka ( kada mi se na glavu popne)...
  • A pod kojim ste Vi slovom? Možda isto J? Uz jedinca?
A ne... Pod J je Jovana, molim da je izvučete iz toaleta, dok ja smislim pod kojim bih se slovom mogla svrstati? Možda U kao uporna, umorna... Ili V? Vesela Vrištalina.., ili D? Dosadna, dobra, ne znam stvarno.
  • Vidimo se za sedam dana, a vi razmislite o slovu koje Vam odgovara ili o nekom pojmu.
Toalet.
  • Pa nemojte preterivati.
Doktore, moramo u toalet, verujte mi. Polazi sa mnom, dok odmahuje glavom. Iz toaleta vučem uplakanu Jovanu, koja kroz suze i smeh pozdravlja doktora.

  • Izgleda da Jovana stvarno postoji?
Izgleda kažem ja. I da ne bih dolazila ponovo kod Vas, jer se još nadam da mi ne trebate imam reč za sebe...
  • Recite?
Žena, majka, kraljica. Ali ovo ne peva Seve već Rozga, tako da hvala lepo i doviđenja!
  • To su Vam tri reči.

Izgleda da sam višestruka ličnost! Govorim i odlazim, a zahvalna sam mu, jer mi je ukazao na jednu bitnu stvar. Moram i sebi biti na prvom mestu. Pod svakim slovom. Zajedno sa svojom porodicom. I tek tada ćemo funkcionisati!

12.02.2019.

Šta sve možeš za sat vremena?

Ovaj tekst bi u stvari trebalo da nosi naziv: Šta sve možeš za sat vremena dok ti je dete na treningu, engleskom, radionici, plivanju, času klavira ili matematike?

Ali je realno predugačak. A i nelogičan. Jer to onda više i nije sat vremena nego pet, šest i više sati!

Ali da se vratim temi. Šta sve možeš?

- Možeš da sediš u obližnjem kafiću. Sama ili sa drugim roditeljima. Od toga zavisi da li ćeš biti prepuštena planiranju detetove budućnosti do recimo fakulteta, što priznajem neretko činim, ili ćeš prepričavati dečiji dan iz vrtića, sa sve dečijim pričama o tome ko je kome šta rekao, ko je bio dobar a ko ne, i ko je tražio tri tanjira dodatka. Kolača naravno!

- Možeš da odjuriš u najkraći mogući šoping. Za dete naravno, za koga bi drugo! Nema veze što mu je skoro bio rođendan, i sto je dobio toliko divnih stvari za obući. Dve tri majčice neće škoditi! Čarape uvek trebaju. Gaće takođe! Ako te to mrzi, onda je opcija jedan za tebe! Sedi lepo u kafić pa uživaj! A onda posle sa detetom u kupovinu! Jeste da ćeš ga juriti između rafova i po radnjama i da će te svi prodavci mrzeti iz dna duše, ali nema veze!

- Da nisu toliki redovi po bankama i marketima možda biste i tamo mogli malo, ali s obzirom da su redovi u nedogled, ostavite to za neku drugu priliku! Tako da pošto ova opcija otpada, možda možete do obližnjeg parka kako biste udahnuli malo svežeg vazduha i napunili baterije. Pod uslovom da ne pada kiša i pod uslovom da ne živite u kakvom zagađenom gradu. Ako se to desi, vi trk nazad u kafić. Bolje da udišete dim cigareta nego zagađeni vazduh. Verujte mi. Ja sam iz Pančeva!

- Za sat vremena vernog čekanja, možete obaviti neki telefonski razgovor. Pozvati osobi koju niste dugo čuli, kako biste na miru mogli porazgovarati. E sad, problem nam pravi nekoliko stvari. Opet ona kiša, jer ne možete na mokrom stajati i šetati, zatim ono zagađenje, pa čak i kafić ukoliko je buka ili sedite sa drugim roditeljima. Znam ja da biste vi svakako i sa tom drugom osobom sa druge strane žice ponajviše o detetu pričali ali ostavite to za predveče kada dete zaspi. Ukoliko vi ne zaspite pre njega.

- Da vidimo šta se još može. Možete čitati neku knjigu kao što ja ponekad činim. Jeste da je malo retro i možda neuobičajeno, gledaju vas ispod oka, gurkaju se, smeju, ali imate i opciju knjiga na telefonu ako ne želite da odskačete, pa lepo nos u telefon i nećete se puno razlikovati od ostatka sveta. Svakako i ovo podrazumeva da sedite negde, prekrštenih nogu, pijuckajući kafu. Budem li još jednom spomenula kafić, drmnite me knjigom u bilo kom formatu po glavi!

