Navijacka groznica

Legenda kaze da je moj otac kupio fudbalsku loptu pre nego sto sam se ja rodila misleci da cu biti decak. Dugo smo je cuvali i igrali se njome. I fudbal, i odbojku, i izmedju dve vatre. Posle smo je poklonili. Mozda je to bio predznak da cu oduvek i zauvek voleti sport. Da cu pratiti sve od hokeja na ledu, do tenisa, rukometa, atletike... 

Ili je to zasluga mog oca koji me je vodio sa sobom kada je isao na utakmice. Kaze da sam, kada me je vodio da gledam hokej, najvise volela zagrevanje. Tada bih sedela mirno, a cim bi krenula utakmica, krenula bih da vristim i da ga teram da me vodi kuci. 

Kasnije sam sama otkrivala sportove koje volim da gledam. Formulu 1, pa americki fudbal... A i sport koji cu trenirati - odbojku. 

Kada bi me, kao malu,  pitali za koga navijam, uvek sam govorila za reprezentaciju. Mada nisam znala kako se to uvek pravilno kaze. Pa sam nekada govorila - za nase. Svi oko mene su navijali za Zvezdu, osim moje bake, koja je navijala za Partizan. Valjda zato sto je bila prava mlada partizanka tokom II svetskog rata, sa dve duge crne pletenice. Ne verujem da je zanimalo ko bolje igra i plasman na tabeli. Zbog nje sam i ja odlucila za koga cu da navijam. I niko me nikada nije ubedjivao u nesto suprotno. 

Ja sam svom decaku kupila bar pet lopti. Velike, male, sarene, za tenis, za odbojku, za basket... I dobio je bar jos toliko. Kupila sam mu i kos, koji peva i prica. Doduse na grckom, ali ko mari. Bitno je da se loptica ubaci kroz obruc. Moj junak jos ne zna da kaze lopta, ali zna da kaze GO kada istu vidi. Go kaze i kada vidi gol na fudbalskom terenu, a i kos na terenu za kosarku. Zna lepo da sutne loptu, i malo slabije da je baci, ali polako, ima tek 16 meseci.

Za koga navija? Ne znam. Jos ni za koga. Mali je. Ja ne zelim da ga ubedjujem da navija za klub za koji ja navijam. A i njegovom tati sam isto zabranila. Neki su imali sulude ideje da detetu kupe dres, ili kakvo drugo obelezje. Njima sam samo rekla - ne smarajte. Moja prijateljica ima bebca i oblaci ga u obelezja tima koji voli. I to mi je u redu, ali samo zato sto i njen muz navija za isti taj tim. Znaci, nece se svadjati oko toga da li ce dete da navija za crveno ili crno-bele. 

Imam utisak da ukoliko muz i ja budemo forsirali svako svoju stranu, dete ima da poludi i kaze da navija za neki deseti klub samo da bi izbegao konflikt.

Vec sada je moj malisan licnost za sebe, neka i o ovome odluci. Ono sto mi mozemo da ucinimo jeste da mu uzivo, ili na tv-u, pokazemo poneku utakmicu, poneki mec. Bas smo sinoc gledali svi zajedno otvaranje fudbalskog prvenstva u Brazilu. Bilo mu je zanimljivo pet minuta, i tih pet minuta je vikao - Go, go, go...

Posle toga je uzeo cetku za krecenje, i kobajagi krecio zid. Majku mu, sta ako bude moler, i ne bude ga zanimao sport?- mislim u sebi. Ili zavoli balet, ples i slicno.

Pitam muza da li bi mu smetalo da mu sin bude baletan. Jer ja obozavam balet. I onda, kada vidim smrknutu facu, krecem da se smejem. Bice on neki umetnik, pogledaj mu frizuru, kao kod Tasovca! - nastavljam. E, onda i muz krene da se smeje. 

Ma, neka bude sta god hoce, i neka ga zanima bilo sta, sta god to bilo. Bitno je da kada nesto volis to i radis. Secam se da meni neki ljudi nisu verovali da ja stvarno toliko volim sport. Mislili su, gle klinka, sigurno joj se svidja Sumaher, ili Aleksandar Djordjevic, ili Vanja Grbic. Oni ne znaju da sam ja imala nekoliko rokovnika gde bih uredno belezila rezultate trka, utakmica, i slicno. Ipak, da se ogradim odmah - S.I. je druga prica.

Mislite da sam fanatik? Nisam verujte, samo sam stvarno uzivala u tome. Ponekad mi je krivo sto nemam vise vremena da ispratim sve sto me zanima. Jer imam neka druga posla, ili sam umorna. Nekada kada ja hocu da gledam tenis, bebac nece, vec hoce da citamo knjigu, ili vozamo autice. Nekada, bas kao sinoc, ne mogu od umora da drzim otvorene oci i ispratim utakmicu do kraja. Nego se ujutru raspitujem ko je pobedio. Koja reprezentacija. A znam da nasa nije sigurno. Jer ne igra. I nekako mi bude zao. 

Ali nema veze, ako moj bebac ikada bude igrao fudbal, igrace i u reprezentaciji, i onda cemo biti prvaci sveta. A ja cu da ga pratim i da belezim svaki rezultat. Mislite da sam luda mama? Ma, nisam, samo malo preterujem. Izgleda me ipak uhvatila neka navijacka groznica.