O meni - po stoti put!

Zovem se Ognjen.

To znaci nesto kao rodjen gde sunce sija, koji svetli, zraci, toplog srca.

Mama me je rodila dok je bilo oblacno i padala je kisa. Mozda je ipak, njoj i tati u glavi tada jako sijalo neko lepo sunce. Pa su mi zato nadenuli ovo ime.

Jer ja ne vidim da svetlim i zracim, i ne znam koliko mi je toplo srce, znam samo da me mama muci toplomerom kada god sam bolestan, valjda da proveri kolika mi je temperatura.

Mama kaze da ja njoj najvise svetlim i da sam njeno sunce i ljubav i srce i dusa.

Moja mama stalno prica o meni. Svima. A ako ne prica, onda pise. Opet o meni. Sto vam dodje na isto. Ne znam da li su i vase majke  takve?  Malo smaraju, zar ne?

Osim sto pise o meni, mislim da je negde na njenog ruci prikacen nekakav fotoaparat ili kamera, tako da kada god se zaigram, pomerim ili uradim nesto, ona je tu, i samo mi govori: Duso, pogledaj u kameru, 'ajde osmeh. Pticica.

Kakva pticica, nista mi nije jasno, ja samo vidim telefon, ili aparat ili kameru... Nekada joj se nasmejem, cisto da ne ispadnem nekakav mrgud, ali uglavnom pravim neke glupe face, ne bi li me vise ostavila na miru da se kupam, gradim zamak od kockica ili nesto crtam.

Kada sam bio bas mali, krenuo sam u vrtic. Tamo od svega najvise volim dorucak i uzine i rucak. Volim i vaspitacice. I sve drugarice. I ponekog drugara. I puno volim kada bojimo lisce i pravimo pilice i igramo i pevamo. 

Mama i tata su me odmalena ucili sve pesmice, tako da se ja sada u vrticu pravim vazan, sto puno pesmica znam. I sto mi je mama pokazala kako se kobajagi svira gitara i bubnjevi i truba. Onda ja kobajagi sviram bubnjeve, a Mina dodje, stane pored mene, i igra. Bubnjevi su bas super.

Kada sam kod kuce, tada sam bas velika maza. Volim da se nosam, da se mazim, ljubim. Volim da spavam u krevetu sa mamom i tatom. U stvari, ja mnogo volim svoj krevetac, ali cim cujem da i mama i tata dolaze u sobu na spavanje, ja nekako ne mogu bez njih, i onda im javim da me prebace kod sebe. 

Volim da skacem po krevetu. Po mami. Volim kada mama i ja golicamo tatu. Volim da sutiram lopte ispod kreveta, pa da onda teram sve da mi loptu dohvate. 

Volim i da jedem. I to puno. Samo sto mama kaze tati da sam malo komplikovan. Jer uglavnom mora da me juri po stanu. Nekada, kada sam bas puno umoran ili gladan, e onda sednem u svoju stolicu za hranjenje ili u svoju foteljicu pa jedem. Tada mogu da jedem i sam. Ali, u svim ostalim situacijama, volim da jurim po stanu, terasi, i da gledam mamu kako se nervira sto joj bezim, dok ona drzi punu kasiku koju pokusava da mi stavi u usta. Ja naravno sve pojedem, ali mislim da mama nije bas najsrecnija na kraju.

Zato ja znam da je razveselim. Tata mi je pricao da mami ponekad treba da kupim ili uberem cvece. Do sada sam samo kupovao kinder jaja sebi, cvece nisam. Ali, zato mama ima cvece kod kuce, pa ja ponekad iskoristim priliku da joj uberem par cvetica i listica. Prospem malo zemlje, ali obavezno donesem metlu i onda uz cvece dam i metlu mami da sve ocisti.

Voleo bih da i ja imam nekakvu kameru pri ruci pa da mogu da slikam facu moje mame kada vidi kakvo sam joj iznenadjenje priredio. Jednom je cak i zaplakala. 

Dok nisam porastao, nisam voleo kolica. Nego da me mama i tata nose. Dok nisam porastao, nisam voleo ni portikle oko vrata. Sada ih volim. Ipak, i kada sam bio mali i sada kada sam veliki, jer imam 21 mesec, ja i dalje najvise volim da sam uvek sa svojom mamom i svojim tatom. A cim neko nije tu od njih, ja znam bas uporno da kmezim i placem. Zato mama mora da me vodi svuda sa sobom. I kada kuva rucak. I kada ide u wc. Tada i ja uzmem svoju tutu i sedim tako sa njom. Ponekad popricamo, a ponekad je teram da mi cepka toalet papir. To je bas zanimljivo.

Najvise od svega volim kada me uspavljuju, pa mi pevaju i ljube me i citaju mi bajke i price. Mada moram mami da kazem da necu vise da slusam o onom strasnom vuku iz Tri praseta. To je jedan bezobraznik koji hoce da porucka i prasice i jarice i Crvenkapicu u nekim drugim pricama. Ili bar neka mu mama objasni da to nije lepo. Meni tako svaki dan nesto objasnjava i govori, i da moram da jedem, i da ne smem nikoga da udaram i da treba da budem dobar, veliki decak. Moracu da joj kazem da cu da budem dobar, ali da ipak moram ponekad da udarim Aleksu ili Milosa, ili vec nekog drugara iz vrtica ako se budu motali oko Mine.

Ali, verujem da vi sve ovo vec znate. Jer vas moja mama o svemu izvestava. Kaze da je ovo njena stota prica.  I da je bar 95 prica o meni. Onih ostalih pet, isto ima malo veze sa mnom. Kaze da se nada da cu jednog dana sa osmehom citati ove price. I da se necu ljutiti. A ako se budem ljutio, pokazace neke smesne fotografije sto je napravila mojoj simpatiji.

Zovem se Ognjen. I moj tata i moja mama me vole jako.

To znaci da se mi cuvamo i pazimo i mazimo, i da ce oni uvek biti tu za mene.

To znaci da sam ja stvarno rodjen tamo gde sunce sija. 

P.S. Za vasu informaciju, ali nemojte mojoj mami da priznate da sam vam rekao, osim sto ona tvrdi da sam njena inspiracija, ja sam ustvari i autor svih ovih tekstova. Ne verujete, imam dokaz!

Ja sam Ognjen!