Neke nove klinke

Jos ides u osnovnu skolu. Krisom se sminkas i lakiras nokte. Da te roditelji ne vide. Boja laka i boja karmina, senki za oci i ostalih dodataka zavisi od toga koju muziku slusas u tom trenutku. Da li si od starta verna jednom pravcu muzike... Ili svrljas po svim muzickim pravcima trazeci svoj ukus (gde ti se vrlo lako moze desiti da ga, bas kao i autorka ovog teksta, nikada ne pronadjes, vec da jednostavno volis da slusas sve, ali to sada nije tema).

Ubedjujes majku da ti konacno kupi cipele sa stiklom, jer ih samo ti u razredu nemas. To sto nemas pojma da hodas u stiklama i sto u istim vise licis na kakvu caplju nego na kakvu zanosnu devojku kakvom sebe vidis, to nema veze. Bitno je da, kada ih konacno dobijes, spavas sa njima, jedes u njima, izlazis u njima. Isla bi u njima i u skolu, ali te otac gleda prekorno, a uskoro treba da mu trazis dzeparac, pa ces sa stiklama u skolu za jedno dve nedelje. Odmah posle dzeparca.

A onda kada te vidi onaj Marko iz drugog odeljenja... Stani, stani, pa da, vise ti se ni ne svidja Marko, nego Jovan, a vec sutra ce neki Vlada... I tako, iz dana u dan, nedelje u nedelju, nova simpatija, nova vecna ljubav bez koje neces moci nista u zivotu. Dok ne dodje neki sledeci.

E, sada, mozes biti i od one retke vrste, koja upozna svoju jedinu, pravu i istinsku ljubav, bez ikakvog cinizma, i sa kojim ces provesti sve srednjoskolske i fakultetske godine. Ako budes imala srece, ostavices tog istog, dok on to tebi ne ucini. A opet, sa druge strane, mozda ti bas sa takvim pravim, bude najlepse u zivotu. Ja kroz to nisam prosla, pa ne mogu da tvrdim i nagadjam.

Izlazices jednom nedeljno u poneki kafic, zeleces da udjes u neku diskoteku, na splav. Mozda ce ti to ponekad i uspeti, mada jos ti je rano. Gledaces druge, starije devojke, kako djuskaju u jatima, gledaces momke, drugacije od onih iz tvoje skole, i pitaces se: O, Boze, zar ove matore guske nemaju sta da rade, pa izlaze? Koliko imaju godina, ono dvadeset?

Onda ces upisati srednju skolu. Zelis savet? Ne prepustaj se uticajima okoline. Tuzno je kada upises neku skolu drustva, roditelja ili decka radi, a to sto si upisala nije ono sto si ti. Imaj na umu jedno, sve je prolazno, uvek ostajes ti. Samo ti, sa samom sobom. Svaki uspeh, svaka greska, tvoji su i niciji vise. 

U srednjoj ces vec krenuti vise i cesce da izlazis. Ako jos nisi, na maloj maturi naprimer, imala svoje prvo pijanstvo, u ovom periodu doziveces ga sigurno. Pokusaces to da sakrijes od tvojih. Opet savet. Ne pricaj puno ako te docekaju posle izlaska. I nemoj se hvaliti kako nisi nista pila i kako mozes na jednoj nozi hodati po pravoj liniji... Osetice oni sve, dobra su to njuskala, ne brini. Kako i ne bi bili, kada su i oni kroz to vec prosli. 

U srednjoj ces se, ali sada stvarno, prvi put onako jako zaljubiti. Nece to biti simpatija na tri dana, nego neko na koga ces misliti non-stop, neces jesti, neces spavati, neces znati gde se nalazis kada ti pridje. Ako si dovoljno luckasta, pridji ti njemu prva, jer iskreno slaba vajda je ponekad od muskaraca. Dok ti cekas tamo nekog, on se premislja da li ima dovoljno kinte, da li mu se vidi bubuljica na nosu, ili sta ce mu ortaci reci. Provereno, pitala sam drugare.

U svakom slucaju, poceces da slusas muziku koju taj neki slusa, oblacices se onako kako mislis da bi on voleo, kako bi mu privukla paznju. Velika je verovatnoca da ces svoje divne stikle, u kojima i dalje ne umes da hodas, zameniti starkama. Ili martinkama. Izlazices na ista mesta kao i on, piti alkoholna pica kao luda, ako te ne pogleda ili prica sa nekom drugom zenskom osobom.

Gledaces te silne devojke i zene oko tebe, oko njega, i pitaces se: Pobogu, matorke, zasto ne ostanete kod kuce i radite nesto korisno? Ja sa dvadeset i pet ne bih ni izlazila!

Onda si odjednom na faxu. Ili si vec pocela da radis. U oba slucaja otvara ti se jedan novi svet. 

