Zena - pre i posle bebe

Zena pre deteta

Ujutru ustajete, imate vremena na pretek. Da popijete kafu ako zelite. Ili da doruckujete. Ili da sve to preskocite i uzivate u dugoj toploj kupki i sminkanju posle toga. Kosa vam je sveze oprana. Mirise. Nekada na ruzmarin. Nekada na kokos. Zavisi kojim samponom perete kosu. Ako je vec ne sredite kod frizera.

Na prvi pogled, delujete jako i hrabro. Sredjeni ste tip top. Od kose do nalakiranih noktica na nogama. Vasa bela kosulja koju oblacite kada krecete na posao, stvarno je bela. Ne zato sto je oprana Lenorom ili nekim drugim proizvodom (koji inace bas kao u reklamama trebate nositi uz sebe svuda), nego zato sto se samo setate, neprljate i uzivate. 

Na poslu ostajete duze. Da biste zavrsili sto vise stvari. Kako biste se pokazali u najboljem svetlu. Ponekad se nervirate zasto je to tako. Ponekad uzivate, dok ste jedini u kancelariji. I razmisljate o tome kako cete samo jos malo raditi ovako, pa cete napredovati, i kupiti svoj stan, i osnovati svoju firmu i osnovati svoju porodicu. 

Posle posla, jurite na cas italijanskog. Ili spanskog. Ili vas vec neka prijateljica ceka u kaficu na kafi. Dok ne stignete do kafica, kupujete pecivo u pekari u kraju, jer od silnih obaveza niste ni rucali. Zovete dragog da vidite gde je on. I on je zaglavio na poslu, znaci videcete se kasnije.

Stizete kuci, vec sa vrata bacate stikle i skidate sve sa sebe. Kupka. I to divna, topla. Malo da vas rastereti od burnog dana na poslu. Sefa zakerala. Ljubomorne koleginice koja vam je sakrila dokumenta, pa ste ih pola sata trazili. 

Stigao vam je i dragi. Doneo predivne kolace. Koje jedete u jednom dahu, ne pitajuci ga da li bi i on malo. Pricate o poslu. Pricate o svemu. Dogovarate se gde cete. Vi biste u provod, on bi da gleda film. Nekako ga ubedjujete da bar ovoga puta izadjete malo medju svet.

Oblacite usku haljinu kada podjete u grad. Skoro ce ponoc. Osecate se kao moderna Pepeljuga. Ako izuzmemo satnicu, i cinjenicu da se Pepeljuga kuci vratila do ponoci, a vi tek tada krecete. Ceo dan ste rintali na poslu, vala zasluzili ste da se provedete. I malo napijete. Samo malo. Kafane, splavovi, sve vam je na dohvat ruke. Mada, neko je rekao, nije bitno u kojoj si kafani, vec sa kim si. Slazem se.

U stan se vracate u ranim jutarnjim casovima. Ups, za dva sata trebate da ustanete i podjete na posao. Sat pomerate na svakih deset minuta na jos po deset minuta. Na posao stizete sa par minuta zakasnjenja, uz ogromne crne naocare koje vam prekrivaju pola lica. Sef vam vec visi nad glavom. Zato opet ostajete duze na poslu. Da se ne biste osecali krivom sto ste sedam minuta zakasnili. Kada jos onako sanjivi, prospete kap kafe po novim ispeglanim pantalonama, hvata vas napad panike i razmisljate da li da zovete dragog da vam donese nesto da se presvucete. Ne mozete biti takvi. Kao kakvo prase.

Posle sat i po duze rada na poslu, trcite da biste stigli na cas joge. Ne volite bas previse jogu, vise ste za nekakav boks, ili tekvondo, ali joga je za opustanje. A doktor vam zbog stresa bas to preporucuje. Vec planirate da posle joge odmah odete na spavanje, kada vas zove prijateljica, ima karte za bioskop. Ne dvoumite se, iako jedva stojite na nogama. Posle bioskopa samo jos jedno pice. I tako prolazi dan za danom.

Sigurni ste u sebe, u svog dragog, u svoj posao. Jaki ste, ali desi vam se nekada da vas stignu zute minute, pa preplacete ceo dan zbog neke sitnice. Jer niko ne zna sta vam je slaba tacka. To znate samo vi. I vesto to krijete.

Zena posle deteta

Budi vas bebin plac, i iako pojma nemate gde se nalazite, skacete i uzimate vase cedo u ruke. Mama je tu, tu je mama, a iskreno samo sto se ne srusite nazad u krevet kao kakva klada. Dok pravite bebi dorucak, kuvate joj caj, istovremeno kuvate i kafu sebi. Medjutim, posto beba uporno odbija da normalno jede, nego je hranite vec 45 minuta, shvatate cim probate kafu da se skroz ohladila i da cete tu prvu jutarnju ipak morati da preskocite. Muz vam je vec odmaglio na posao, tako da niste stigli da se istusirate, ali nema veze, dok beba bude spavala uradicete to. Primecujete u ogledalu da vam je kosa malo prljava. Razmisljate da li da stavite kapicu na glavicu kao Vini Pu i Tigar, ili da samo vezete kosu. Bolje da stavite kapicu, kosa vam mirise na meso koje ste sinoc pravili.