U svakom slučaju, možete mnogo toga. Viđala sam ja mame koje spavaju u svlačionicama, tate koje treniraju dok čekaju klince, nervozne, gladne mame i tate koji jure na najbližu pljeku dok čekaju svoje zlato, bake i deke koji uskaču kao zamene, savršeno organizovane dadilje... i kod svih se sve svodi na dovoženje, čekanje i povratak kući.

Nikako da se otmem utisku da su mene roditelji odveli na prvi trening i posle pustili da idem svojim putem okružena drugaricama iz tima, bez pomisli da me vode, čekaju, i troše svoje vreme... I to ne zato što su me manje voleli, već zato što je to neko drugo vreme bilo, bezbrižno i nevino. Pa smo mogle pola sata pešaka do treninga, Ivana, Tijana, Maja, Anđa, Senka i ja, uz vesela lica, bez bojazni, uz pesmu, do sale za trening i nazad, dok su mame i tate imale malo vremena za sebe i svoje obaveze... Možda smo bile malo starije, pa smo mogle same. Ili zato što smo rasle u manjem gradu a ne u ovoj džungli od glavnog grada... Ali sasvim sigurno znam da me mama u kafiću nije čekala. Imala je pametnija posla. I život za živeti.

27.01.2019.

Ko sam ja?

Ja sam jutro. Budim. Najpre tiho. Onda malo glasnije. Ono moje čedo koje i dalje u krevetu sa nama spava. Mada sam sigurna da on misli da je to samo njegov krevet. S obzirom da su mu noge na mojoj glavi a glava na očevom stomaku. Tešim se neće još dugo tako. Tešim se neću ja još dugo tako.

Ja sam oblačenje. I umivanje. Doručak. Zagrljaj. Poljubac za vrtić! Ono budi dobar i pametan i sjajan kao i uvek. 

Ja sam spremanje za pet minuta. I tuširanje i oblačenje i šminkanje i večito trčanje da ne zakasnim na prevoz.

Ja sam posao. I rad. I uzbuđenje. I snaga. I osmeh. I stres. I preopterećenje. I rokovi. I brojevi. I ćutnja i ljutnja. A na poslu još mogu biti i svako i niko i vesela i tužna i pričljiva i ćutljiva, mislim u sebi samo kod kuće da sve bude sjajno i da smo mi svi živi i zdravi.

Ja sam šetnja. Do kuće sa posla. Rutina. Prodavnica. Biblioteka. Svi ljudi koje sretnem i sa kojima pričam. Ja sam rafaelo koji sam krišom kupila bez deteta. I pojela bez njega. Ja sam mama koja dođe po svoje dete među poslednjima. Ako ga tata već nije uzeo.

Ja sam zagrljaj posle vrtića. Dosadna ploča: Šta si jeo, sa kim si se igrao, je li ti bilo lepo? Ja sam radost i iznenađenje kada iz preteške torbe izvadim slatkiš. Ili voćku. Ili igračku. Trčanje do kuće u štiklama. Parkić posle svega.

Ja sam kafa. Često hladna. Ali potrebna. Ja sam letnja sparina i jesenja kiša. Gledanje kroz prozor. Topla pita i kolač sa cimetom. Ja sam miris vanile u kosi. I brašno po licu. Crveni karmin na usnama. Kada mi dete zagnjuri glavu u kosu i kaže mirišeš na lepo. Ili nemoj da me ljubiš, umazaćeš me, bolje ljubi tatu!

Ja sam more. I maštanje o moru. I sakupljanje školjki. I ronjenje. I glupiranje na sred plaže. I sunčanje dok me muž ne odvuče sa iste. Mama, ne sunčaj se toliko tata kaže da nije zdravo! Ja sam ono važi dušo. I nastavak radnje po svome.

Ja sam bura. Emocija. Strahova. Planiranja budućnosti. I bojazni od iste. Ja sam odgovor na svako dečije pitanje i svaki osmeh ili suzu... Ja sam planiranje. Rođendana. Poklona. Putovanja. Škole koje nas čeka. Sve shvatam preozbiljno i nema mi druge. Zar je važno šta će se kupiti za poklon? Zar je važno u koju će školu? Zar je... pričaju oko mene. Ja sam uzdržana dok slušam a u sebi gorim i govorim: Smiri se. Ja sam važno je.

