Jedan osvrt na kritiku
Otvoris se skroz. Pises o realnosti. O stvarnim problemima, pravim osecanjima.
Objasnjavas dogadjaje na nacin kakvi jesu u stvari. Bez ulepsavanja i doterivanja.
Ni od koga ne trazis ni paru. Ni od koga ni ne ocekujes paru. Nadas se da ce tvoj nacin i vidjenje odgajanja deteta nekome koristiti. Na bilo koji nacin. Neki se nece sloziti. Neki ce se itekako sloziti, pa ces uspeti i nekoga zasmejati.
Stvaras neki svoj dnevnik, svoj svet. Da jednog dana kada dete poraste shvatis cega si se plasila. Sta te je tistilo. Da se setis svih onih neopisivih momenata radosti, dok si slusala prve reci svog malisana ili bila ponosna sto zna da napravi kolut unapred.
Nekada te nervira muz. Nekada te nervira sto ti dete kmezi za svaku sitnicu. Na stranu sve, jer oni su uglavnom divni, najvise nerviras samu sebe jer si nekada umela da organizujes sta god si htela, bez problema i ocas posla, a sada ne umes svoj zivot da sastavis. Ili mozda prosto neces.
I onda malo kukas, jadas se, zalis. Ali priznas, onako javno. Pricas o proslim vremenima kao da su bila zlatna, a ne secas se da su i tada postojale stvari koje su te brinule. Otvoreno kazes da volis svoje dete najvise na svetu, ali i da ti fali malo sna, provoda i ostalih stvari.
I onda odjednom, ti postajes rdjava majka. Stigla mi je poruka, na tekst koji je skoro objavljen na jednom portalu, koja me je malo potresla. Cuj, malo... Evo jos se tresem. Kaze mi jedna gospodjica/gospodja - Da si dobra majka, ne bi imala vremena da pises o svom detetu. I plus jos ne bi pisala gluposti o tome kako ti je sve tesko, kao da kada dobijes dete staje sve. Stil ti mozda i nije los, ali zar nije bolje da mladim majkama predocis pozitivne stvari svega, iako su neke i lazne, nego sto pises to sto pises?
Prvo sam satima gledala istu poruku. Pitala se da li da bilo sta odgovaram ili da cutim. A onda sam odlucila.
Draga gospodjice/gospodjo, ako ikada svratite na ovaj moj blog, i procitate moju pricu od pocetka do poslednjeg napisanog teksta, nadam se da cete naleteti i na ovaj. Samo za vas, od jedne rdjave majke, koja eto ima vremena da pise nesto, iako ima dete. Po Vasoj zelji, evo liste pozitivnih stvari (pst, neke su i lazne, ali to ste trazili zar ne?).
Trudnoca je najlepse stanje na svetu. Kada ste trudni, nista vam ne smeta i nista vas ne boli. Nastavljate vas devojacki zivot, izlazite, provodite se, idete sa partnerom i drustvom na more. Zdravi ste kao dren, ne gojite se, vidi vam se savrsen struk i savrsen stomacic. Strije ne postoje. Nema povracanja. Ne idete cesto kod lekara, a i kada odete, nema redova, cekanja, ne morate ni oko cega da brinete.
Dosli ste do porodjaja. Bravo! To vam je maciji kasalj. Odmah uocavate znakove porodjaja, skroz ste kul, nista vas ne boli i nista vam ne smeta. Porodjaj je gotov dok ste rekli keks, nista ne boli i jedva cekate da odmah uzmete vasu bebu, obucete je u najlepse odelce i povedete u neki izlazak, kako bi je svi odmah videli.
Cim stignete kuci, iz porodilista, pravite zurku. Za 300 zvanica. Naravno, glavna zvezda je vase tek rodjeno cedo, koje eto sa cetiri dana, vec moze da spava cele noci bez budjenja i uprkos glasnoj muzici.
Nemate problema sa mlekom. Ne bole vas grudi. Sa bebom su otisle one dve kile viska, i sada ste opet tip top. Dete vam sa tri meseca vec hoda, sa pet skida pelene. Ni oko cega ne brinete. Nema gripa, muka oko uvodjenja nove hrane, panike oko bilo cega. Muz vam je divan uvek, vi ste divni uvek, i naspavani, beba vam je savrsena.
I znate sta? Ja ne mogu vise o ovome...
