U pivu je spas!

Znate ono kada ste jos mali, a mislite da ste veliki i odrasli jer ste krenuli da izlazite u grad? Pa onda narucujete neka pica, za koja nikada niste ni culi a kamoli ih okusili, da biste ispali faca, jer Boze moj, ko pije alkoholna pica, on je vec odrasla, veoma vazna osoba, koju niko ne ogranicava i moze da radi sta god pozeli. Bar dok se ne vrati u stan, i ne susretne sa roditeljima. Secam se jednog mog druga, koji je sa starijim bratom krenuo prvi da izlazi u nocne provode, pa je na pitanje konobara sta zele da popiju, njegov brat rekao dupli viski, a moj drug, poveden time, krenuo da kaze dupli..., a kada ga je konobar mrko pogledao, dodao jos i jupi. Od tada smo ga svi u kraju zvali dupli jupi, cak i kada jupija vise nije bilo za kupiti. Elem, tako sam i ja u tim nekim mojim mladim godinama, krenula da izlazim, a usput, popijem poneko pice. Kako sam odrastala, omiljena pica su se menjala. Prvo je to bilo crno vino, pa spricer, pa kokteli, pa baileys, vinjak, konjak, viski, i na kraju medovaca. Ali pivo nikad! Popila sam nekoliko casa za mojih trideset i nesto godina, i nikada mi nije prijao taj gorki ukus. U trudnoci nisam pila. Ne zbog toga sto to nije dobro za bebu, nego zato sto mi se nije pilo. Vise sam volela da se davim u cokoladama i tortama, nego da sad pijem tamo nesto, sto moze i da mi skodi. Medjutim, onda sam se porodila, i odlucila da dojim dete. E, tada, kao da se kisa istih saveta srusila na mene, i svi su znali tu jednu stvar veoma bitnu za majke dojilje. Pij pivo. Pivo je dobro za mleko. Pivo je dobro za bebu.

Aman, ljudi, verujete li vi stvarno u to? Savetuje me i majka, i muz, i starije iskusne mame. Da mi je neko pricao da ce rodjena majka da me tera da pijem, nikada mu ne bih verovala. Oduvek je bila u fazonu: Sine, pa ti pijes?! Menja se vreme izgleda, a menjaju se i ljudi. I tako, uspavamo mi bebu, muz je vec pripremio casu piva za mene, ostatak za njega, popijem ja to, i ocekujem sad ko zna sta. I naravno, ne bude nista. Mislim, ja nahranim bebu, e sada da li sam imala vise ili manje mleka, pojma nemam. Jedino sam primetila da sam pocela malo vise da pricam, i to uglavnom neke gluposti, ponekad smesne, ponekad i ne toliko. Stani, stani... Pa ja sam se napila. I to od case piva. Gotovo je, kazem muzu, necu vise ovo da pijem. Sutradan, muz donosi kvas. Kad neces pivo, pices kvas, kazu da je kvas dobar. Ej, bre, covece, pa sta ti je, prvo necu da pijem kvas, ne volim taj ukus, a drugo ko to kaze da je dobar i za sta? I pazi sta ces mi reci, nije valjda da ti sa drugim ljudima razgovaras o mom dojenju bebe i tome slicno, hocu jos da mu kazem, ali bude mi glupo, kada vidim koliko me pazi. Onda bar jedi supu, moli me, kad neces ni pivo ni kvas. Ko god me poznaje dobro, zna da je supa (bilo koja i bilo cija), jelo koje ne mogu ni da pomirisem, a kamoli okusim. Kada sam bila mala, ako mi je bilo strogo naredjeno da pojedem svu supu iz tanjira, znala bih da istu ili sipam u kesu, pa kesu stavim u dzep, ili bih sadrzaj kasikom vracala u serpu kada niko ne gleda. Da li mogu ja ipak da pijem to pivo? - pitam. Naravno da mozes! - odgovara muz. Pokusavam da ga uverim da nema veze sa mlekom to sta ja jedem ili pijem, nego da ima veze samo sa mojim zdravljem i imunitetom. Ovo mozda i nije u potpunosti tacno, ali ja sam to tako prihvatila. Ja to shvatam ovako: Sve sto pojedemo ne ide nam direktno u krvotok, nego se pretvara u energiju. Energiju mozes dobiti i od spanaca sto je naravno zdravije, i od cokolade. Ukoliko neko pusi, ili konzumira alkohol, to ide u krv, tako da to moze biti stetno po bebu. A ne i sta jedemo i kako jedemo. U trudnoci sam se trudila da jedem zdravije nego inace, cak i neko vreme posle porodjaja. Ali, u nekom trenutku, u moj zivot se vratila Coca-Cola, cips, pomfrit, cizburgeri, pizze, i ostala vesela familija. Da me sada ne biste kritikovali, pojedem ja i nesto zdravo. Uglavnom voce. Ali u svakom slucaju, uprkos svoj nezdravoj ishrani, ja moju bebu i dalje dojim. Mozda je to od piva? Mozda, ko ce znati. Ako neko hoce da veruje u to, slobodno. Ako nece, neka uziva u jelima koje voli, jer u situacijama kada se covek umori, ili  iznervira, hrana ume biti spas.