Ako si na faxu, krecu predavanja, upoznavanje sebi slicnih prijateljica i prijatelja, zelja da se svima svidis i budes uvek najzanimljivija u drustvu, slatki momci, Opet ces se zaljubljivati na svaka tri dana, a ako imas srece, tvoja prethodna duga veza (ona srednjoskolska), koja ti je svakako bila najduza u zivotu, nece te progoniti i zvati telefonom, dolaziti ti ispred faxa, cekati ispred stana. Krenuces da izlazis. Jedna zurka, druga zurka, treca zurka. Svako vece zurka. Jedna na faxu, jedna u studentskom domu, jedna kod prijateljice. Vikendom splavovi. 

Ziveces sa svojima i dalje, ili u studentskom, ili privatno. Ti odluci.

Samo pazi. Na tim studentskim zurkama mozda ces biti zvezda veceri. Ako ti je to zelja i cilj. Ali, ako izadjes malo dalje, iz te sigurne zone, moras se srediti jos vise. Jos bolje. Jer, kao sto i sama znas, na tim splavovima, po kaficima, kafanama, dolaze i one matorke. Sredjene tip top. Podignutih grudi. Podignutih zadnjica. Napucenih usana. I ako ti se ukaze prilika, pitaj ih: Sta je vama, zenturace, sto niste kod kuce da cuvate vasu decu, nego ovde izlazite sa nama, mladima? A neces shvatati, da vreme leti, i da godine lete, i da tebe sada neke nove klinke zovu matorkom, jer ces skoro 25.

Davaces ispite, radices, kako sta izaberes, izlazices, tragaces za Gospodinom Pravim. Za neke ces misliti da su to, i slomice ti srce (u stvari nece, ali tako ces misliti), od nekih drugih koji tebe jure, ces bezati, da bi posle par godina shvatila da su oni mozda bili ti pravi, ali tada ce vec biti kasno. Kako godine budu prolazile, jedino sto ce ti biti na umu jeste da nadjes onog pravog, da se vencate i da zivite kao u bajci.

Ja verujem u bajke, ali ja sam nepopravljivi romantik i optimista. Bajke izgleda uopste i ne postoje.
Iz veceri u vecer, ces sredjivati svoju kosu, nokte, kupovati nove haljine, stikle, ne bi li zavela tog tvog nekog. Na kraju, ces i uspeti, sigurno hoces. Uspeces u tom moru riba, velikih i malih. Devojcica od 12-13 godina, koje izgledaju kao da im je osamnaest. Studentkinja prepunih znanja, koje su u Beograd dosle sa jednim koferom u ruci. I misijom: Da tu ostanu. Bas kao i ja. Bolece te noge od stikli. Bolece te glava od raznoraznih kandidata, njihovih prica i izgubljenog vremena. Ali, ne ocajavaj.

Udaces se, dobices dete, jedno, deset. Kroz prozor stana, dok budes uspavljivala dete po sto prvi put te veceri, cuces graju i vesele razgovore. Pomislices, gle to neke devojcice idu u provod! Onda ces, u jednoj od njih prepoznati cerku svoje prijateljice.

Pozvaces i ti svoje prijateljice da izadjete, onoga dana kada se sve zvezde na nebu tako lepo nameste, a kazaljke na satu spoje, i angazovaces super baku i super muza da paze na tu tvoju divnu decu. Sedecete tako, prisecati se nekih starih vremena, i kada budete videle devojke za stolom pored vas, reci cete, skoro pa na glas: O, Boze, koliko dece sada izlazi? Znaju li njihovi roditelji gde su? Vidi molim te sta je obukla, ako se savije sve ce joj se videti. I zaboravicete, itekako, da ste te devojcice nekada bile vi. A sada ste matorke. Sa gomilom dece. I muzem kog ste godinama trazile, a sada biste ga naglavacke izbacile iz stana da mozete, ponekad. Zakopcane do grla. Srecne ako imate vremena da sredite kosu. I nokte. Istusirate se. A da vam neko od ukucana ne upadne u kupatilo.

Ipak, dacu vam poslednji savet za veceras. Budite dusom i srcem mlade. Budite vesele. Pevajte. Igrajte. Disite. Punim plucima. Jer ovaj svet je samo nas, i mi ga cinimo onakvim kakvim je. Devojcice, pustite matorke. Matorke, pustite devojcice. Ne jurite pogresne. Pravi ce uvek doci, kada on bude mogao. I zato, bacite sve stege sa srca i strepnje i velika ocekivanja, i pravac u grad. I nemoj slucajno da me je neka od vas pogledala sazaljivo sa mislima: Gle, matorka u gradu, je l' ovo staracki dom ostavljen otvoren? Jer, odmah cu vas prepoznati. A onda ste gotove. Jer cu vas pratiti od splava do splava, a vi probajte da pobegnete. I ko zna, mozda vam se jednog dana, svidi moj sin. I onda sam pobedila. Jer ipak, iskusnija sam ja koka. :)