Brizna mama - luda mama

Nisu potrebni nikakvi dokazi.

Dovoljno je da predjete jos jednom kroz vase misli. Ili poruke. Setite se razgovora koje ste vodili tog dana. Ili svih prethodnih.

Uvidecete mozda odlike previse brizne mame. Previse uplasene mame. Mozda malo posesivne. Mame koja se toliko trudi da bude dobra, i toliko se plasi da mozda u tome nece uspeti. Koja misli da je losa mama, ako joj dete makar na trenutak zaplace. A to bas nije tako. Krenimo redom.

1. Retko kada napusta svoje dete. Gde god ide, makar to bilo i kupatilo, dete je uz nju. Jer ako zatvori vrata, dete ce plakati. A ona to ne moze da slusa. Ako dete kojim slucajem ide u vrtic, poslednjeg ga dovodi a prvog odvodi, sve se brine propustice nesto, neki period odrastanja, neku novu rec, novo iskustvo. Aman, zeno, saberi se, inace cu te ja licno, lansirati negde, na najmanje deset dana. Eto, toliko.

2. Sve je podredjeno detetu. Vreme obroka, vreme spavanja. Ako bebac pocne da kmezi dok se mama sprema da ide u prodavnicu, dva su resenja. Ili bebac ide sa mamom, ili ide tata. Sam, bez bepca. A zar ne bi bilo divno da jednom nedeljno kupovina prodje u miru i tisini, bez ubacivanja i izbacivanja svih slatkisa za koje se dete u marketu uhvatilo? Bez jurnjave izmedju rafova, i brige da li ce nesto biti oboreno... To bi bas bilo lepo.

3. Njene misli, njene price, sve je isto svakog dana. Dete, dete, dete,dete... Moje dete ovo, moje dete ono. Zovi babu, zovi tetku, zovi prijatelje. Moje dete radilo je danas to i to. Ajde dete, javi se. Ajde, sreco, evo vidi ko te zove? Ajde luda moja, pomeri se makar sat vremena dnevno od te iste teme. Od iste price. Nije svima zanimljivo da slusaju kako dete piski u nosu. I sta radi u vrticu? Imas li ti kakvih novosti? Znam, ne ides nikuda, ali sta ja znam, mozda si sanjala nesto zanimljivo? Nisi, jer te je budila beba, kazes... Dobro, jesi li slomila koji nokat, napravila koji kolac, bilo sta, nevezano za bebu? Razmisli!

4. Kada prica o svom detetu svi bi joj uglavnom rekli kako smara vise. Pa nije jedina majka na svetu, da se ne lazemo. Ako mama prica kako joj je tesko, kazu sta kukas, pa to su najlepsi dani. Ne razumeju da ona ne kuka sto ima bebu, to joj je nesto najvrednije i najlepse u zivotu. I ti si takva, kazes?  Kukas, jer nemas nikakav filter, nikakav odmor, zato sto si se ti tako organizovala, dobro ili lose, necu da sudim, ti valjda znas. Zato sto si ti tako odlucila. Ako ti smeta, menjaj pravila. Ako ti ne smeta, prestani vise. Sve shvatam, tesko je mamama po prvi put, da se naviknu da neke stvari nece biti kao nekada. Ali zato, gomila stvari hoce. A neke ce biti jos i bolje. Nosi tu tvoju "zal za mladost", seti se sa nostalgijom nekih stvari, ali na umu uvek imaj to maleno lice koje se ozari kada te ugleda. Nema od toga nista lepse.

5. Dete mora nekada plakati. Hoces da mu ocistis nosic, vristi, treska se... Proci ce ga za tri sekunde. Nece da se obuce. Pa pusti ga neka bude malo golisav. Onda ga obuci, kakve suze, kakve price. Lagano, bez panike, bez vike. To sto dete zaplace na sekundu, ne znaci automatski da si losa majka. Ti si divna majka, koja brine o svom detetu najbolje sto zna. To neka ti uvek bude na umu.

6. Dete mora ponekad i da padne. Da razdere kozu na kolenu. Dobije malu cvorugu. Ne panici. Ne brini. Pao, pao. Bitno je da mu nista strasnije nije. Ili sto rece neko - Pao, pao, necemo sad tri dana o tome. Dobice nekad temperaturu. Povratice. Bice bolestan mozda na svaka tri dana. Mislices da svemu tome nema kraja. Pitaces se sta nije u redu. Pitace te sta nije u redu. I babe i dede, i prijatelji. Brinuces. Molices se. Shvatices da mesec dana nisi iz kuce mrdnula. Mozda i vise. Misli tada na svoje dete. Tebi je tesko, kako je njemu? Imaj razumevanja za izlive nervoze, kmezenja... Imaj razumevanja. Uvek.

7. Ti sama, ili zajedno sa muzem, oblikujes svoje dete. Vi ste oni prvi uzori, koje vidi, gleda, oponasa. Ako ti vices, i dete ce poceti. Ako se ti smejes, i dete ce se smejati. Razmisli o svemu sto radis, misli o onome sto kazes. Ti mali ljudi zasluzuju najbolje. Ucimo ih lepim, korisnim stvarima, ucimo ih zivotu, ponasanju... Ne znamo kakvi ce biti kada porastu. Ali moramo da znamo da smo dali sve od sebe da ih usmerimo na neki pravi put.