Spremila mi mama nasa, za uzinu paprikasa!

Uveli ste sve namirnice u ishranu deteta. Bas onako kako vas je savetovao lekar. Ili ste bili od onih sto slusaju svoje mame, bake. Ali uglavnom, pratile ste neki raspored, neki ritam. I sada vasa beba jede sve. Dobro, de, ne bas sve. I dalje ne zelite da joj dajete slatkise, smokice, i ostalu po vama nezdravu hranu.

Medjutim, suocavacete se sa nekim teskocama, o  kojima vam niko nista nije rekao. I mislicete da je vase dete najteze dete na svetu. Ne po tezini, vec po karakteru. Jer ako uspete da ubedite bebu da jede, to ce trajati i trajati. Necete ni doruckovati posteno, a vec je vreme za uzinu. Necete izlaziti iz kuhinje. Niti stizati da operete svo prljavo posudje. A beba ce prskati po stolici, po zidovima, po podu. 

I milion pitanja ce vam se motati po glavi. Zasto nece da jede? Zasto nece da zvace? Da li ja ne kuvam dobro? Da li da kupujem kasice ili sama da ih spremam? Koliko je dovoljno da beba pojede? Da li je gladna? I na kraju, sta vise da kuvam i spremam, kada beba izgleda nece nista da jede sem strudle sa makom? A to ne moze bas svaki dan. Ili moze?

Evo mog iskustva, nadam se da ce nekome pomoci.

Uvodjenje hrane zapoceli smo u sestom mesecu. O tome sam vec pisala ranije. Uvodili smo namirnicu po namirnicu, mesali, kombinovali, i stalno koristili blender. Ako nesto nije hteo, onda bismo to preskakali, pa pokusavali opet kroz par dana. Onda je doslo na vreme da malo promenimo teksturu hrane. Kao i unete kolicine.

Do kada blendati hranu? Kako preci sa tih divnih kasica na gnjecenje, seckanje, rendanje hrane? Kako da pocne da zvace? I kada?

Ja sam se trudila da mi dete prvo i osnovno, zavoli tu hranu. Nije mi bilo odmah bitno da detetu na primer dajem pet dana blendiran krompir, a odmah sestog dana da mu taj krompir gnjecim, ne bi li brze naucio da jede. Nisam htela nista da silim, nista da brzam.

Isto tako, nekako sam se vodila idejom, da cim bebac dobije zubice, u ruke dobije parcence neke namirnice, da bi je malo grickao. Dugo sam istrazivala sta bi to trebalo biti. Govorili su mi da mogu slobodno da mu dam u ruke koricu hleba, plazmu, neki su cak savetovali da mu dam malo slaninice ili pileci batak.

Bila sam u fazonu, jeste, hleb da mu dajem da gricka, da li ste vi ludi? Slaninu?

Odlucila sam se prvo za plazma keksic. U nekoj knjizi sam procitala da bebe vole susenu jabuku (parcice). Da se to lako drzi, ne moze skroz da se sazvace pa se beba  ne moze ugusiti, a pritom je i slatko. A onda sam jednog dana zatekla bebana kako drzi koricu hleba u ruci, i uziva. Imao je oko osam meseci, mozda i manje. A sa 11 meseci, dobio je i malo slaninice. Samo je malo sisao, i igrao se njome. Kada sam htela da mu je uzmem, samo sto mi ruku nije pojeo.

Kako smo uveli druge teksture? Sve je pocelo tako sto bih pri pravljenju obroka, delila hranu na dva dela. Jedan deo bih izblendala. Drugi izgnjecila. Bebac je tada imao oko devet i po meseci.

Onda bih sela pored bebca i dala mu prvo kasicicu ili dve te divne blendirane kasice. Kada bi se usta bebca rasirila opet ka meni, kao da vicu, daj jos, daj, tada bih mu dala kasicicu gnjecene hrane. Na pocetku se mrstio, pljuvao hranu, izbacivao. Onda bih ga obrisala, i dala kasu koja mu se svidja. I pokusavala bih opet nakon par kasicica.  

