Me, Myself and I

Termin jutarnje mucnine u mom slucaju nije bio ispravan. Kod mene su jutarnje mucnine trajale po ceo dan. Zato sam ih ja zvala dnevne mucnine. Pojedite nesto slano rano ujutru, pijte sto vise vode, ne jedite previse slatkog, izbegavajte ljuto i kiselo, samo su neki od saveta. Meni nisu pomogli. Citam neki magazin, pise da mucnine prolaze uglavnom do kraja treceg meseca. Opet laz u mom slucaju. Kod mene su prosle tek na kraju petog. Lezim u krevetu, u sobi bez televizora, bez racunara. I telefone sam odnela u drugu sobu. Na stocicu pored mene, bokal vode, stapici sa kikirikijem, i zelena ogromna knjiga. Bernard So. Nemam koncentracije da citam. Ne mogu da spavam. Stomak se sada vec fino vidi. Pricam svom malom junaku, i toliko pricam da imam utisak da ga smaram. Ali ne, bebe, kazu, vole da slusaju mamin i tatin glas, tako da im pricajte i pevajte stalno. Nemam snage da ustanem iz kreveta. A htela bih da telefoniram. Po 17-ti put od jutros. Mom dragom. Dosadno mi je. Lose mi je. Muka mi je. O, zasto li samo kukam? Do pre par meseci sam bila konstantno zauzeta. Nisam stajala. Uvek posao, druzenja, a sada? Sada lezim kod kuce, idem u setnje ili kasno uvece ili kada treba da idem kod lekara. Vecina ljudi koju poznajem radi, tako da mi u ovim prepodnevnim i podnevnim casovima nema spasa. Osudjena sam sama na sebe. Jednom sam cula da pametnom coveku nikada nije dosadno. Realno, nije mi dosadno (da li sam ja sad pametna?), ali svaki dan pocinje da mi lici jedan na drugi, i postaje blago monotono.
Ipak, najgore od svega jeste to sto u ovim casovima samoce i tisine, imate toliko vremena za razmisljanje, a hvala Bogu, moj mozak radi 1000 na sat, da mozete da razmisljate o stvarima o kojima inace nikada ne biste.

To me podseti na jednu italijansku bajku, kada prosac dodje na rucak kod devojke i njenih roditelja. Usred rucka, nestade vina, pa majka posalje cerku u podrum da natoci bokal. Ona ode, otvori slavinu na buretu, i dok se vino tocilo, krene ona da razmislja kako je taj prosac, njen buduci muz, naocit mladic, kako je sigurno i imucan, cim se tako lepo doterao, kako ce ziveti u divnom dvorcu, i dobiti najlepsu decu na svetu. Ali sta ako se nesto toj deci dogodi, ipak vladaju svakakve bolesti, pomisli mlada devojka. I poce da jeca. Za to vreme, majka primeti da nema cerke, spusti se uz izgovor i ona u podrum, vide cerku kako place, upita je sta joj je, ona joj isprica sve o cemu je razmisljala i o proscu i o kuci i o deci i o bolesti... Kad ono i majka krene da place sa njom... Kao sto mozete zamisliti, i otac je sisao u podrum. I on posle cele te price zaplaka. A vino se prolivalo po podrumu. Kada je vec proslo neko vreme, prosac sidje u podrum, zatece ovo troje kako placu. Ispricase i njemu ovu tuznu pricu, na sta on mahnu rukama i glavom, promrlja: "O moj Gospode, kakvih budala!", i ode da se nikada vise ne vrati. Jasno vam je sada, zar ne, da dokolica cuda cini. Zato ako ste trudni, ili kada budete, radite sve sto vam padne na pamet, citajte, gledajte omiljene filmove, slusajte muziku, spavajte, puno spavajte, cak i kada nemate snage za to ili volje, ali nikada nemojte kukati i lepe dane ciniti dosadnim.