Ziveli su srecno do kraja zivota...

Svako vece knjiga. Nekada nova. Nekada ista kao i prethodnih par noci. Imala sam tu srecu da su mi moji roditelji sacuvali sve slikovnice koje sam dobijala kada sam bila mala. Sada ih moje dete gleda, otvara, prevrce. Poneku pocepa. Dok se meni u tom trenutku cini da mi se cepa srce. Nemoj cepati, gde bas tu moju omiljenu? I tako, dok me bebac gleda zacudjeno, shvatam da su mi sve te slikovnice toliko drage i da mi je svaka omiljena. Bas kao kada pitate nekog pisca koja njegova knjiga mu je omiljena. Voli ih sve. Kako da bira medju svojom decom?

Svoju ljubav prema knjigama trudim se da prenesem na svog decaka. Neko je rekao, covek koji cita ima hiljadu zivota. Covek koji ne cita, ima samo jedan, svoj. Ja za mog decaka zelim hiljadu zivota. Neka luta dzunglom uz Moglija. Neka upozna sumu uz Vini Pua. Sretne patuljke iz Snezane. Pomazi Macka u cizmama, ako mu ovaj to dopusti. Neka gradi kucicu sa Tri praseta. 

I tako, dok citamo razne knjige za decu, smejemo se zajedno sa tatom, imitiramo jarice i vuka i prasice i objasnjavamo koliko mala je bila Palcica, shvatim da imamo nekoliko razlicitih izdanja istih knjiga. 

I shvatam jos nesto. Kako detetu da objasnim da je lovac u Crvenkapi zamahnuo sekirom na vuka, iz cijeg su stomaka izasle jos zive baka i Crvenkapa. Da li uopste da mu citam ovu pricu? I da li ste vi ikada naleteli na Tri praseta, gde vuk svu trojicu pojede? Ja evo drzim primerak u rukama, i suze mi naviru. Zao mi prasica, pa nisu oni krivi sto nisu imali svoju kucu vec su morali nove da grade. I kako je bas onu poslednju, od cigala, mogao da oduva? Da li i ovu knjigu da uklonim? Mozda je bolje da zna da su svi prasici zivi i zdravi i da su se sakrili u kuci od cigle.

Cekam da moje zlato zaspe, pa uzimam sve te iste naslove i citam ih, jedan po jedan.

Ono sto jos primecujem, osim toga da skoro sve knjige prate donekle radnju bajki koje vec poznajemo, jeste to da su neke dosta skracene, neke lepo obogacene i opisane, ali da im se kraj same bajke toliko razlikuje da ne biste verovali. 

U jednoj Crvenkapi drvoseca se cak zove stric Veljko, i on pomaze ovoj devojcici, da spase baku, jer je u ovom slucaju samo nju pojeo vuk. Poznata prica o tome kako ona krece kod bake, srece vuka, situacija u bakinoj kuci, sve to, smestilo se na tri strane slikovnice. Na ostalih pet je razgovor strica Veljka i Crvenkape, a potom i njene mame, o tome kako je Crvenkapica bila hrabra i snalazljiva.

Ne znam zasto me sve ovo cudi, pa zar nema i toliko razlicitih ekranizacija raznih bajki. Pre neki dan videh glasanje na Internetu za najlepsu Zlu kraljicu iz Snezane. Jos cekam da vidim rezultate.

Nakon citanja knjiga, odvajam ih na dve gomile. Jedna gomila, sa svega par knjiga, jeste ona sa prihvatljivim sadrzajem i pricom. Naravno, po mom izboru. Druga, velika gomila sa 353 knjige, jeste ona sa knjigama za koje zakljucujem da jos nisu za mog malisana. Nije to cenzura, sve mu stoje na dohvat ruke, samo mislim da je jos mali da bih mu objasnjavala kako i zasto Macak u cizmama laze princezu i kralja, da su sva polja i jezera i livade, u vlasnistvu Markiza od Karambasa, koji ustvari i nije nista drugo do obican mladi seljanin. 

Rece mi prijateljica pre neki dan, zaleci se na stanje u njenoj firmi, gde su joj ukinuli prvobitnu poziciju PR managera, uz obrazlozenje da im PR vise nije potreban, tacnije da to mogu svi drugi da rade, kako je cak i Macak bio nekome tamo seljaku PR, a njenoj firmi sa 300 zaposlenih to nije potrebno. Nisam joj rekla nista. Sta da joj kazem? Macak je iz bajke? Zelis li i ti da zivis u bajci?

Elem, odlutah od knjiga. Kao sto rekoh sve knjige su bebanu na dohvat ruke. Ako hoce neku, sa one moje nedozvoljene liste, uzecemo je, gledati slike, jer to jos uvek radimo. Citacu mu tu bajku, onako kako se ja nje secam. Pokusacu da mu dam neku ulepsanu verziju. Znam, zavaracu ga, ali dok ne nauci sam da cita, mogu malo i to da radim. Jer, kako da mu objasnim da je Snezana umrla, pa je princ poljubio i oziveo? Jeste li se vi susretali sa time? 

Koliko muka oko knjiga. A ne bi trebalo tako da bude. Knjige su za sva vremena. Knjige su ponekad najbolji drugari. Najlepsa putovanja. 

Ma, neka ide zivot, citacu mu sve kako je i napisano, pa cemo se truditi i muciti i lepo mu objasnjavati sta je dobro, sta je lose, sta se sme, sta se ne sme...

Na kraju krajeva, pa i ja sam odrasla uz ove knjige. I beskrajno ih volim. I iako znam da su u Tri praseta, u jednom od izdanja, sva tri praseta nastradala jadna, primecujem da je ta knjiga i najpohabanija. Izgleda sam je puno citala. Verovatno i plakala. Kao sto i sada za tim prasicima placem. O Bambiju i njegovoj mami necu reci ni rec. Ne zelim se podsecati. O, ne, gotovo je, setila sam se, dodajte mi brzo papirne maramice.