Decak, devojcica, decak!

Stvarno mi nije bilo vazno da li cemo dobiti decaka ili devojcicu. Mislim da vecini roditelja to i nije bitno, jer onog trenutka kada shvate da ce postati roditelji, oni se sami nesvesno menjaju i pocinju da brinu o nekim drugim stvarima. Mi smo saznali da cemo dobiti decaka. Jupi! Bilo bi jupi i za devojcicu. Posto smo to otkrili, vec sam se dala u smisljanje planova i razmisljanja. Ne, ne brinite, ne biram mu buduci posao, devojku ili nesto slicno, nego razmisljam kako da nas stan, prilagodimo njemu, u koju cemo boju okreciti sobu, sta je sve potrebno kupiti i slicno. I naravno, kako ce se taj nas mali junak zvati. Posto ne radim, tacnije na bolovanju sam, imam vremena na pretek da sve smislim i organizujem. Prvo sam izabrala boju za zidove. Tacnije, dvoumim se jos izmedju plave i zelene. O, koliko tipicno. Da je devojcica sve bi bilo ljubicasto. Ili u nekoj nijansi roza boje. Onda sam razgledala kolica. I garderobu. I pelene. I cipelice. Hej, stani malo, pa ne trebaju mu odmah te cipele! Pa sam videla divan auto. Radi na daljinski. I konjica (tacnije, zdrebe). Vozic. Bagere. Fudbalsku loptu. Hej, trudnice, hej, tebi se obracam, ne treba mu sve to odmah, sacekaj malo. Dobro nisi vec knjige za skolu krenula detetu da kupujes. Uspori malo. Tek si u petom mesecu - razmisljam u sebi. Mozda ipak da mu kupim neku posteljinu, ili plisanog medu. Zovem dragog da ga pitam sta on misli. Idi kuci, dosta si setala, pa cemo videti sta cemo uzeti, polako samo - kaze. Vazi, evo samo da odnesem doktorki neke rezultate - obecavam. Precutkujem da cu posle toga da pogledam nunalice i foteljice. Sedim, cekam svoj red, kada devojka pored mene pocinje da place na sav glas. Pogledam je malo bolje, mislim u sebi, ne placi, molim te, porodices se. Mama, mama - vice dok razgovara telefonom, juce smo okrecili u plavo, molim te reci tati da sve prefarba, devojcica je. I reci onom mom da vrati sve stvari. I kolica, i kolica. Pa necu valjda cerku da vozam u zelenim kolicima. Jao, kako cete vi sada bez mene uzeti stvari, ja odoh sad u bolnicu, jao, jao, kuku, kuku. Gledam je, i samo sto ne zaplacem. Odlazim pravo kuci. Dragi dolazi sa posla, i pita - Sta si to videla zanimljivo sto bismo trebali da kupimo? Nista, stvarno nista, kazem mu. Biracemo kad budem u devetom. Pusti me sad da spavam. I legla sam, i pokusavam da spavam, ali mi ne ide. Ispred ociju mi lete jedna kolica, druga, treca, sve za decake. Pokusavam se setiti nekih za devojcice, ne mogu, nemam se cega setiti, ni jedna nisam ni pogledala. Mozda cu sutra opet da lutam. Tako je, to cu uraditi.