Hocu jednu Meri Popins

Dodju dani kada pozelim da pobegnem od svega. Bar na sat vremena. Od igranja, pravljenja obroka, bebeceg jezika i glupiranja. Milion puta ponavljam muzu: Tesko mi je. Bas mi je tesko. Zaboravljam na vaznu stvar. On pored svega kod kuce ide i na posao. Ujutru dok ne ode, brine o bebi. Uvece kada se vrati, odmah mu predajem bebu. Zajedno se budimo nocu. Ne bih da kukam, ali tesko je. Mogu samo misliti kako je njemu. 

Ubija te sto su ti dani uglavnom isti, kaze mi on. Videces, sada se jos malo vracas na posao, bebu cemo ili u vrtic ili cemo pronaci nekoga da ga cuva. Zazeleces ga se, jedva ces cekati da dodjes kuci i da se igras sa njim, ma koliko god umorna bila. Nadam se da ce biti tako, jer moram pod hitno jos neki jezik sem bebeceg da krenem da govorim. Zarad zdravog razuma.

Beba puni jedanaest meseci. Dosao je trenutak kada trebamo odluciti sta dalje, jer se ja moram vratiti na posao. Uzimam mesec dana dozvoljenog bolovanja, da bih mogla da cuvam bebu. Savetuju me da idem na komisiju, kako bih izvukla jos koji mesec. Ne zelim to. Kada sam glupa. 

U tih mesec dana, podnosimo dokumenta za vrtic. Nije upisni rok, procedura je nesto drugacija. Medjutim, iako realno nema neke guzve, dugo cekamo na odgovor. Tog dana kada sam predala dokumenta, pocela sam da razmisljam da li je vrtic dobar izbor?

Iz noci u noc, muz i ja smo razmatrali sta je bolje: vrtic, bake, deke, ili zena koja bi cuvala bebu? Bake i deke smo odmah izbacili, sto zbog daljine, sto zbog cinjenice da neki jos rade, a i zeleli smo u svom stanu da budemo svoji. Ako me razumete. Svakog gosta, par dana dosta. Gledala sam zene koje su cuvale tudju decu, po parku. Bilo ih je raznih. Neke su me odusevile. Deca cista, cistija nego kod nekih majki, peva im se, prica im se, stalno. Objasnjava im se sta se sme, sta se ne sme. Bas onako kako sam ja zamisljala da moje dete treba da se vaspitava. Problem je samo bio sto su ove divne tete vec bile zauzete. I skupe, bas skupe. 

Postojala je i druga kategorija zena za cuvanje. Pretpostavljate, zar ne, deca prljava, slinava, one sede na klupi, puse cigarete, vriste: Silazi sa klackalice, da te ja ne spustim... i slicno. Bilo je i nekih koje su decu od po tri, cetiri godine pratile u stopu, i nisu im nista dozvoljavale. On se ne ljulja, ne sme jos da se klacka, jao, kakav tobogan... Uvek mi je na vrh jezika bilo da ih pitam: Pa sta ce onda u parkicu? 

Pitala sam se i da li roditelji koji su ih unajmili, znaju kako se one ophode prema deci? Da li su ih posmatrali, pratili? Imam utisak da bih ja jedno nedelju dana provela u nekom zbunu, ili iza drveta, i gledala sta one rade i kako mi cuvaju dete. A muza bih oterala na drvo. Pa bi bilo: Orao zove sokola... Hihihi. 

Bas bi bilo fenomenalno da nam sa neba doleti neka Meri Popins, pa da nemamo nikakve brige. Medjutim, osim kise, sa neba ne pada trenutno nista, tako da mozemo samo da mastamo.

Iako svesni toga da ce nam dete u vrticu verovatno biti izlozeno uticaju virusa i bakterija, i verovatno cesce bolesno nego da ga neko cuva kod kuce, odlucujemo se za tu varijantu. Evo i zasto. U vrticu ce biti dosta dece njegovog uzrasta. Moj bebac obozava decu. Gleda ih dok trce, skacu, i uvek siri ruke i hoce sa svima da se igra. Uz njega ce biti vaspitacica, koja ce moje dete uz ostalu decu uciti novim stvarima, i pruziti mu mogucnost da razvija svoju licnost, intelekt, mastu. Svi kazu da je bolje da beba krene u jasle dok je jos mala, jer sto su deca starija teze prihvataju vrtic i teze se odvajaju od roditelja. Znaci, jos jedan razlog vise. A i iskreno, zar nije bolje da bude u vrticu, nego sa nekom nepoznatom zenom, koja moze da mu odgovara, ali i ne odgovara, koja moze da bude i gruba, i previse nezna, ko zna, smisljam svakakve izgovore, da podrzim svoju odluku o vrticu, mada sam svesna i da ova druga opcija ne mora da bude losa. Pa pobogu, sestra i ja smo odrasle uz zene koje su nas cuvale, i nista nam ne fali. Valjda.

Ne znam, nisam pametna, ne preostaje mi nista drugo nego da se pomolim. Zato, dragi Boze, molim te, da mom detetu u vrticu bude dobro, a ako ne, molim te posalji nam jednu Meri, cisto da ne brinemo vise. Unapred ti hvala.