Muke sa pelenama, muke sa tutom
Plan nam je bio da tokom leta skinemo pelene.
Mislila sam tada, lepo je vreme, toplo, suncano, bice isto tako i u stanu, lako cemo se pelena resiti.
Citala sam raznu literaturu kako najlakse sve to prevazici. Kako znati da je dete spremno. Kada to jos uvek nije.
I dodje nama leto, bez puno sunca, u nasem stanu koji nije na suncanoj strani ulice i pingvini bi se smrzli, u sred juna ukljucujem kvarcnu, ne bi li nas ogrejala malo.
Govorila sam muzu, hladno je da bude samo u gacicama u stanu, ili sta ako se svuda upiski a ne kaze nam. Onako nervoznoj to bi mi jako tesko palo. Ma, nije on jos spreman, evo pogledaj ovaj casopis, ovde pise sedam znakova kada je dete spremno za nosu, a kada nije. Pa, po casopisu, rekao bih, malo je spreman, malo nije. - kaze mi muz. Vrag ce ga znati. Pelene ostaju jos malo. Resicemo ih se nekako.
Dodje jesen. Jos malo pa ce zima.
Dete raste, jos malo pa ce 22 meseca. Sve se menja, sve, ali pelene su jos uvek tu.
Imali smo fazu, kazem fazu jer je trajala oko sedam dana, kada je moj malisan svaki put kada bi mu se islo na nosu to i govorio. Tuta, tuta, vikao bi i pokazivao svoju guzu. Onda bismo zajedno seli, on na tutu, ja na zatvorenu wc solju, i zajedno bismo sve radili.
Tih dana nije isao u vrtic. Bio je sa mnom po ceo dan, i uspeli smo da se upiskimo samo jednom, kada luda mama nije na vreme reagovala na detetovo tuta, tuta, pa je mislila da je na tv-u video slona i da joj to pokazuje. A on je samo hteo da piski.
Onda smo opet krenuli u vrtic.
Vaspitacice i vise nego spremne na saradnju. Samo sto tamo imaju odredjeno vreme kada se deca stavljaju na tutu. I verovatno je mom malisanu bilo glupo da bilo sta kaze, otkud znam.
Vaspitacica bi ga drzala bez pelena. E, sada, nekada bi uhvatili taj trenutak i uspeo bi da piski. Ali kako je ipak bilo vise trenutaka kada se to nije desavalo, pelene su vracene, u dogovoru sa nama, na guzu.
Odjednom, kod kuce, malisan uopste vise nije spominjao nosu. Pitala bih ga, stavljala ga, ma kakvi, kao da mu to vise nije bilo zanimljivo.
Pocela sam da se nerviram. Ok, znam uspecemo mi sve to kad tad, ali neki su bili u fazonu: Sta dete ti jos piski u pelene? Ima tako do prvog razreda... Hahaha... Bas smesno, mi smo deci skinuli pelene sa pet, sedam, jedanaest, trinaest meseci...
Hahaha... Ma znate sta, meni nije smesno.
Ne bih da ga silim. Vidim da se i dan danas, kada kaki, sakrije u neki ugao, kao mali mis. I stidi se. Sve vreme razmisljam, pa on je decak, kazu da devojcice brze skinu pelene, skinucemo ih i mi ubrzo, do druge godine necemo vise imati tu muku.
Svako jutro cim ustanemo idemo na nosu. Obavezno ga pitam nekoliko puta u toku jutra. Onda ide u vrtic. Tamo stvar preuzima vaspitacica. Opet ga skida, da ostane bez pelenatako da je bebac mahom bez pelena tamo. Sto me podseti da moram da mu uzmem jos gacica.
Onda dodjemo kuci, i trudimo se da idemo na nosu.
Mali nam je problem kada idemo napolje u setnju, pa se bepcu piski. Tada mu oblacim pelene, kao i kada spava. On jadnicak uporno govori i vice: Tuta, tuta, a ja ne znam sta cu...
Da ga skidam na ovoj hladnoci? Ili da mu kazem piski u pelenu, nema veze? Zar ga to nece zbuniti? Vidjala sam neke mame letos, kako nose tute u parkic. Da li i ja sada da nosim nosu? O, a bile su mi smesne.
Da mi je neko rekao da je ovo sve ovoliko komplikovano ne bih mu verovala. Mada vec tri osobe mi isto kazu. Onog trenutka kada ti resis da detetu skines pelene, i budes uporna i istrajna bar deset dana, to ces i uraditi.
Imam li dovoljno snage da ovo uradim kako treba? Imam, naravno. Zato mi i nije tesko da sedim u toaletu i po 15 minuta, i cavrljam sa svojim detetom. Prvo sam bila u fazonu, hajde muzu, sedi ti malo sa njim, ipak vi ste decaci, sta ja imam tu da se petljam.
A sada sam u fazonu, ja cu dragi muzu da sedim sa bebanom, nista ti ne brini, ionako smo beban i ja decaci, i super nam je u toaletu. Nema pelena, nema stega.
Ni za sta na svetu ne bih propustila osmeh mog decaka kada piski, a tuta pocne da svira. Ili kada kaki, pa zaviruje da vidi sta ima ispod. Hihihi. Neko bi rekao odvratno, a ja kazem preslatko.
Samo da ne pomisli kao neki mali, iz price sto smo je culi, da je to ustvari cokolada... Uf, e ovo je sada meni odvratno. :)