Sta je vazno? Da imate puno strpljenja. To sto beba nece odmah da jede drugaciju teksturu je sasvim u redu. Bez puno panike. Setite se kako je bilo kada ste pocinjali da uvodite hranu. I probajte da se vi zabavljate. Ja bih pravila neke oblike i zivotinjice od hrane. Na pire bih stavila oci od sargarepe. Usta od spanaca. I objasnjavala bebanu sta je sta.

Kada smo nekako uspesno pregrmeli gnjecenu hranu, isto smo radili i sa seckanom i rendanom hranom.

Od starta sam nekako odabrala da bebi pravim domace kasice. Da ja kuvam, spremam. Ipak, postojala je jedna kasica koju sam kupovala bar jednom nedeljno, dok nismo presli na zvakanje skroz. Bila je to neka kasica od lososa, jer sam tako bebanu uvela ribu u ishranu, i njemu se jako svidela. Bilo mi je zao da mu ne dajem ribu, a nisam bila sigurna da li i kako ja mogu napraviti nesto tako jer mi spremanje ribe nije bas najjaca strana. 

Mucilo me je i pitanje da li moje dete jede dovoljno. Da li je gladan? Neke majke bi mi govorile, moja beba pojede pun tanjir supice. Ili celu veliku kasicu. Mi nikada nismo pojeli veliku kasicu odjednom. Nekoliko puta 2/3. I to je bilo to. Ali, znala sam da ako moje dete fino napreduje, i krvna slika mu je u redu, da stvarno ne moram da brinem oko toga.

I stvarno, cim sam prestala da razmisljam o tome da li je pojeo pola tanjira graska ili ceo, bebac je iznenada dobio apetit, i cesto je trazio i vise od onog sto sam mu sipala.

Pre nego sto je bebac napunio godinu dana, pocela sam da ga navikavam na neke namirnice koje mu inace ne bih nikada davala, ali posto nam je vrtic bio sudjen, htela sam da ga navikavam na iste. Odjednom smo uveli pet obroka. Dorucak, rucak, veceru i dve uzine. Ali dojenje nismo bili izbacili. Ujutru i uvece. I skoro uvek kada je bebac bio bolestan.

Kada je sa 13. meseci posao u vrtic, plasila sam se silno da mi tamo ne bude gladan i nervozan i placljiv, i danima sam mu nosila u torbi banane, mandarine, i kojekakve keksice, i nutkala ga cim bih ga se docepala. Vaspitacice bi mi govorile lepo je jeo, ali ja im isprva nisam verovala, nego bih ga bukvalno gusila bananom, i govorila mu: Jedi, bebane, jedi. Medjutim, bebac je nekada hteo da jede, nekada ne. Odjednom se ugojio, nabacio stomacic, kilograme. Videli smo koliko napreduje i znali smo jedno. Vaspitacice ne lazu. Stvarno jede.

Problem je nastao kod kuce. Nije bilo sanse da bebac jede nesto ako to ne jedemo i tata i ja, i meda i strumf i Miki... Tako smo, pre obroka, redjali sve igracke. I hranili sve, jednu po jednu, kobajagi. A najvise bi dobijao i pojeo bebac, naravno.

Bebac je iz dana u dan sve lepse i sladje jeo, ali hvatali bi ga neki dani, kada nista u usta nije hteo da stavi. Ja bih plakala, nervirala se... Gladan je, sta da radim? Slabo je doruckovao, nije uzinao, nece da ruca. Ne svidja mu se sta sam napravila? Ili je bolestan? U cemu je problem? Tada bih pribegavala tehnici "Izvadi sve karte na sto i drzi ih tamo dokle god treba". U prevodu, izvadi na sto sve sto bebac obozava. Sir. Pire krompir. Supicu. Cak i cokoladice. Kinder jaja. Smoki. Jer ako to nece da jede, onda stvarno ne znam sta ce.  Tako bi sve stajalo na stolu, i bebac bi, cim ogladni, grabio da jede sta mu dusa iste. Inace bih se ja strogo drzala jelovnika i rasporeda, ali tih dana, pustala bih ga da radi kako on hoce. Jedna doktorka mi je rekla, jesce on kada bude gladan, ako treba i sam hleb. I stvarno, tako je i bilo.

Evo ovoliko za pocetak. Ostajem vam duzna informaciju o tome sta kuvamo i spremamo. Ne brinite, i o tome pisem uskoro.