Relax, take it easy!

Izadji malo negde, prosetaj! - govore mi. Ne mogu, sta ako se beba probudi, i trazi me a ja nisam tu. Nece joj biti nista, pa mi smo tu. - odgovaraju. A sta ako bude gladna, necu da mi jede dohranu, ko zna da li ce hteti flasicu, ne mogu jos i oko toga da se nerviram. Odlazim u kupatilo da se malo opustim u kadi, kada vec odbijam da izadjem na pice ili u setnju. Da li ja to cujem bebu da place? Brzo, brzo, ne ispiram sampon sa kose, vec samo navlacim garderobu na mokru kozu i istrcavam iz kupatila. Sta je bilo? - pita me muz. Beba place, zar ne cujes? - odgovaram. Pogledaj, beba spava, idi i opusti se malo, ne moras da zuris, tu sam ja, tu je tvoja mama,  mozemo mi deset minuta bez tebe. A da li mogu ja deset minuta bez vas, razmisljam? I onda tek shvatam koliko se moj zivot promenio. U proteklih mesec dana izlazila bih iz kuce samo po potrebi. Uvek sa bebom. Nigde sama. Kao da je beba postala moj stit. A ja njen. Kao da nemam o cemu drugo da pricam osim o bebi. Ni sa suprugom, ni sa prijateljima. Romanticne, saljive poruke, zamenili smo porukama o tome da li je beba kakila, lepo spavala, jela, sta radi... Kao da sam ja nestala, i moje navike i moje zelje... Kao da sam sve podredila bebi. Ali, uopste mi nije zao zbog toga. Beba je moj svet. I moj zivot. Mada bilo bi mi korisno da posetim frizera, izgledam kao Meduza (iz grcke mitologije). Ali opet, sta ce mi frizura kada nigde ne idem. Lak ne koristim od kako sam saznala da sam trudna. Mozda ce se beba uplasiti ako vidi neku jaku boju. Trudim se da koristim kozmetiku na prirodnoj bazi. Da bebi ne smetaju jaki mirisi i hemija. Prednost je, i sto ja nisam ta koja sredjuje kupatilo, da se ne bih osecala na Domestos i ostale preparate. Pobogu, za sve imam izgovor. Ipak, mislim da gresim. U ponasanju i razmisljanju. Fali mi ono malo dobre organizacije, kako bih sve mogla da stignem, da se naspavam, i da se opustim uz muziku, film, knjigu. Da lepo jedem. A sto je najvaznije, nedostaje mi sigurnosti i hrabrosti da svoju bebu ostavim da je cuva bilo ko drugi. Otac, baka. Jer, i njima treba ostaviti prostora da budu sa bebom. Ne znam ja sve najbolje i nisam uvek najpametnija. A mislim da jesam. Kada beba zaplace, odmah trcim da je uzmem. I cvrsto verujem da je niko ne moze smiriti kao ja. Bas zbog svega toga, idem u krajnosti. Umesto da podjem u soping sa prijateljicama, ja angazujem muza da mi kupuje stvari. Nekada pogodi, nekada ne. Onda ludim. A sama sam kriva. Konacno, dolazi dan kada moram sama da izadjem i odem do lekara. Bez bebe, koja ostaje uz svog tatu i baku. Do centra grada, stizem za rekordno vreme, pozurujem sestru da me sto pre prime, jer mi je beba kod kuce, spava, a ja moram da budem tu kada se probudi. Sestra me gleda belo, u neverici. Danas je dan za trudnice i porodilje, kaze. Mislite li da i ove zene ovde zure, ili ih neko ceka? - dodaje. Ne znam za njih, ali mene ceka moja beba, a ja ne bih da ona ceka, ako me razumete, kazem joj. Mislim da ce umesto da odnese moj karton lekaru, da pozove bolnicare. Iz Laze. Bolje da se primirim. Na moju srecu, sve ide brzo. Nakon pregleda, trcim za autobusom, usput pokusavajuci da izbrojim koliko mi je novca preostalo u novcaniku, i da li da uzimam taxi ili ne. Prolazim pored prodavnice decije garderobe, i prvi put uhvatim sebe da mi u glavi nije samo pozuri, pozuri, nego sada razmisljam sta bih to mogla svom zlatu da kupim. Ipak, moramo da obelezimo mamin prvi izlazak. Dok biram stvari, pomislim na bebu, pa se onda kao zec u Alisi, setim da zurim, zatim uzimam gomilu, ne gledajuci vise ni velicine, ni boje, sve u fazonu - uzmi nece da se baci, pa nastavljam svoj maraton. Naposletku, ulazim u stan, zajapurena, zadihana i dok bacam jaknu i cizme na pod, pitam mamu sta mi radi dete. Spava, kako si ga i ostavila, kaze. Uf, dobro je, stigla sam. Pogled mi pada na moj odraz u ogledalu. Crvena, izbezumljenog pogleda, bez frizure, rascupana. O, ne, necu vise ovako, kazem sebi. Moje dete zasluzuje da ima mamu koja je lepa i sredjena je, i blista. A ja zasluzujem da priustim sebi malo relaksacije i da izgledam kao zena. I sve ove misli drze me do sledeceg izlaska bez bebe. A onda opet jurim, trcim, i ponasam se pomahnitalo.