Ja sam i bezgrešna i grešna i mirna i bučna i sve to stane u jedan dan, u 24 časa pa tako svake nedelje, i meseca. Stalno.

Ja sam bačeni ručak na koji smo zaboravili jer nas je muž iznenadio pizzom. Ja sam mama za treninge i radionice i engleski ako treba i za kineski.


Ja sam sto puta Hajde na spavanje. I maženje. I uspavanke i priče! Ja sam uvek može još jedna više. I noć. I pokrivanje. Nedovršena čaša vina. Ja sam laku noć i ne mogu da spavam... jer ja sam i mama i žena i sreća i tuga i ljubav i sve što nam se dogodi i sve što smo mi... i zar to prosto nije lepo?

14.01.2019.

Mama u provodu

Prvi izlazak

Obuci nešto kežual. I budi spremna na vreme! - govori mi prijateljica i prekida vezu.
Ne stigoh da je pitam šta će ona obući. Meni kao nekome ko nije izašao sto godina preko je potreban savet. Zovem je i zovem ali ne javlja se. Nema veze, hajde da nađemo nešto pristojno za prvi izlazak od rodjenja deteta! Koje sad ima tri godine.

Hm...nemam šta da obučem... kukam pored punog ormana garderobe! Stvarno nemam. Možda da obučem farke i belu bluzu? Još samo kad bih uspela da uđem u iste... Samo malo, samo malo i ušla sam... to što dalje od butina ne mogu iste navući potpuno je nebitno jer svakako ovu kombinaciju odbacujem. Zbog bele bluze sa koje mi se smeši fleka od čoko mleka. Ili kafe, ne sećam se.

Naposletku se odlučujem za sivu tunika haljinu, stavljam veliki broš cvet i obuvam ravne čizme! Mislim se u sebi, odlično si se ove kombinacije setila, jedino kosu još da si sredila... Ali i za to imam rešenje, vezujem rep i eto gotova sam! Ljubim dete koje spava, muž kaže sve je super samo ti je haljina malo kraća ili si se ugojila, pravim se da čula nisam ali taj jutro neće dočekati... i krećem u provod. Moj prvi izlazak... dobro ne baš bukvalno ali uhvatilo me je uzbuđenje...

Sve dok nisam ušla u autobus. Može li neko da mi objasni kuda će svi ovi ljudi u pola deset, dok pošten svet spava? Mislim i ja bih spavala da sam ostala kod kuće... Možda sam mogla taxijem ali mislim se blizu sam, mogu i prevozom. Aaaa, nisam razmažena ali niti mogu da dišem, niti da se pomerim, stojim na vratima, na jednoj nozi...Ali razmišljam pozitivno, provešću se sjajno, ovo je samo mala prepreka na putu.

Stižem do kafane, i vidim po porukama, da svi kasne i svi imaju isti savet: uđi da nam ne istekne rezervacija. Šta ću, ulazim, sedam za sto, još ne poručujem, čekam svi da stignu. Uredno šaljem mužu poruku da sam stigla i da je sve super! Što je za sada delimično tačno, tek će biti sjajno!

A da bi bilo sjajno, pošto niko ne dolazi i posle 15 minuta, poručujem belo pa kud puklo neka pukne. Zaboravljam na bonton i maltene celu čašu pijem naiskap. I vi biste posle sve moje muke! Gledam društvo oko mene, devojke su toliko sređene da ja u mojoj kombinaciji delujem kao njihova razredna... A mladići su uveliko veseli i glasni iako muzika još nije počela.

Konobar dosipa vino, prema porukama moje drugarice stižu za pet minuta, a meni prilazi momak, recimo deset godina mladi. Milena? - pita. Mislim se u sebi, ovako se ni u moje vreme nije prilazilo ali šta ja znam... Predstavlja se, pita koga čekam, eto on baš kašnjenje ne voli, ali šta to on meni priča kad sam ja tačna kao sat... Klimam glavom, potvrđujem, mada mi je ovo iskreno prvi put da ne kasnim ali šta on zna...

