Ljubi ga majka

Izlazimo napolje, rano je jutro, prelepo. Beba je u kolicima, i samo cekam trenutak kada ce se pobuniti, kako bih ga izvadila napolje. Nisam presla ni sto metara, eto druge mame koja seta svoju bebu. Nju sam vec upoznala. Super je i ona i beba. Beba je malo starija od moje, vec sedi, i mirna je ko bubica. Kada krenete u setnje, neminovno je da upoznate druge mame i bebe. Smesno, ali nikada se ne setim da pitam te mame kako se zovu, vec samo kako im se zovu deca. Nekada ih zovem mama jedan, mama dva, tri i tako dalje. Volim da setam sa njima. Volim, jer mogu slobodno, bez pardona da pricam o svom detetu, a da me niko ne gleda kao da sam preopterecena mama, kojoj su na umu samo presvlacenja, podoji, igracke, odelca za bebe i slicno. Volim, jer sve majke, manje vise, prolaze kroz slicne faze, borbe i probleme. Ono sto isto volim, jeste sto svaka od majki koje sam upoznala nisu u fazonu, moje dete je najpametnije, najlepse, sa dva meseca vec sedi, sa sest trci po kuci i penje se na Mont Everest. Svaka od ovih majki koje sam upoznala tokom setnji, jeste razumna zena. Hvala Bogu da je svakoj od njih, bas kao i meni, moje dete najbolje i najlepse na svetu. Ali, dovoljno smo svesne, da znamo da svako dete ima svoj ritam, i da ga ne treba porediti sa drugom decom. Moja beba se ugojila koliko se ugojila od rodjenja, ako doktor smatra da je to u redu, ne treba mi neka tamo majka, koja misli da je popila svu pamet sveta, da mi govori kako je to malo ili ne valja. Prve zubice dobicemo kada ih dobijemo. Pocecemo da sedimo, puzimo, hodamo, kada budemo spremni za to. One majke koje sretnem a insistiraju na ovakvim razgovorima, zaobilazim u sirokom luku i ne razmisljam o njima. Mada, moram vam spomenuti jednu, ona nam je sluzila kao razlog za smeh svaki put kada bismo muz i ja klonuli duhom. Iako nije lepo smejati se drugim ljudima. I pricati o njima iza ledja. Elem, upoznamo mi tako majku na igralistu. Jao, sto vam je slatko dete, koliko ima? - pita. Dva meseca i par dana. - kazem. Jao, jao, bas je kao pravi mali covek. Ja imam dva deteta. Eno su tamo, jedan ima sedam a drugi dve i po godine. - zapocinje ona razgovor. Bas su slatki. - gledam ih i govorim joj. Imate li zubice? - pita. Nemamo. Jesi li ga odvikla od pelena? - pita, a ja se ne mogu nacuditi sta joj je, mozda je pogresno shvatila da beba ima vise, pa joj ponavljam da smo jos mali za odvikavanje od pelena. Kako mali, sta pricas? - upada u vatru. Ja sam mog mladjeg sa dva meseca odvikla. A starijeg isto tako, dobro mozda malo kasnije. Izvinite, pitam, kako ste to uspeli? Lepo, odgovara, ja ga stavim da sedi na nosu... Izvinite, prekidam je, kako ste bebu od dva meseca stavljali da sedi, nama su rekli lekari da zbog kukova to ne radimo do nekog petog meseca. Mislim, jeste sve to individualno, ali malo mi je rano, ipak dva meseca. Vi hocete da kazete da ja izmisljam? - pita. Ne, nikako, verovatno su vasa deca bas napredna, govorim joj i vidim osmeh zadovoljstva na njenom licu. I tako stavim ja njega na nosu, prica ona, on sedi, i dok ne piski ne skidam ga sa nose. Nista lakse. A kako vam je posle dete trazilo da ide na nosu? - pitam i dalje u neverici. Sta kako, pa pokaze rukom da hoce na nosu, odgovara ona, sva zajapurena. Ma, vazi, mislim u sebi, beba sa dva meseca, sedi, pokazuje rukom, dobro mi nije rekla pa rekao mi je.

Ipak, razmisljam, mozda su to stvarno ona retka, napredna deca, sto sa dve godine znaju po pet stranih jezika ili razbijaju matematiku. U tom trenutku, dotrcava njeno mladje dete i kaze: Mama, mama, moras da mi promenis pelenu, ukakio sam se. Dodje mi da se smejem na glas. Pogledam je, a ona mi kaze: Ja sam ti sve to za tvoje dobro govorila. Sve, sve. E, ako je tako bas ti hvala. Mozda moje dete nije sada mali Ajnstajn, i mozda nikada nece pomerati svet, ali jedno je sigurno, moj svet se oko njega vrti i uvek ce. I ne pada mi na pamet da izmisljam stvari o njegovom zivotu, kada uzivam u svemu onome sto napravi kada on to hoce. I kako on to hoce. I verovacu u njega, uvek. Ljubi ga majka, bas ovakvog kakav je.