Kada vas neko ugleda, delujete pomalo smuseno i pogubljeno. U jednoj ruci beba. U drugoj kese iz prodavnice. Sredjeni ste kao da vas je pogodio top. Ili izbacila poplava. Kako kad. Ne secate se kada ste lakirali noktice? Proverite da li postoji bilo kakav dokaz u vidu laka na vasim prsticima? Aha, znala sam, lak ste stavili pre jedno mesec dana, i nikada ga niste skinuli, eto vide vam se ostaci. Posto vise nemate nikakve bele stvari, oblacite crne ili teget majice. Kosulje ne, ne stizete da peglate. Osim sto bi tim vasim majcicama koristila upotreba Vanish-a za fleke, i nekog osvezivaca boje, na majci zaticete i ostatke bebinog dorucka. Koji nece da se ostruze i skine.

Ne radite, jer vam je beba jos mala. Ili ne radite, zato sto vas nisu smatrali podobnim da se vratite na posao posle radjanja bebe. Skroz je nebitno zasto. Ne radite i tacka. I po ceo dan ste sa bebom. Dok beba spava, vi ili spavate ili kuvate rucak. I razmisljate gde cete biti za jedno par godina. Jos uvek ne odustajete od ideje da imate svoju firmu. Sta ste nekada prvo planirali? Kako bese - stan, firma, porodica? Vi ste ipak krenuli od porodice. Ako.

Kada muz dodje sa posla, jurite da sredite malo stan. Spanski, italijanski, engleski, nemacki... Sve ono sto ste bilo kad naucili, lagano vene u vasoj glavi. Sta kazete da pogledate neku seriju na jeziku koji ste ucili? Kada, pitate me? Pa sta ja znam kada, mozda da stavite neki tv u toalet, pa dok ribate kadu i wc solju, ukljucite Rubi ili Esmeraldu? Oduvek me je privlacio spanski.

Zaboravili ste na kafice. Zaboravili ste na prijatelje. Ili su oni zaboravili na vas. Onih nekoliko sto su tu uz vas, sada uzivaju da provode svoje vreme kod vas sa bebom. Jeste, sve je zabavno na par sati, neka budu sa bebom tri dana, poludeli bi!

Muz dolazi umoran sa posla, bez kolaca. Vise ni ne prica o poslu. Pricate o bebi. Dogovarate se da cete jednom kada beba odraste i napuni 25 godina izaci u provod. Muzu se vise ne gleda ni film, koliko je umoran. Vama se izlazi i dalje u provod, ali mislite u sebi, sta ce moja beba bez mene, pa neka bar malo poraste, izaci ce mama tada. Ne shvatate da cete i vi omatoriti za par godina, kao sto ce i beba porasti. Ali, nema veze. Lepse je da kod kuce, u toplini doma, skupljate igracke i sirite ves. Razmisljate da li da bar popijete koju casicu nekog pica, nema veze sto ne izlazite. Ali, vi i dalje dojite bebu, a bebi to moze da skodi. Zato pijete malo mleka. Ili caj od komoraca. Ili samo vodu. I to vam je dovoljno.

Lezete da spavate oko ponoci. Nekada ste tada izlazili. Kako dotaknete krevet i jastuk, beba se budi i place, pa je uspavljujete i uspavljujete. Ne prodje ni par sati vec je sest, i vasa beba budilnik se oglasava. Ajde duso, jos samo par minuta pusti mamu, najradije biste odlozili budjenje bas kao nekada sat. Ali, beba je uporna. Ustajete, ne smete se ni pogledati u ogledalo, podocnjaci su vam prekrili celo lice. Stavili biste crne naocare, ali njih vise nema, beba ih je polomila. Ode 200 eura u propast. Sami ste krivi, nije kriva beba.

Nije proslo ni dva sata od budjenja, vasa cista trenerka je vec uflekana na tri mesta. Trazite po ormanu nesto cisto, ali tamo nema nicega. Niste ukljucili ves preksinoc. Igrate se, idete u setnju, u parkic, kada beba zaspe konacno, odlucujete da poslusate savet lekara i malo radite jogu. Ne mozete na trening, zato je tu cd. Niste ni poceli, beba se probudila. Kuku vama. Da li se kao vezbanje racuna podizanje i spustanje bebe?

Nesigurni ste u sebe. Niste sigurni vise ni u muza. Ne dao mu vrag mira ako zakasni kuci sa posla pet minuta. Sigurni ste samo u vase dete. Koje je divno i predivno, i najpametnije na svetu. I zbog njega ste jaki, i nema ne mogu, i nema necu. Zute minute koje vas nadlecu i suze koje prete, terate od sebe sto dalje i dalje. I razgolitili ste se pre svima. Vase misli, vasi snovi, nadanja. Vase price. O detetu, o cemu bi drugo majka pricala. I nemate nijednu slabu tacku. Osim vaseg deteta. Jer prosto i jednostavno ne date na njega. I brinete za njega. Cuvate to vase najvece blago. 

I ponekad samo ponekad, ceznete za nekim davnim danima. Ali, znate da vas jos hiljade divnih dana ceka. Jer od vaseg blaga nema nicega vrednijeg.