Opelo za posao - treci deo
Evo dragi moji, doslo je vreme i za poslednji deo epske triologije o mucenju jedne porodilje nakon povratka na posao. Znam da ste svi bili nestrpljivi, ali dobro je, bar sam bolja od Dzordza R.R. Martina, koji ce za jedno sto godina zavrsiti svoje nastavke Pesme leda i vatre (ili kako vecina zove ove knjige Igru prestola).
Posle svih desavanja na poslu, odlucujem da pozovem Inspekciju rada. Kazu mi da sam trebala da prihvatim ponudjeni anex, pa onda svakih pet minuta da zovem dezurnog inspektora i da prijavljujem ako ostanem duze na poslu, pa makar i pet minuta... Ili ako ne daj Boze radim nocu. E pa, nisam mogla da prihvatim. Nisam htela. Kazu mi da prijavim sve i sluzbi za ljudske resurse u firmi. A da firmu tuzim ako imam vremena i novca. Oni trenutno ne mogu nista.
U isto vreme saljem dva mejla. Jedan centrali firme i sluzbi za ljudske resurse. Objasnjavam im sve sto se dogodilo. Opsirno. Drugi firmi. Anex ne prihvatam (niste mi ga ni poslali) a na posao ne mogu dolaziti vise. Nije bezbedno po mene. Cekam odgovore. Iz centrale stize - ispitacemo sve. A od firme nista.
Onda, posle vise ne znam ni ja koliko dana, zove me direktor firme. Ukljucio se covek u celu pricu, izgleda, posle par meseci agonije. Ispocetka mu objasnjavam sve, mada znam da je on vec cuo celu pricu. Ili vise razlicitih verzija iste. Pita me sta firma moze da uradi da ne bi ispala cudoviste. Kakva ironija. Pa nema sta tu neko da ispadne, tako je kako je. Nije to fotografija, pa ruzno smo ispali, slikaj opet. Ne igramo se, ovde su moj zivot i moji zivci u pitanju.
U stvari, njih samo zanima da li cu ih tuziti ili ne. Kazem im, necu vas dirati, ali ne dirajte me vise, molim vas. Sva se potresem i kada pomislim na sve sto me je zadesilo, a kamoli kada pricam o istom. Onda me zove i kolega iz firme. Slicna pitanja.
Saljem mejl direktoru posle toga. Osvrcem se i na nas razgovor. Doduse, sve kulturno i lepo, ali kada pomislim da smo u prici stigli do teme da li je moja trudnoca bila planirana ili ne, dodje mi da vristim. Anex ne prihvatam, molim vas postupite u skladu sa zakonom. Iako sve vreme potenciram da mi je najvise smetalo nedolicno ponasalje sefice, to izgleda svi zanemaruju. Pisem jos i da razumem da je puno vremena proslo, da je moje radno mesto zauzela mozda bolja osoba od mene, da sve to razumem, ali da ne razumem nacin na koji se to predstavlja. Cemu ruzne reci, cemu drama. Ali, svi to vesto izbegavaju. Ono sto ti je ponudila u skladu je sa Zakonom... Ili, ako sve to razumes, onda shvatas da smo ti ponudili posao da ne bi ostala bez istog... I tako, mlacenje prazne slame... Ili price za malu decu.
U svakom slucaju, stojim ja tako na stand by-u, cekam odgovor od centrale, cekam dokumenta iz firme. I tako stize meni otkaz. Zove me kurir da sidjem ispred zgrade po paket. Uzimam dokumenta u ruke, citam i ne verujem.
Dobila sam otkaz zato sto: 1. nisam prihvatila anex (koji mi nikada nije dat), 2. tri dana nisam dosla na posao (ehej, a gde vam je upozorenje prvo, koje sledi po zakonu o radu) i pod 3., sto je izgleda i najbitnija tacka, ako cemo sudeci po napisanom obrazlozenju, zato sto sam bila neprijatna, vikala i vredjala nadredjenu seficu, i ometala ostale u radu, a takodje sam grubo vredjala i lekara koji se tamo zadesio. Secate se, onog bez licence.
Rekla sam sebi da se vise oko ovoga necu nervirati. Rekla sam direktoru, da ih necu tuziti ali da me ne diraju vise. Osecam kako mi obrazi gore od sramote, zbog tamo nekog teksta, laznog, neistinitog, napisanog u ocajnickom pokusaju da se pokaze jednom jadnom radniku, tacnije meni, ko je jaci, snazniji, superiorniji. Rece jedna moja prijateljica, kao da si ti neka dosadna muva, pa letim oko nje i zujim, i mora je ubiti, zgaziti, jer otkuda muvi pravo da leti i zuji i ostalo radi.
Uzimam zakon o radu. Trazim propuste otkaza. Nalazim ih. Trazim broj zdravstvene inspekcije. I njih pronalazim. Zovem prijatelja advokata. Kaze, vidi, necu da te lazem, dobijas ih 99% na sudu. Samo vidi da li ti se sve to isplati. Stres, novac. Moze dugo da potraje.