Pita izlazim li često, naravno, odgovaram, ali ne dodajem ono u parkiće najviše... Kaže i on, kako me ranije nije sreo. Dečko dragi, udata sam, objašnjavam mu, a u sebi se jedem što burmu nisam stavila, eno je u kutijici čami jer meni ruke od nakita otiču. Kaže on meni pa dobro to je baš lepo, udate žene su ozbiljnije i kulturnije. Aman, dečko, imam i dete! Sjajno, i on decu obožava! Mislim se u sebi, je li ovo neki ludak, sve mu je lepo sve mu je strava? Imam 34 godine. Govorim na kraju. Lažeš, viče! Baš izgledaš mlađe! Hoćeš li da mi daš broj pa da se sutra ispričamo, evo kreće muzika i gužva? Stani malo! Bojana, evo je Milena, sećaš je se, čuvala je decu kumovima! Milena, upoznaj moju suprugu Bojanu! Ovo nam je znaš prvi izlazak od kad smo dobili blizance! Trebaćeš nam zbog njih - namiguje mi šmekerski. 

Nabacih najveći osmeh i kažem mu evo zabeleži broj. Lupam neke cifre, pijem još jednu čašu, on odlazi a moja ekipa stiže. Izvinjavaju se, ljube, grle! Sve su na štiklama, uspešno pariraju drugim lepim ženama u kafani. Izgledam kao Meri Popins, samo još da ne počnem da pevam kao ona... jako je vino šta ćete... Hajde, ne ljuti se, evo smisli neku kaznu, govore mi... Kazna vam je da me večeras zovete Milena, jasno? Ako pogrešite idem kući! I to sama. Prevozom!

A već mi se toliko vrti u glavi da već znam da će mi itekako trebati njihova pomoć...
Pa se prepuštam smehu i igri i provodim se zaista sjajno! Ćao Milena, javlja mi se sveži bračni par sa blizancima! Čujemo se sutra! Da, da, čujemo se sutra, jedva čekam da čuvam vašu decu! - dovikujem! Drugarice me bledo gledaju, a ja umirem od smeha i kažem: Ma učinilo im se da me znaju iz parka. Hajde glupa priča skroz, šta kažete da poručimo neku pesmu o Jeleni ali da pevaju Milena?

A sutra će neko stvarno da peva A gde si Milena... a ja svakako u izlazak neću skoro!

15.11.2018.

Ko je Supermama?

Ustala, hranila, dva sata sinoć spavala. Beba se budila, pa joj pevala, sebi se smejala kad sam uhvatila svoj odraz u ogledalu. I frizuru rasčupanu. I podočnjake do poda.

Zaspala, probudila, previla, nahranila, zasmejavala, hladnu kafu popila. I krišom se čudila kad mi je pre dete poraslo.

Dva ručka skuvala, dok se beba budila, Pepu prase gledala, ko Tata prase se smejala i tri mašine uključila a kad je tata došao plan sam imala kako bi se skroz isključila ali beba me je prevarila pa sam ispočetka krenula.

I tako je beba rasla. Ustala, hranila, u vrtić vodila, na posao trčala. Prva smena, druga smena, nisam se ni sabrala, noć bi već padala, a mi smo pričali sve više i hodali i padali i igrali se. I ljubili svaki dan.

Beba je sve manje spavala, a ja sam se sve manje nadala da ću imati par minuta za sebe. Ali i to se promenilo. Beba je odrastala, veliki dečak postala. Ne spava više, ni dok padaju kiše, sad se igramo, učimo, trčimo i dalje ljubimo i malo više se ljutimo. Po rođendanima jurimo, na treninge žurimo, podočnjaci su ispod poda otišli a ni kosa bolja nije, a kafa se i dalje hladna pije.

Ma, bitno je da uživamo.

I kaže meni moje dete: Najbolja si mama na svetu. Supermama, moja mama. A ja se smeškam, il' plačem, i kažem hvala ti dušo najlepša moja, ali svaka je mama ko mama tvoja.

Obuci, presvuci, napravi, nahrani, kučiće glumi, po ceo dan pevaj, pa posle zevaj. Nauči, odglumi, pomozi, zavrni, 24 sata dovoljno nije. Na glavi dubi, stalno ne trubi,slušaj šta želi i kad priča i kad ćuti.

Objasni, pojasni, umiri, kada se sa drugarima posvađa pomiri, budi rame za plakanje i daska za skakanje, u budućnost u daljine, daj mu krila nek' se vine.

O kulturi, životinjama, o superherojima ga uči, i svemiru i o svetu, da se sutra ne iznenadi kad vidi neku Supermamu u letu.