Pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze,

Moje dete je jos uvek malo da bi ti samo pisalo.

Da budem iskrena, mislim da on jos uvek nema pojma ko si ti. I sta radis. Iako se prosle godine slikao sa tobom, ili nekim tvojim rodjakom, i iako smo tri meseca prosle Nove godine drzali tvoju sliku na carapi za poklon, i objasnjavali bepcu da si ti jedan divni deka koji zivi negde daleko i ima vilenjake za pomocnike i irvase, i kako ces mu ti svake godine donositi najlepse poklone na svetu ako bude dobar i slusa mamu i tatu, mislim da bebac to uopste nije zapamtio.

Jedina stvar koje se izgleda seca, jeste moje glupiranje nad tvojim likom, dok vicem na tebe: Deda Mraze, gde je moj poklon?

Sto bih stvarno i mogla da te pitam, jer mi nista nisi poklonio jos od desetog rodjendana.

Elem, cujem doci ces u vrtic da posetis mog malisana i njegove drugare. Ne znam da li ces do tada stici da mu spremis to sto bi on voleo. Sasvim je sigurno da neces pogresiti ako u svoju kesu sa poklonima stavis jedan brm-brm (motor) sve sa kacigom. Ne biramo boju, roze, zeleni, kakav god samo da je motor. Druga stvar koja moze da dodje u obzir je neki djiha-djiha (mali konj, moze braon boje, moze beli, izbor je tvoj...). E sada, trece i poslednje sto bi ovaj moj malisan zeleo jesu knjige. Znas one lepe, debele, sa tvrdim koricama, gde mozes da otvoris i prozor i vrata, i odnekud izleti kuce, a na prozoru spava mace? E to voli... 

Sta kazes, neces da mu poklonis nista, zato sto te moj decak ne poznaje?

Ove godine sam zato krenula sa edukacijom malo ranije. Ukrasi su vec spremni, do decembra cemo vec ukljuciti lampice, staviti ukrase na jelku, tvoje figurice poredjati svuda, i staviti jednu tvoju veliku sliku na vrata. Svi koji to cuju, vec se krste, ali sta se njih tice kada cu ja ukrasiti dom. Ja bih volela da se jelka kiti u septembru i da stoji tako do avgusta. Jer nekako volim tu praznicnu atmosferu.

Tako ce moj malisan svaki dan gledati u tvoje vedro, nasmejano lice, i nece te se plasiti kada se budete sreli. Sto automatski znaci da mu poklon moras spremiti. Ne budi zakeralo.

Bio je dobar decak cele godine. Naucio je svoje prve korake. Svojim divnim glasicem budi mamu svakog jutra. Usta ne zatvara. Samo brblja. Tu je na mene malo povukao. Nacrtao je svog prvog puza. I trudi se da nacrta bubamaru. Ide u vrtic i sve vise voli decu. Dobro, nekoga ponekad udari, ali Boze moj.  Malo je bio bolesljiv, ali mu to ne mozes uzeti za zlo. Nego ga nagradi, zato sto je i tada bio hrabar i jak, cak vise i od same mame, koja se za svaku sitnicu nervirala i nervirala. Znaci, evo sada ti govorim i potpisujem, nas decacic je bio dobar decak ove godine.

Kazes kriza je, nece biti paketica... Razumem te u potpunosti, dragi moj Deda Mraze. Kriza je svuda, ljudi kukaju ili jos gore cute i ne javljaju se... Zatvorili su se u sebe i napravili zid. Ali dragi Deda Mraze, pa to je pogresno. Ti im objasni. Ako zaboravimo na sve one lepe stvari i prepustimo se samo brigama i raznim tugama, sta ce nam na kraju ostati? Kakvi cemo mi kao ljudi postati?

Kazu mi neki da ti ne postojis. Da nikada nisi ni postojao. Ma, da, kao vazi. A kome sam ja slala onolika pisma? Svake godine? I ko mi je donosio najlepse poklone koje sam ikada pozelela? Sneg za Bozic. Prave prijatelje oko sebe. Prelepu malenu bebu koja svakoga dana raste u sve lepseg i boljeg decaka.

Nista nije lepse nego verovati u tebe. Jer to nije verovanje u tvoj lik i delo, nego nada za neko bolje sutra, nagovestaj srece i iskra koja tinja u svakom detetu. Nije to nikakav mito, podmicivanje, budi dobar donece ti poklon Deda Mraz. Budi dobar zato sto je to lepo i ispravno. A Deda Mraz ti moze samo ulepsati dane praznika, kada si okruzen dragim ljudima, toplinom doma koji zraci sarenim ukrasima i jos sarenijim lampicama. Koje se pale. I gase. I pale. I trepte.

Evo za sam kraj, zamolicu te samo za par stvari. Ne moras donositi nista. Ako budemo mogli svom zlatu priusticemo i brm-brm i djiha-djiha i knjige... Samo dodji. Nasmesi se mom malisanu. Namigni mu par puta. Pusti ga da ti odigra ples koji vezbamo, evo vec drugi dan. Ako bude hteo, mozda ti i otpeva nesto. Dodji, i pokazi nam da ima nade za neko bolje sutra. Za ljubav. Za radost. Nauci nas da se nasmejemo onako iskreno i duboko kao ti: Hohoho... Jer, nekako smo to zaboravili.

I ne dozvoli, dragi Deda Mraze, da ikada odrastemo.

P.S. Ako bas zelis da nam doneses neki poklon, necemo se ljutiti. A ako zelis da napravimo razmenu pokloncica sta kazes na predlog sa ove slike ispod?xoxo