Dok se smirujem narednih par dana i razmisljam sta cu da radim, stize mi konacno odgovor iz centrale. Ponudjeno ti je sve prema zakonu. Aman, ljudi, vise, pa nisam se na to ni zalila. Iako je i to klasican vid diskriminacije, nazalost po zakonu je dozvoljeno menjati ljudima pozicije i plate.
Odgovaram centrali da sam vec primila otkaz. Pisem im da cu sada da razmislim dobro sta cu. Da li cu da ih tuzim, ili da samo javim nekim tabloidima, pa neka pisu sta hoce... Da jednostavno nisu trebali da puste da samovolja i sujeta jedne osobe, koja smatra da je Bogom dana, uzvisena i uvazena, izaziva dalje probleme. Ponudila si mi, uvazena, svoje uslove, svoju muziku. Izvini, ali nisam na tu muziku htela da igram. Kako lakse da ti objasnim. Neko je za sutku, a neko za valcer. Neko jadan, nije ni za sta. Mislis da si bolja od mene, ako se sluzis spletkama i lazima. Ako jednoj majci zelis da smanjis platu. Bolje ruku u dzep da si mi gurnula. Ako jednu majku ponizavas i vredjas. Zaboravljas, karma is a bitch.
Razmisljala sam i toj uvazenoj da napisem pismo. Jedan mejl. Dugacak, opsiran, a iznad svega kulturan. Ali odustala sam. Ne bi ona to razumela. A htela sam da joj kazem da dok ona bude sedela ispred kancelarije, udarala se mahnito po kolenima i cupala svoju kosu, dok se bude nervirala oko svega, posla, ljudi, ma cega god hoces, i dok bude gasila jednu cigaru za drugom, drhtavom pegavom rukom, ja cu sedeti negde na suncu, sa mojim divnim suncem, i igrati se, juriti, disati svez vazduh, ociscen od bilo kakvih lazi, stresa, neiskrenih ljudi koji su me okruzivali, i koji su divni i bajni dok ti ledja ne vide, a tada svojim jezicima udaraju po svima i po svemu. Stvarno sam sve to htela, ali nekako mi je bilo zao na kraju.
Kao da sam joj slutila nesto, uvazena je prestala da radi. Da li je dobila otkaz, ili ga je dala zato sto su je upozorili na ponasanje, nebitno je. Mogla je da bude kraljica u svojoj kraljevini... Mogla je da ima svoj pravi tim, da napreduje u tom poslu koji joj toliko znaci... Ali, nije znala to da ceni i postuje. Ne, ne govorim ja ovde samo o meni. Postojali su i mnogi drugi, koji su se za nju zrtvovali, vredno radili, poslusni kao mravi, ali ih je ona bez milosti gazila. Ipak, za nju to nije nista novo, toliko ljudi je dolazilo, odlazilo, bezalo glavom bez obzira. Uvek bi bio jedan divan i fenomenalan radnik, koji bi takav bio, sve dok ne bi izrazio svoje misljenje.
Ali dosta o njoj, vreme je da zavrsavam ovu moju povest. Iako jos nije zavrsena, necu vise pisati o ovome. Nemam snage razumite me. Poslednje sto vam mogu reci jeste da su mi iz centrale pisali da zele da porazgovaramo, jer obracanje tabloidima po njima nije dobro resenje ni za njih ni za mene. Oni su za mirno resenje.
Videcemo sta nude. Ni sama ne znam sta da ocekujem i mislim. Jedino na cemu cu insistirati jeste da se tekst otkaza promeni, kako god znaju i umeju. Sto se tice lekara, njega sam prepustila zdravstvenoj komisiji. Neko mi je rekao, kako ti nije zao decka, naterala ga je ona sigurno. Kako njemu nije bilo zao mene, pitam tog nekog.
Ja svoje greske placam sama. I trudim se da vise ne gresim. Odgovorna sam za svoj zivot i za zivot svog deteta. I tesko mi je, jako mi je tesko sto sam prosla kroz sve ovo. Ali, sada znam da sam jaca. Sada znam da sam bolja. Sada vidim da zelim da radim neke skroz druge stvari, a ne da sedim u nekom leglu, od jutra do mraka, i da propustam detinstvo mog sina, ili jos gore, da zbog silnog stresa, sve to istresam na detetu i muzu. Nisam verovala kada su mi rekli, ko zna zasto je to dobro sto ti se dogodilo. Nisam verovala. Ali sada znam da jeste. I kada mi kazu, zasto si pisala o svemu ovome, zar ti nije glupo, zasto to nisi pustila... Trebala si da se samo pomiris sa tim sto ti se dogodilo. Onda im citiram Balasevica: "Jer kada bih se pomirio s tim, posvadjao bi se sa svim onim u sta sam ikada verovao u zivotu..." Eto, toliko.
Hvala vam na podrsci, na svim divnim recima. Mnogo mi znaci.
P.S. Ako ste propustili prvi i drugi deo price:
http://being-m.blogspot.com/2014/04/ne-dajem-ti-otkaz-ti-ces-ga-dati.html
http://being-m.blogspot.com/2014/05/mucenje-drugi-deo-iliti-odlazak-na.html