Knjiga za odrasle

Sve je pocelo tako sto sam otisla u knjizaru.

Nekoliko dana pre odlaska u knjizaru, naleteh na nekakav test. Inace, ne volim puno testove. Ukoliko nisu na temu Hari Potera i Igre prestola. Znate, ono, odgovorite samo na 10 pitanja i saznacete koji ste lik iz Igre prestola. Uglavnom uvek ispadnem Tirion. Mada je Deneris ta, koja je meni najzanimljivija. A onda Tirion. Znaci test ipak do kraja ne gresi.

Elem, naleteh ja na taj test sa pitanjem u naslovu koje kaze: Da li mozemo pogoditi vas status, da li ste singl, udati, u vezi i tako dalje.

Naravno da mozete, shvatam cim otvorim prvo pitanje. Kada idete na spavanje? Pod a.) Sta je to spavanje, ili ja ne spavam ja izlazim stalno?, b.) Cim uspavam decu i sredim kucu?, c.) Kada odgledam neku romanticnu komediju i isplacem se... 

Resenje testa je jasno kao dan. Vi ste udata zena, koja je pritom i majka. Stvarno, nisam znala, otvorili ste mi oci.

Jedan nas pisac mi je jednom rekao: Reci mi sta citas, reci cu ti ko si? Covece, kada bi ti znao sta ja sve volim da citam, ne samo da ne bi znao ko sam ja, nego bi usput i sebe izgubio.

Mada, u poslednjih dvadeset meseci citam iskljucivo knjige za bebe. Ukoliko se to moze nazvati citanjem. Pipni medino krzno, pipni kokino perje... Kako kaze kuca, a sta kaze mis? 

Da li to znaci da sam ja sada beba?

Medjutim, smatram da je super sve dok citamo. Pa bile to i knjige koje smo imali za lektiru u osnovnoj skoli. Ili knjige koje smo jedno dvadeset puta do sada procitali, pa nam i dalje nisu dosadne. Za jos jednom procitati. U svakom slucaju, svako od nas ima svoje omiljene knjige, pisce, junake... Ali, takodje sam misljenja, da to sto neko voli da cita Hobita, ili Gospodara prstenova, ne znaci da on ne voli ni jedan drugi zanr knjiga. Ili da mu je zabranjeno da procita ljubavni roman... Ili neciju autobiografiju... Uz sve to stoji i cinjenica, da to sto sam majka, ne mora da znaci da cu iskljucivo odlaziti u deciji deo knjizare. I kupovati samo knjige za svog malisana.

Moj decak se veoma obraduje kada udjemo u neku knjizaru. Ja ga uglavnom nosim, jer toliko mlati rucicama i nozicama, da se plasim da bi sve porusio ako ga spustim makar na tren. Gleda u polici, u knjige, u svetla na plafonu.

Nakon sto se kulturno javimo pri ulasku u knjizaru, krecemo da trazimo unapred izabrane knjige. Nekada, dok nisam postala majka, imala sam vremena da i nepripremljena odem u kupovinu knjiga, da iscitavam delove, i tako izaberem sta bih to mogla kupiti. Sada imam vremena samo za malo razgledanja, a to sto cu kupiti uglavnom proverim na netu kod kuce. Kako za sebe, tako i za klinca.

Uglavnom, da se vratim ja na moju pricu i posetu knjizari. Krecem sa detetom. Da kupim knjigu za poklon. Ulazimo u knjizaru. Dobar dan, javljamo se. Dobar dan, odgovaraju nam. Deciji deo je na kraju knjizare, desno. Hvala Vam, ali tamo cemo kasnije, prvo nam treba nesto iz ovog dela, odgovaram. Za odrasle.

Uzimam knjigu. Dajem je mom malisanu da mi je pridrzi. Radostan je da samo guguce. Odlazim do decijeg dela, pronalazim novu zanimljivu knjigu za mog malisana. I nju dajem sinu. Dolazimo do kase, molim sina da da teti obe knjige da bih mogla da platim. To nekako uspeva, dajemo knjige devojci na kasi, istoj onoj sto me je uputila sa vrata u deciji deo.

Govori mi iznos racuna. I stoji i gleda u mene, bez ijednog treptaja. Razmisljam da li slucajno nismo oborili neku knjigu, valjda bih cula, dete nije nista diralo, pocepalo... Pitam je: Izvinite, da li je sve u redu? Naravno, naravno, samo htela sam da Vam kazem nesto. Znate, ova knjiga sto ste je uzeli, to Vam je bas knjiga za odrasle. Ako me razumete. Uzimam deciju knjigu, i kazem: Mislim da cemo se snaci sa: "Ko zivi u dzungli?" Znate, iako Vam deluje da je moje dete jos malo, vec imamo neku slicnu knjigu i zna da ponovi i kako kaze tigar i majmun i ostalo...

Nisam mislila na tu, nego na ovu drugu knjigu. To Vam je bas knjiga za odrasle. - govori mi.

Ne razumem, pa valjda sam ja odrasla. Ne, nisam na to mislila. Kako da Vam objasnim?- migolji se i vidim da joj je neprijatno. To Vam je nesto poput 50 nijansi sive. Mislim ne bas tako, nego taj tip knjige. Mislis, erotski roman? - pitam je. A ona kao da je srecna sto sam ja to prevalila preko usta, kaze: Da, bas to.

I? - pitam je. Kakve to veze ima? Da li knjiga mozda nije dobra? Ne znam, nisam je citala, traze je, verovatno nije losa, nego mislila sam eto posto imate dete... - odgovara.

Jao, jao, mislim u sebi, ne govori vise. Mislila si da zato sto sam majka nemam potrebe da citam erotske knjige, jer bi bilo bolje da citam decije? Ili si mislila da... Ma, znas sta, vristim u sebi, necu vise da razmisljam o bilo cemu. Dodje mi da joj kazem, kupicu jos jednu istu knjigu. Za mene i mog muza. Iako u stvari kupujem knjigu za poklon. Ali, sto bih se ja njoj pravdala?

E, pa, puno ti hvala na upozorenju, odgovaram joj umesto svega. Dovidjenja! Odlazim, dok moje dete veselo drzi kesu sa knjigama. Sve vreme razmisljam kako da mu istu kesu otmem, jer sta ako mu knjige ispadnu ispred nekog dusebriznika koji ce shvatiti o kakvoj knjizi se radi, pa cu morati da slusam jos malo moralnih predavanja. Razmisljam ustvari koliko je normalno da odem sa detetom negde i kupim knjigu, pojasnjenja radi koja nema nikakvih eksplicitnih fotografija, nego samo tekst, cist tekst. Cak je i naslov lep. A da vam niko nista ne prebacuje oko vaseg izbora. Niti se u isti mesa.

A onda, ubacena u trip moralnih dilema, razmisljam da li treba da ovu knjigu poklanjam, jer sta ako zelim da je poklonim nekoj drugoj majci? Sta ako ona to procita? Ccc... Majke ne bi trebalo da citaju erotske romane. Niti naucnu-fantastiku. Da im ne bi svasta padalo na pamet. Za majke su izgleda iskljucivo knjige za decu. I kuvari. Puno kuvara. Ma vazi. 

Ako je tako, od danas ja vise nisam majka. Bicu otac.