Ko to tamo peva

Guzva je svuda oko mene gde god da krenem. Kod lekara, u gradu, po prevozu. Nekada se gegam ulicama, nekada pozovem taxi, a nekada se vozikam vozilima gradskog prevoza. Beba najvise voli autobus i truckanje u istom. Tada kao da se umiri i uspava. Ljuljuska se gospodin.

Naravno, sve ovo se desava pod uslovom da je pod a) autobus prazan i imam gde da sednem ili pod b) da mi neko ustupi mesto. Ova b situacija se mnogo retko desava. I sto je najsmesnije od svega, ustaju mi ili deca ili bake. Muskarci - samo jedan jedini. Doslo mi je da mu kupim pivo. Ili vino. Ili sta vec pije. Ali muz mi rece da je to nepristojno. Pitati momka u prevozu sta pije. Pomislice, muva me trudnica ili sta vec... Zenske osobe (starosti od 18 do nekih 45 godina) se ili prave da me ne vide, glava zabijenih u mobilne telefone (to su ove mladje), ili me gledaju skupljenih ociju, kao da zmirkaju, kao da misle kuda li je ova krenula i sta joj to treba (to su ove starije). I sigurno jos pomisle - ma necu joj ustati sigurno, ni meni niko ustajao nije. I tako one sede, ja stojim, sve dok se ne nadje neka extra super baka i podvikne: dizite se, kako vas nije sramota, zar ona trudna da stoji? Tada moj junak i ja sednemo, truckamo se i uzivamo. Nisam od onih, nazalost, koje ce sa prednjih vrata povikati, izvinite, trudna sam, mogu li da sednem, i onda cekati prvog dobrovoljca da im ustupi mesto. Nekako mislim ako covek nema tu neku osnovnu kulturu, da u prevozu ustane starijem od sebe, detetu, trudnici, nije ni cudo kakva smo zemlja. Mada, svako ima neki svoj razlog zasto ustaje ili to ne cini. Kada je jednom jedna super baka zaurlala da mi neko ustane, jedna zena je pokusavala rentgen pogledom, da utvrdi da li se ispod moje jakne stvarno krije stomak ili ne.  Pomalo me je nerviralo sto me tako gleda, a i uhvatila me je neka nervoza jer smo za deset minuta samo dve stanice prosli. Kaze mi: "Jednom sam ustala devojci misleci da je trudna, ali ona je bila samo gojazna. Dobila sam kisu kritika i blagi samar po nosu". Razumem Vas u potpunosti - odgovaram. I ja sam tako jednom u vozu ustala starijem gospodinu, da bi on krenuo da me uhvati za pozadinu. I ne brinite, ja sam trudna i debela. Ne samo debela - govorim joj sa osmehom. Smeska se i ona, i kaze mi: "E pa onda, izvoli i sedi!", kad se iz samog neba stvori tu na tek oslobodjenom mestu, zadihana od trcanja kroz gomilu, nova druga zena, sa gomilom kesa u rukama i istim onim skupljenim ocima, koje gledaju malo u moj stomak, malo kroz prozor. Izlazim na sledecoj stanici. Kazem svom junaku - dosta je bilo za danas bebo, idemo malo da setamo. Ili cemo pozvati taxi. Autobus nam je zabranjen do daljnjeg. Previse pogleda, previse raznoraznih mirisa, a premalo kulture. I setim se recenice iz filma Ko to tamo peva - Kome se zuri, neka ide peske. Bas tako.