Zasto u lavoru?

Danima nagovaram muza da podjemo na more. Medjutim, izgleda nisam dovoljno ubedljiva. Svi mi govore da se moram pomiriti sa cinjenicom da sam sada majka i da imam malu bebu kojoj more sigurno ne bi prijalo. Da bi mi dani na moru prolazili u hotelskoj sobi, privikavanju bebe na novu klimu i prostor, i raznoraznim bolestima koje prate putovanje. Ne verujem u sve te price. Ali moj muz veruje. I od mora nema nista.  Zato, na +40 trazim druge opcije. Citam o bebama i o bazenu. Neki su za, neki protiv. Cula sam da postoji nekoliko mesta, gde postoje zatvoreni bazeni bas za bebe. I oni koji su ta mesta posetili, odusevljeni su. Kazu da bebe uzivaju, da im je voda kao druga kuca. Oni koji kritikuju, govore o hloru. I prljavoj vodi. O infekcijama koze. I svacemu jos. Odlucujem da bebu odvedem uprkos svemu. I uprkos svima. Nagovaram muza. Ovog puta se slaze. Juhu! Zovem da proverim da li rade ti bazeni, i dozivim sok. Ne rade. Tek ce od septembra. A gde ja da vodim dete sada? Po glavi mi se vrti davno pustana tv reklama: Zasto u lavoru, uzivajte sa Tipom na moru (gde je Tip bila turisticka agencija). Ukoliko se pravilno secam reklame, i ovaj moj ludi mozak nije nesto pogresno upamtio. Elem, vrucine nam smetaju, ne previse, ali dovoljno da bebac bude malo nervozniji nego inace. Razmisljam sta cu... Da li da kupujemo bazencic na naduvavanje? Gde da ga stavim? Tokom jedne od bezbrojnih setnji, srecem mamu sa kojom se druzimo. Vodila je klinca na bazen. Otvoreni. Posle pet sati poslepodne, malo su se brckali u decijem bazenu, malo su prosetali, i sve u svemu bilo im je super. Isla je sa jos par mama. Sve bebe izmedju sest i osam meseci. I svima je bilo sjajno. Istog trena, odlazim do prodavnice i kupujem pelene za kupanje. Male, slatke, zute sa pingvinima. Delfini bi bili adekvatniji, ali eto pingvina kao da cu dete voditi na Juzni pol da se kupa. Dok bebac spava, a muz je jos na poslu, pripremam peskire, svakom po dva komada, kremu za suncanje za nas, kremu za suncanje za bebu, kupljenu jos pre tri meseca, kada sam bila optimista da cemo ici na more. I kada sam, nakon priloga na televiziji, o raku koze, pojurila u apoteku i kupila kremu za bebu. Beba je tada imala tri meseca. Na uputstvu o koriscenju kreme stoji da je za decu stariju od sest meseci. Nema veze, rekla sam tada muzu, iskoristicemo je kad tad. I eto, razmisljam, doslo je vreme. Sutra je subota, beba puni sest meseci, a za proslavu je vodimo na bazen. Otvoreni. Jos samo da ubedim muza. Zato, nakon sto sam spakovala torbu sa stvarima za bazen, isprobala kupaci kostim i pronasla sesir, krecem da pravim veceru. Specijalno za muza. Veceru koja ce mi pomoci da ga ubedim da sutra nas troje odemo na bazen, u nasoj neposrednoj blizini. Dok ja trazim recepte po Coolinariki, beba se budi. Znaci, nista od vecere, govorim sebi. Mozda da narucim nesto? Trazim flajere po kuci, jednom rukom, dok bebu drzim u drugoj. Pizza, pizza, pizza, testenina, rostilj... O, ima li ovde jos necega sem brze hrane? Pogledacu na netu, samo da presvucem bebu, razmisljam u sebi. Dok ga presvlacim, pada mi na pamet ideja da mu probam pelene za kupanje. To i cinim. Joj, sto si sladak bebac, sto su slatke pelenice, dodje mi da te pojedem. Joj, joj, joj... I tako dok se ja divim, muz dolazi sa posla, ulazi u stan, i vidi mene kako cvrkucem bebi, i vidi bebca u zutim pelenama. Za kupanje. A sta vas dvoje tacno radite? - pita. Gledam levo-desno, gore-dole, nikako da smislim... Evo, krenuli smo da se okupamo, tu, tu, u lavoru! - govorim.

Mislis, u kadici? - pita muz. U kadici, lavoru, nebitno. Kakve sad to veze ima, ionako ne idemo na more? - odgovaram mu, drzeci se one stare: Napad je najbolja odbrana. A kakve su to pelene, molim te? - radoznao je muz. Pa, nove, lepe, i sta me sad sve tu nesto ispitujes, hajde pomagaj mi oko bebe... vicem, brbljam, a u sebi razmisljam koju li cu taktiku i pricu primeniti, i u kom trenutku, moramo sutra na taj bazen, ja obozavam vodu, i bebac sigurno, sta da radim? Ubacujemo bebca u kadicu, ni krivog ni duznog, neka se rashladi malo, kada mu je mama smotana, kada muz kaze: Cuo sam se sa kolegom danas, vodili su svoju bebu na bazen, otvoreni, pa sam razmisljao da li i mi da idemo? Bili su samo sat vremena, ali eto opustili su se malo. Sta kazes? Ehej, gde si? - pocinje da vice. Ulazim u kupatilo, sa spakovanom torbom za bazen, i kazem mu: Nista ne brini, ja sam se vec spakovala. Mozemo sutra? Vidim ga kako me gleda, i kako lagano shvata da sam ja vec sve to isplanirala. Mnogo ranije. Bez njega. Da nisi mozda spremila i kofere za more? - pita. Jer znas, ove godine sigurno necemo ici.  - dodaje. Znam, znam, nema veze, spakovala sam ja sve za more, ali moze tako da odstoji do sledece godine! - govorim mu i namigujem. A sledeceg dana odlazimo na bazen.