Mislicu o tome sutra

Ima evo vec mesec dana, kako svake veceri, cim bebac zaspe, ja u svoje ruke uzmem papir i olovku, te onda lagano, sastavljam spisak stvari koje moram uraditi u narednom periodu. 

Ironija ili sta li je vec, nekako cim zapisem da moram da uradim neku stvar, tu istu stvar, ne uradim, makar ona bila prosta i banalna, kao sto je naprimer kupovina vesa za mog decaka. 

Umesto da ustanem ujutru cila i vesela, sretna sto me ceka toliko zanimljivih aktivnosti, ja ustajem uglavnom na levu nogu, tmurna kao oblaci u Engleskoj, i ako se jos kojim slucajem desi da mi bebac ne ide u vrtic, jer je navukao nekakav virus, dodje mi da vristim satima.
Ipak, zao mi je komsija, ionako se ljudi svacega naslusase. A zao mi je i mog decaka. Pa zaboga, nije on kriv, jos mu fali tako bolesnom da slusa majku kako ima ispade besa. Ili kakvo pevacko raspevavanje.

Evo i za danas sam pripremila listu, pa sada gledam, kukam i zvrljam, da bih videla sta sam to uspela uraditi a sta ne.

  1. Kupi hleb. Muz je kupio hleb, i pogacice, i slanu perecu.
  2. Napravi spisak za veliku kupovinu. Napravicu u petak, za vikend cemo ici.
  3. Podji do banke, da obavis formalnosti. Bila je guzva danas, sutra cu.
  4. Odvedi bebu kod stomatologa. Cekacu sutra, da idemo svo troje zajedno.
  5. Zakazi sebi kod stomatologa. Ovo moram obavezno, ali moram da sacekam platu, pa da onda odjednom uradim sve, da se ne setkam sto puta.
  6. Sredi blog dok bebac spava. Danas je poremetio spavanje. Zaspao je ranije nego inace, pa cu blog da sredjujem sutra, ili ovih dana.
  7. Ispravi uvece sve sto je potrebno u knjizi. Ne mogu vise na oci da gledam, a kamoli da ispravljam. A i kada ispravim ovo, verovatno ce biti jos sto stvari novih da se isprave.
  8. Obrisi prasinu i usisaj. Jeee, usisali smo bebac i ja zajedno. Koliko uspesno? Toliko da cu sutra opet morati da usisavam. A sto se prasine tice, to cu dok on bude u vrticu. Tacnije, cim ozdravi i krene u vrtic. Valjda ce to biti ove nedelje. Inace cemo se ugusiti od prasine. Jao, ne mogu grize me savest, odoh sad da obrisem prasinu... Prasina obrisana. Jeee!
Osecam se pomalo potisteno. Da li da pravim spisak za ujutru? Za sutra? Da li uopste da pravim bilo kakve planove?

Ne znam dragi moji kako vi. Stvarno ne znam. Juce sam srela zenu koja ima troje dece. I kuce. I sa svima njima seta sama. Ja jedva setam sama sa ovim mojim junakom. Da ne kazem divljakom. I jos mi prica kako je skuvala dva rucka, jedan za danas, jedan za sutra. A ja sam se odmah setila moje supe iz kesice. Bilo bi me jos vise sramota, ali znala sam ipak da sam i ja bila malo vredna, pa sam skuvala sarmu. I napravicu jos pire krompir. Cim dodjem kuci. Mozda ipak nisam najgora. Ali, covece, ona je skuvala dva rucka. Sta radi toj deci da ostanu mirna? Sta radi kucetu? Drogira ih? Ili je samo autoritet, i dobro organizovana mama. Pokusacu jednom da je pitam.

Eto, nije da se pravdam, ali stvarno sam htela da svratim bar do pekare danas. Sva sreca da smo za dorucak  pravili ustipke, za rucak je pored mesa bio pirinac, pa nam hleb nije bio ni potreban, a za veceru smo imali pitu. 

Krenuli smo mi ka pekari, medjutim negde izmedju sprecavanja mog malog da porusi sve sa rafova u prodavnici, i ljubopitljivih baka, deka i ostalih prolaznika da li je moj mali decak ili devojcica, koliko ima, i tako dalje, ja sam skroz smetnula sa uma hleb. 

Evo sada samoj sebi izgledam kao neka najgora majka na svetu, koja se za ono sto ne uradi vadi na svoju decu, Mozda je bolje da priznam odmah sebi da sam neorganizovana, i da kod mene umesto parole Sta mozes danas, ne ostavljaj za sutra, vazi ustvari - Odlozi sve ako ne za sutra, onda za neki drugi dan. 


Mozda ja pravim sve ove silne liste, da na kraju dana pogledam u njih, i kazem sama sebi, vau, koliko si imala obaveza, pored toga sto kuvas, peres i cuvas svog derana. Dobro je da si bar nesto od svega toga uradila. Uh, al' tek mi sve ovo sada jadno zvuci. Cuj, em kukam, em se sama tesim. Nema veze, za svaki slucaj evo nove liste. Za sutra. Neka mi je Bog u pomoci. A ako vec ne moze da mi pomogne, jer ni sutra bebac nece u vrtic, ja ga molim da mi posalje bar trunku strpljenja, organizovanosti i dobre volje. A ako puno trazim, onda bar neka mi posalje muza kuci ranije sa posla, bice i to dovoljno.

  1. Uzmi hleb, pavlaku, jogurt i sve ostalo sa spiska za prodavnicu.
  2. Kupi bebanu ves, krajnje je vreme da skine pelene.
  3. Kupi pelene, dok se ovo pod 2. ne dogodi.
  4. Pitaj neku od mama kako da najlakse skinemo pelene.
  5. Idi do banke. Nisam za to nikako, ali ako je bas velika guzva, valjda ce te pustiti kada vide dete.
  6. Proveri sa muzom kada zavrsava da podjete kod stomatologa.
  7. Ako stignes sredi malo ili blog ili radi na knjizi.
  8. Usisaj sve ono sto ste juce propustili. Ionako cete ako kupimo hleb opet sve izmrviti.
  9. Operi kosu. Nije u redu da plasis ljude i ptice sa frizurom zvanom upetljalo mi se nesto u kosi, tacnije repu posred glave. 
Eto toliko. Valjda cu nesto uraditi sutra. A i ako ne uradim, mislicu o tome sutra. U to ime zivela Skarlet. I zivela neorganizacija.