Cekajuci Godoa... ili nekog drugog

Kada vam pregled zakazu u devet, nemojte nikada otici tada. Sacekajte u svom domu jos sat-dva, ili prosetajte ukoliko je suncan dan. Svesna sam da se odredjene institucije trude da zakazivanjem pospese organizaciju i rad. Svesna sam, medjutim, u kojoj zemlji zivimo, i da ce jos mnogo vremena proci, a vode proteci, dok sve ne bude funkcionisalo tako da kada vam zakazu nesto u devet, to i bude tada. Kada se radi o meni, i o mom pregledu, nije mi problem da cekam. Ali, kada se radi o mom detetu, koje u trenutku pregleda ima nesto malo vise od mesec dana, onda mi nije svejedno. I pocinjem da ujedam. Pitam se da li je to majcinski instinkt? Kao kod lavica koje cuvaju svoje mladunce. Ili se radi samo o kapi koja je prelila casu, u trenutku kada se mesec dana privikavate na svoje novo celjade, i treba vam ventil za opustanje i povod za histerisanje. Elem, pregled kod kardiologa zakazan nam je za devet sati. Javite se ovde, javite se onde, idemo iz zgrade u zgradu, iz prostorije u prostoriju. Recite! - vristi na nas sestra. Dobar dan, doveli smo bebu na pregled kod kardiologa. - kazemo. Koliko je stara beba? - pita. Mesec i par dana - odgovaramo muz i ja u glas, drzeci nase malo zlato u autosedistu. To onda vise nije beba, beba je ako ima do 15 dana. - kaze. Stani, stani, znaci, moja beba koja ima mesec dana, ustvari nije beba, hocu da joj kazem. Izvinite, a sta je onda moje dete, pitam iznervirano. Vanzemaljac? Sestra me gleda bledo. Soba devet, prozvace vas, kaze i odlazi. Gde ces sada, bas bih se svadjala, ali nisam taj tip, da dizem frku po salterima. Cekamo u cekaonici. Bas su joj odgovarajuce ime dali. Cekaonica.

Zato sto u startu svi znaju da ce da se ceka. U nasem slucaju dugo. Beba spava, tako da je bar to dobra stvar. Pitam drugu mamu kada su njima zakazali. U devet, kaze. I krece svoju tuznu pricu. Bolje da sam cutala i da je nista nisam pitala. Sada moram da je slusam, da joj se smeskam i da se zracim njenom tuznom pricom. Ima petoro dece. Pet brakova. Prvo dete joj ima Daunov sindrom. Sa njim je ovde. U trudnoci su primetili promene na srcu. Dete se rodilo i shvatili su za sindrom. Druga deca ga ne vole, pa joj taj mali zivi odvojeno. U domu. Posecuje ga kada moze. Imala je... Izvinite, kazem joj, stvarno moram da proverim nesto, vraticu se kasnije. Uzimam bebu i bezim odatle. Sedim u delu hodnika, gde me ona ne vidi. Muz ceka ispred ordinacije, da nas prozovu. Jeste li vi dosli zbog bebe? - pita me druga zena. Naravno da sam dosla zbog bebe, mislim se, ovo je decija bolnica. Pa sta je bebi? - nastavlja sa pitanjima. A, ne, tu pricu od mene neces slusati. Izvinite, nesto ne mogu da pricam, boli me glava. Hvala na razumevanju. - odgovaram joj. Dolazi muz da nas obidje. Sta je bebi? - pita ista zena. Muz je gleda kao da je ne vidi, pogleda mene, i nastavlja da mi prica sta je zapoceo. Moje dete ide na operaciju, znate. - nastavlja zena. Zao nam je, stvarno, ali ne mozemo da pricamo, odgovaram. Znam, znam, boli vas glava, kaze, da nemate slucajno neki tumor ili nesto? - pita. Pobogu zeno, hoces li mi se skinuti sa glave vise, kakav tumor, kakvi bakraci, otkaci se od nas vise! - mislim u sebi, a sa osmehom na licu joj govorim, nemam, sad mi je nesto lose, sa srecom, dovidjenja. Konacno, posle nekoliko sati prozivaju nas da udjemo. Doktorka kaze, eto pozurili smo da ovo malo bebce pregledamo. Ok, moje dete je opet beba, a ne vanzemaljac. Rade mu EKG srca, sto je skoro nemoguca misija, jer je beba sada budna, gladna i nervozna. Meni su oci pune suza, i ne uspevam da se usredsredim i drzim bebu kako treba. U jednom trenutku, pogledam u doktorku, koja baca zvecke i igracke po zidu, i ispusta krike kao indijanac, ne bi li animirala nase dete. Uprkos silnom trudu, ne uspeva. Ali imamo rezultat, EKG je dobar. Sada cete preci u drugu ordinaciju, kaze nam. Ali, morate da sacekate dok vas ne prozovu. O ne, nocna mora se nastavlja. Izlazimo u cekaonicu opet, samo sada sam pametnija. Pazljivo biram mesto, i sedam na stolicu u samom cosku. Sa jedne strane zid, sa druge strane cvece. Okrecem se cvecu, i kazem mu: A vi, zasto ste dosli, imate nekih problema sa cvetom ili korenom? Namigujem muzu, jer mi ne preostaje nista drugo do da sve okrenem na salu. EKG je dobar, i sve ostalo mora biti dobro. A cekaonice cu ubuduce izbegavati. Ako treba kasnicu. Ali necu cekati. I dok tako razmisljam, vidim ono moje cvece kako odlazi. Izgleda haluciniram. Da se nije naljutilo sto sam pitala sta sam pitala? Onda ugledam cistacicu kako ga odnosi. I odahnem.