Pismo sebi

Draga moja,

Nikako da porazgovaramo. Ti i ja. Ja i ti. Uvek si u guzvi.

Kazes brines o detetu. Oko njega hiljadu obaveza. Te presvuci ga, pa obuci, spremaj dorucak, pravi rucak. Vodi u vrtic, vodi iz vrtica. Pravi veceru i peri posudje. Idi u setnju, idi u kupovinu. Usisavaj, obrisi prasinu, pokupi sve rasute igracke. Sva sreca pa ne moras da peglas, dobro si se udala :) , muz voli da pegla svoje kosulje. Inace bi nagrabusila. A i pomaze ti kada god moze. Blago tebi. A tesko njemu.

Ipak, draga moja, mislim da razumem koliki je pritisak na tebi. Ne secas se kada si poslednji put spavala. Onako mirno, bezbrizno. Bez toga da te bilo ko probudi. Koliko bese ima beba, osamnaest meseci? Ali, dobro, i to ce proci, videces, strpi se jos malo, pa ce i bebac spavati tokom cele noci. Bez plakanja. Bez budjenja. Bez poziva za igru u pola dva ujutru.

Znam, ranije ti nije bilo tesko da celu noc budes budna. Da se provodis, igras, uzivas u provodu. Ali, znala si tada, kada dodjes kuci, moci ces da spavas koliko god zelis. I kada god zelis. A sada... Sada je sve drugacije. Ali, lepo drugacije.

Sada vise nisi sama. I nikada neces biti. Zar to nije divno? 

Ne razumem te, moras mi objasniti, kako to mislis hoces malo vremena za sebe? Zar nemas vreme za sebe? Dok je beba u vrticu? Uf... razumem, sada si sigurno u nekoj teskoj fazi, kazes niste se odvajali 18 meseci. Pa sprecava li te ko? Koliko znam, muz ti je pun razumevanja, i nije mu tesko da pricuva dete. Tu je i baka servis. Snadji se malo.

Podji negde na kafu, podji u spa, idi na bazen, sredi frizuru, idi u bioskop. Nista te ne koci. Da, u pravu si, kocis sama sebe. Ali, nemoj vise.

Bebac je vec veliki, moze bez tebe. Budes li nastavila tako, da iz dana u dan budes konstantno uz njega, neces dobro napraviti ni njemu ni sebi. Misli na sebe, tako mislis na sve vas.

Odvezi se do reke. Naruci pice. Koje god. Ako ti se pije kafa, popij je. Ako ti se pije neko vino, naruci ga. Podigni noge na stolicu, stavi naocare, i opusti se. Ne misli o detetu. Bar pola sata. Njemu ce biti super. Pa sa svojim ocem je, ko bi ga bolje cuvao.

Zaboravi na tvoj rezim ishrane. Hrono je super, ali ako zelis sebi da das pet minuta oduska, samo napred. Bicu tu uz tebe. Naruci sladoled, cokoladnu tortu, ma sta god zelis. Samo ne preteruj. U redu je da jednom prekrsis pravila, ali ne svakodnevno i stalno.

Procitaj neku dobru knjigu. Tu na reci. Ili podji do plaze. Smesti se u ljuljasku i ljuljaj se... Dok ne zadje sunce. Dan je samo tvoj. Ti ga krojis. Kako god zelis. Ne razmisljaj puno i ne opterecuj se.

Nervozna si, kazes. Pa, dobro, sta sad? Svi su nervozni, svi su u problemima. To je zivot, nema tu puno filozofiranja. Ne misli stalno o tome sta te tisti. Odmori glavu, napuni baterije na suncu koje toliko volis. A kada dodjes kuci, odmorna i sveza, potrudi se da nadjes resenje problemima. Ne bezi od njih. Vec samo hrabro u borbu protiv njih.

Nadji se sa tebi dragim ljudima. Pricajte o bilo cemu. I o deci, zasto da ne? Sve dok imate i drugih tema za razgovor. Ne smaraj ljude tvojim pricama da ti je tesko, da si umorna... Pa kroz to prodje svaka majka. Kako su zene ranije, i radile i cuvale decu? Neke su cak radile i na njivama, dok bi im deca lezala negde u nekom hladu. Cula si i takve price. Niti je tim zenama nesto bilo niti deci. Niti je bilo ko kukao. 

Nadji se sa drustvom u kafani. Poruci omiljenu pesmu. Naruci omiljeno pice. Dupliraj. Casti drugare. Casti konobara. I igraj. Samo igraj i smej se. Moze bebac i bez tebe zaspati bar jedne noci. Ako mu se spava, spavace. Ne mora ga muz cuvati, zovi baku, a muza povedi sa sobom. Ako nece u kafanu, idite u pozoriste, bioskop, ma bilo gde, samo se maknite iz kuce vise. 

To ne znaci da odete u kafic prekoputa zgrade i tamo sedite, gledajuci u prozor stana i cekajuci da vam zazvoni telefon i da baka kaze: Nece bebac bez vas da zaspe. 

Opustite se i nadjite vase vreme. Onda ces imati i vase vreme, i tvoje vreme i vreme za dete, vreme za prijatelje. Bices srecnija. Zadovoljnija. 

Mislis da je sve ovo nemoguca misija? Nije, draga moja, samo dodji sebi, organizuj se, i nemoj da mislis da samo ti znas sve oko deteta. Ti si mu majka, svakako je da ti znas sve najbolje, ali i drugi znaju sve to. Mozda ne bas toliko dobro kao ti, ali dovoljno da pricuvaju dete. Za pocetak na par sati. A vremenom i na dan, dva, tri. To su sve normalne stvari. Pitaj druge, iskusnije mame.

Pisacu ti opet, ne brini. Na mene bar uvek mozes da racunas. Kada god ti zafalim, pogledaj se u ogledalo i nasmesi. Znaces da mislim na tebe i da te pratim. Svaki dan. Bas kao sto ti pratis svoje dete.

Do sledeceg pisma, pozdravljam te.

Tvoje sakriveno JA