Kad ces drugo?
Spopao me neki deka ispred Maxija. Hoce sve da zna o mom preslatkom detetu. I kako se zove devojcica!? i koliko ima godina, i da li sve rucka, eto on je bas kupio banane u Maxiju, pa ako hoce moja devojcica da uzme on bi bio presrecan. Jer eto njegovi su unuci porasli. A ima ih sestoro. Od svakog deteta po troje.
Skidam detetovu kapu, objasnjavam po hiljaditi put da mi je dete decak, a ne devojcica, i da je jos mali, i sve rucka, ali zurimo na rucak, pa necemo sada bananu. Ljubazna sam, a ujela bih ga, jer on prica i prica, a ja zurim i zurim. Medjutim, to je moj problem, nije siroti deka nista kriv.
Elem, da tuga bude jos veca, krece mi sa pricom kako mi je dete jako lepo, i kako sam ja mlada (o, hvala mu na ovome), i kako je greota da imamo samo jedno dete. Rodite mu jos jednu bebu, bice vam bas lepo! Kao da on zna bilo sta o tome? Ili gresim?
Napali su me sa svih strana, odjednom cini mi se. Komsinica. Vaspitacica. Poznanica. Neki prijatelji. Kad ces drugo? Ajde, sta ti je to? Rodi jos jedno dete. Jedno ko nijedno. Hajde, bice ti dete razmazeno ako bude samo (kao da vec nije). Ne pravi veliku razliku (sto mi govore oni koji su do juce smatrali da ne bi trebalo da pravim malu razliku vremensku medju decom).
Ja se sve kao smeskam, kuliram, jao, a poslala bih svakog u neku pustinju, sa zeljom da se od tamo nikada vise ne vrate.
Rodila sam jedno dete. To da li cu roditi jos jedno ili petoro ili nijedno ikada vise, sasvim je moja odluka. I odluka moga muza.
Opet ce mi neki reci misli na dete. Pa i mislim na dete.
Znate, znam puno primera gde postoje dvoje ili vise dece u kuci, pa se tuku, svadjaju, ocima ne mogu da se vide. I cesto pozele da su sami. Jedini. Da imaju mamu i tatu samo za sebe.
Opet, sa druge strane, tu su i oni jedinci, koji su se sigurno nekada osecali usamljeno. Bez brata ili sestre da se sa njim igraju. Ili tuku.
Mozemo sada vagati prednosti i mane. Ali, svako odlucuje o sebi, i o svojoj porodici.
Ne radi se ovde o tome da sam ja protiv drugog deteta. Jer nisam. U nekoj daljoj buducnosti, ako nam se zvezde poklope i osmehnu, nemam nista protiv toga. Ali za sada mi odgovara da smo trojac. I da ovako uzivamo.
Ja sam samo i iskljucivo protiv radoznalih njuskala, koji bi radije gurali nos u tudju kucu, koji sebi nadju za pravo da drugoga guse, ubedjuju, nagovaraju i iz dana u dan spopadaju pitanjem: Kad ces drugo? Hm, cek, da vidimo. Kada ti crknes! Ups, ne, nije to u mom maniru, moram ipak biti malo pristojnija. Hm, cek, da vidimo...Drugo dete cu negde izmedju prvog i treceg. Sta kazes na to?
Jer kada pitate nekoga kada ce drugo, ili kada ce prvo ili sta god vec smislili, time zadirete u njihovu privatnost i otvarate neke price koje mozda zele da ostanu neispricane.
Jeste li ikada naleteli na bracni par i smarali ih pricama o deci, kada cete bebu, ajde i vi, sta cekate vise... A oni jadni, ili bebu ne zele jos, iz raznoraznih razloga, ili se trude oko bebe a ne ide im... Pa im samo stajete na muku...
Doci ce teta roda kod svakoga ko zeli decu. Naci ce ona nacin. Da li ce im doneti malog bebirona tek rodjenog, ili ce pronaci neko preslatko detence koje nikoga nema, a moze puno da usreci svakoga, to ce vec teta roda odabrati.
