Jos uvek sanjam...da spavam!

Pogledaj... Svi spavaju... I Miki, i Strumf... I mama i tata... Napolju je jos mrak. I vaspitacica spava... Hajde, duso, molim te, samo jos pola sata...

Ne vredi... Ne pomaze prica. I da se razumemo, ovo nam je bila poslednja opcija. Pre toga smo isprobali nunanje u beskonacnost, pevanje pesmica, promenili pelenu, za slucaj da ona bebi ne da da spava... Dali mu da popije malo caja. Vode.

Pola sest je. Napolju je tek pocelo da svice. Hladno je. Ne previse, ali za leto je hladno.

Do sest sati, bebac je vec pokazao svojom rukom da hoce da izadje iz sobe. Iznosimo ga. Daj mi jos samo pet minuta, kazem muzu. Moram da se spremam za posao, odgovara mi.

Polubunovna, jurim u sest ujutru za detetom po stanu. Cak ni prodavnica ispod ne radi, da bih mogla da mu uzmem svez hleb. Hajde, napravice ti mama nesto. Otvaramo friz zajedno, bebac vidi jaja, odusevljeno vice: Jaje!, jedno grabi rukom i pljus... 

Polubunovna cistim polupano jaje. Istovremeno, pokusavam bebu da sprecim da mi sve razmaze po kuhinji. Da ne pojede ljusku. Kako je moguce da je u prokletih sest ujutru bebac toliko pun energije, da leti po stanu kao kakva ptica trkacica. A ja sam smotanija od Pere kojota. Supergenija.

Muz se brije. Tusira. Do sedam odlazi. Tesi me po izlasku iz kuce recima, hajde, jos malo pa ga vodi u vrtic. Kao da ce to resiti nase probleme?!

Stvarno sam se trudila da ispostujem sva pravila koja sam pokupila iz knjiga i od drugih mama, a ticu se spavanja deteta. 

Ali ili ja negde debelo gresim, ili je ovo moje cedo jedan pravi tasmanijski djavolak, koji pritom ne voli nesto previse da spava. O, Boze, lepo sam te zamolila da bar voli da spava kao ja? Da li je moguce da si me pogresno razumeo?

I ne radi se samo o tome da beba ne voli previse da spava. Radi se i o tome da mi jos nismo sklopili celu noc bez budjenja. Jesmo, lazem. Dva puta. Za osamnaest meseci.

Jedni mi kazu sigurno beba ne jede dovoljno.  Pa se tokom noci budi i dalje zeli da sisa.

Drugi kazu sigurno beba jede previse. Pa se onda budi da bi pila vode.

Prvo okupaj dete pa vecera pa spavanje.

Prvo vecera pa kupanje pa spavanje.

Ne pricaj detetu kada se probudi. Ne uzimaj ga u ruke. Samo pridji krevetcu da zna da si tu i malo ga mazi rukom. Ne prilazi krevetcu, nego se pravi da spavas.

Pljuste saveti sa svih strana. I ne morate mi verovati, ali probali smo sve. Mi smo od starta krenuli prvo sa vecerom, pa posle kupanjem, masazom i spavanjem. Par dana pokusali smo obrnuto. Da okupamo bebu pa da mu damo veceru. Ali to se zavrsavalo tako sto bi beba posle kupanja vec klonula i zelela samo da sisa i spava.

Nismo mu pricali kada se probudi. Pokusali smo da ga ostavimo u krevetcu, ali nas mali galamdzija nije prestajao sa vristanjem. E onda, na kraju, bismo ga uzeli u ruke i nunali. Nunali i nunali. Dok bi slusali glasove probudjenog komsiluka.

Od pocetka smo bebu stavljali na spavanje oko pola devet, devet. Ustajao bi u sest. Neko mi je rekao, probaj kasnije da ga uspavas. I probala sam. I znate kada je beba ustala? Pre sest.

O cemu se radi, hoce li mi neko objasniti? Do kada ce ovo trajati? Da li jos neko ima ovakvo dete? Hiljadu pitanja, odgovora jos nema.

I tako, dok bismo se naizmenicno smenjivali muz i ja, razmisljajuci nekada cak i na glas, sta smo mi to Bogu uradili, pa nam ne da jednu mirnu noc, nasa beba bi se smeskala i naredjivala bi nam. Kako to izgleda, pitate se? Pa, prosto ovako. Ja je nosam par minuta, pevam sve moguce i nemoguce pesmice koje mi padnu na pamet u to gluvo doba noci, a mali prevarant krene da me gura rucicama i kaze: Tata, tata! Onda ga preuzme tata, onda on peva i nosa, mesajuci pritom tekstove ( I u sobi na belom jastuku, i u sumi pokraj starog panja, razbole se lisica, i prevalila put dugacak da je pregleda doktor macak...), a nas malisan bi i njega krenuo da gurka i da vice: Mama, mama! I tako u krug. Iz noci u noc.

Ni sami ne znamo kada i kako na kraju zaspe. Ponekad se ne secam ni sta kazem muzu ili bebi tokom noci. Ali sudeci po reakciji muza ujutru, verovatno nista lepo. Ponekad se muz i ne probudi. On kada zaspe, ni sto topova ga ne bi moglo probuditi. Onda moram da ga guram da bi dosao sebi. Jer ponekad stvarno ne mogu sama.

Da li od umora, ili od ko zna cega, dosli smo do situacije da kada beba zaplace i probudi se u sred noci, muz i ja krenemo da se ubedjujemo ko ce prvi da ustane. Hajde ti! Ne, hajde ti, ja sam malopre prva ustala. Ali, ja sam ga duze nosao. Ali, dragi, tebe trazi, vidis da ka tebi pruza ruke. I tako bismo mogli u nedogled, medjutim uvek neko popusti. Taj neko je uglavnom onaj kom se vise spava, pa vise ne moze da slusa bebin plac, i trci da je sto pre uspava. Da bismo mogli uhvatiti bar dva-tri sata spojenog sna. Jer sada mi je omiljeni san da sanjam da spavam. Do sledeceg bebinog budjenja. Do sledeceg ubedjivanja. Do sledeceg budjena u pola sest, sest.