Kriv je Hari Poter!!!

Kriv je Hari Poter. On i niko drugi. Da nisam toliko puta citala knjige i gledala filmove o njemu, moje dete bi sigurno obozavalo neki drugi predmet. A ne metlu.

Gledaju me ljudi kao da sam luda, gde god odemo u posetu, a nema male dece, na pitanje sta da damo bebi da se igra, ja im, iako uvek nosimo sto i jednu igracku, kazem: Dajte mu metlu. I lopaticu ako imate, ali i metla je sasvim dovoljna.

Kada udjemo u prodavnicu, moram dete da vucem od polica sa metlicama, otvori svaku i samo vice: Cis, cis... Molim Boga da nas prodavacice ne vide, jer bih onda morala sve te metle i kupiti. Kada muz pita: Sta bi sa platom?, lepo da mu odgovorim: Vidis li sve ove metle po stanu, za to si radio ceo mesec, to cemo jesti i piti, i igrati se time.

Za sada je klinac orijentisan iskljucivo na ciscenje stana. Mlati rucicama gore, dole, pokazuje gde nije ocistio, pa onda tera mene i vice: Tu, tu.

Meni je vec toliko muka od ciscenja, da cim pocnem da radim ima da angazujem nekoga da to radi umesto mene. I ne, nisam lenja ili bahata, videla bih vas da od sest ujutru pa do devet uvece, sa malom pauzom za spavanje, ja idem iz dnevne u kuhinju, iz kuhinje na terasu, pa u spavacu, ma svuda, sve sa metlom u rukama. A bebac ide za mnom, nosi svoju metlu i isto cisti. Kakvi autici, kakve kockice. To su igracke koje su mu zanimljive na po pet minuta, metla je zauvek.

Jedva cekam da poraste, pa da vidim sta ce kada mu kazem da sredi svoju sobu. Ako i tada bude voleo metlu, znacu da sam sopstveno dete unistila Hari Poterom. Ko me je terao da gledam prokleti kvidic i navijam pritom.

Cike u narandzastom, sa metlom u ruci, nasi su najbolji drugari. Poznajemo vec trojicu i svakoga jutra kada krenemo u vrtic ili setnju, javljamo se njima, javljamo se metlama, i stojimo pokraj njih dok oni rade i rade. Ako im ponestane lisca, tu je ovaj moj mali vrag da im svojim rucicama donese jos. Kako da mu objasnim da osim njega ne postoji vise niko na ovom svetu ko voli da cisti. Da cike u narandzastom to rade jer moraju. I da im on ne pomaze, nego im stvara dodatni posao.

Mozda je i bolje da mu nista ne objasnjavam. Shvatice vec sam kada poraste. Dok se to ne dogodi, muz i ja cemo se truditi da kada god negde uocimo metlu, dete okrenemo na drugu stranu. Inace, tesko nama. Kada se klinac parkira pored osobe koja cisti, to moze trajati i trajati. Na stranu to sto ce grabiti svaku priliku i pokusavati da dohvati metlu samo za sebe.

Na stranu i to sto vecina tetkica, naranzastih cika i ostalih, stvarno lepo reaguje na decu. Na stranu i to sto ponekad lije kisa, ili sunce udara u glavu... Problem nastaje onoga trenutka kada taj neko zavrsi svoj posao, i zeli da krene dalje. Tada se nas mirni decak, opsednut metlama, pretvara u ona razmazena derista, koja ste mozda gledali na filmovima ili u reklamama. Vristi i vristi, i hoce metlu, i da teta ili cika i dalje ciste...

Stvarno nemam pojma o cemu se radi. I odakle tolika opsednutost time. Od mene bas i nije mogao to da vidi. Kako ono kazu, vredna sam po potrebi. 

Gledam njegove vrsnjake, decake po parkicu, obozavaju kamione, autice, igraju se time satima. Ne mogu da kazem, i mi se igramo, ali sve to traje kratko, i onda se uvek vratimo metli. Cisti ovde, cisti ovde. 

Danas ga pita tetka sta da mu kupi na moru. Nabraja ona tako, i na kraju ce: Hoces metlu? A ovaj moj, klima glavom sav radostan. Opasno razmisljam da, ukoliko mu stvarno donese tu metlu, posaljem i njega i nju, na istoj toj metli negde na Mesec.

Mada, najverovatnije sam kriva ja. Nije Hari, nepravedno sam ga optuzila. Dok sam bila trudna gledala sam toliko serija, i filmova, o vesticama, vestcima, carobnjacima... Mogu da se kladim da bi klinac odlepio kada bi negde video carobni stapic, i da se nikada vise od njega ne bi odvajao. Hm... pa, moracu to i da mu nabavim. Ipak, bolji je carobni stapic, nego metla, zar ne? 

I tako, posto smo ocistili citav stan, po hiljaditi put, kupamo se, uz metlu koja stoji u nasoj blizini da bebac ne bi plakao, kazem svom malisanu: Ljubi te mama, hajde izaberi knjigu za laku noc da citamo. Uzima knjigu koju zeli, otvaramo prvu stranicu, kada tamo Snesko Belic koji drzi metlu... Meni suze krecu na oci, a bebac se nervira jer ovu metlu ne moze da uzme u svoje male vredne ruke. I onda se natezemo i objasnjavamo mu da je to fotografija metle, da je ne moze uzeti i da cemo na zimu praviti Sneska sa pravom metlom, bebac se smesi, i dok lagano zeva, pokazuje na metlu iz ugla sobe i kaze mi: Cis, cis...

Ma, spavaj molim te, a sutra cemo da cistimo! Ukoliko u toku noci ne zapalim sve metle i iz naseg stana i iz prodavnica u blizini.