A dok ne dodje neka roda i nama, ako joj se to ucini kao dobra ideja, mi cemo rasti i igrati se i provoditi vreme skupa. I bezati od svih koji nam spomenu drugo dete. Jeste, iskusniji smo, vec smo se izvezbali na prvom detetu, greota je da nam dete raste samo, uz nekoga pored sebe imace prijatelja za ceo zivot... Sto nas je vise to ce nam biti zabavnije, i sve je to tako lepo i bajno.
Ali uz sve te divne stvari, dodajmo to da mama postaje sve nervoznija usled nespavanja vec skoro 22 meseca. Da se lomi i fizicki i psihicki. O finansijama da i ne govorimo. Da se nekih dana oseca kao da je balon, koji samo sto ne pukne. I da jednostavno nekim zenama treba vremena da se odmore od svega, da utvrde da su stvarno dobre majke, jer briga o detetu stvarno nije nimalo naivna.
Toliko od mene, a vi vidite sta cete me pitati ako me sretnete. Upozorenje: Svaki spomen pitanja iz naslova, moze dovesti do katastrofalnih posledica :)
Opet, sa druge strane, tu su i oni jedinci, koji su se sigurno nekada osecali usamljeno. Bez brata ili sestre da se sa njim igraju. Ili tuku.
Mozemo sada vagati prednosti i mane. Ali, svako odlucuje o sebi, i o svojoj porodici.
Ne radi se ovde o tome da sam ja protiv drugog deteta. Jer nisam. U nekoj daljoj buducnosti, ako nam se zvezde poklope i osmehnu, nemam nista protiv toga. Ali za sada mi odgovara da smo trojac. I da ovako uzivamo.
Ja sam samo i iskljucivo protiv radoznalih njuskala, koji bi radije gurali nos u tudju kucu, koji sebi nadju za pravo da drugoga guse, ubedjuju, nagovaraju i iz dana u dan spopadaju pitanjem: Kad ces drugo? Hm, cek, da vidimo. Kada ti crknes! Ups, ne, nije to u mom maniru, moram ipak biti malo pristojnija. Hm, cek, da vidimo...Drugo dete cu negde izmedju prvog i treceg. Sta kazes na to?
Jer kada pitate nekoga kada ce drugo, ili kada ce prvo ili sta god vec smislili, time zadirete u njihovu privatnost i otvarate neke price koje mozda zele da ostanu neispricane.
Jeste li ikada naleteli na bracni par i smarali ih pricama o deci, kada cete bebu, ajde i vi, sta cekate vise... A oni jadni, ili bebu ne zele jos, iz raznoraznih razloga, ili se trude oko bebe a ne ide im... Pa im samo stajete na muku...
Doci ce teta roda kod svakoga ko zeli decu. Naci ce ona nacin. Da li ce im doneti malog bebirona tek rodjenog, ili ce pronaci neko preslatko detence koje nikoga nema, a moze puno da usreci svakoga, to ce vec teta roda odabrati.
A dok ne dodje neka roda i nama, ako joj se to ucini kao dobra ideja, mi cemo rasti i igrati se i provoditi vreme skupa. I bezati od svih koji nam spomenu drugo dete. Jeste, iskusniji smo, vec smo se izvezbali na prvom detetu, greota je da nam dete raste samo, uz nekoga pored sebe imace prijatelja za ceo zivot... Sto nas je vise to ce nam biti zabavnije, i sve je to tako lepo i bajno.
Ali uz sve te divne stvari, dodajmo to da mama postaje sve nervoznija usled nespavanja vec skoro 22 meseca. Da se lomi i fizicki i psihicki. O finansijama da i ne govorimo. Da se nekih dana oseca kao da je balon, koji samo sto ne pukne. I da jednostavno nekim zenama treba vremena da se odmore od svega, da utvrde da su stvarno dobre majke, jer briga o detetu stvarno nije nimalo naivna.
Toliko od mene, a vi vidite sta cete me pitati ako me sretnete. Upozorenje: Svaki spomen pitanja iz naslova, moze dovesti do katastrofalnih posledica :)