Ako zelite da samo i stalno slusate o savrsenosti zivota i odrastanja deteta, mozda ovaj moj blog nije bas za vas. Jer, znate, ja sam nekada neispavana. Ljuta. Namrgodjena. Ne desavaju mi se samo savrsene stvari. Nekada mi se dete razboli. Nekada sam ja bolesna. Ponekad nemam vremena za najbolje prijatelje. Srecom pa su oni savrseni, pa mi gledaju kroz prste jos uvek. Pisem vam o tome kako je meni. Sto ne znaci da je svima tako. Pisem vam o tome na neki svoj nacin. Nekada duhovit. Nekada cinican. I pisem i pisacu i dalje, uprkos tome sto mislite da dobra majka nema vremena za to. Neka ja svom detetu budem dobra, a Vi budite dobri svom. I radite po svome. Ali, ne sudite o nekome koga ne znate. To su Vam predrasude. I u njima nema nicega pozitivnog.
Ni od koga ne trazis ni paru. Ni od koga ni ne ocekujes paru. Nadas se da ce tvoj nacin i vidjenje odgajanja deteta nekome koristiti. Na bilo koji nacin. Neki se nece sloziti. Neki ce se itekako sloziti, pa ces uspeti i nekoga zasmejati.
Stvaras neki svoj dnevnik, svoj svet. Da jednog dana kada dete poraste shvatis cega si se plasila. Sta te je tistilo. Da se setis svih onih neopisivih momenata radosti, dok si slusala prve reci svog malisana ili bila ponosna sto zna da napravi kolut unapred.
Nekada te nervira muz. Nekada te nervira sto ti dete kmezi za svaku sitnicu. Na stranu sve, jer oni su uglavnom divni, najvise nerviras samu sebe jer si nekada umela da organizujes sta god si htela, bez problema i ocas posla, a sada ne umes svoj zivot da sastavis. Ili mozda prosto neces.
I onda malo kukas, jadas se, zalis. Ali priznas, onako javno. Pricas o proslim vremenima kao da su bila zlatna, a ne secas se da su i tada postojale stvari koje su te brinule. Otvoreno kazes da volis svoje dete najvise na svetu, ali i da ti fali malo sna, provoda i ostalih stvari.
I onda odjednom, ti postajes rdjava majka. Stigla mi je poruka, na tekst koji je skoro objavljen na jednom portalu, koja me je malo potresla. Cuj, malo... Evo jos se tresem. Kaze mi jedna gospodjica/gospodja - Da si dobra majka, ne bi imala vremena da pises o svom detetu. I plus jos ne bi pisala gluposti o tome kako ti je sve tesko, kao da kada dobijes dete staje sve. Stil ti mozda i nije los, ali zar nije bolje da mladim majkama predocis pozitivne stvari svega, iako su neke i lazne, nego sto pises to sto pises?
Prvo sam satima gledala istu poruku. Pitala se da li da bilo sta odgovaram ili da cutim. A onda sam odlucila.
Draga gospodjice/gospodjo, ako ikada svratite na ovaj moj blog, i procitate moju pricu od pocetka do poslednjeg napisanog teksta, nadam se da cete naleteti i na ovaj. Samo za vas, od jedne rdjave majke, koja eto ima vremena da pise nesto, iako ima dete. Po Vasoj zelji, evo liste pozitivnih stvari (pst, neke su i lazne, ali to ste trazili zar ne?).
Trudnoca je najlepse stanje na svetu. Kada ste trudni, nista vam ne smeta i nista vas ne boli. Nastavljate vas devojacki zivot, izlazite, provodite se, idete sa partnerom i drustvom na more. Zdravi ste kao dren, ne gojite se, vidi vam se savrsen struk i savrsen stomacic. Strije ne postoje. Nema povracanja. Ne idete cesto kod lekara, a i kada odete, nema redova, cekanja, ne morate ni oko cega da brinete.
Dosli ste do porodjaja. Bravo! To vam je maciji kasalj. Odmah uocavate znakove porodjaja, skroz ste kul, nista vas ne boli i nista vam ne smeta. Porodjaj je gotov dok ste rekli keks, nista ne boli i jedva cekate da odmah uzmete vasu bebu, obucete je u najlepse odelce i povedete u neki izlazak, kako bi je svi odmah videli.
Cim stignete kuci, iz porodilista, pravite zurku. Za 300 zvanica. Naravno, glavna zvezda je vase tek rodjeno cedo, koje eto sa cetiri dana, vec moze da spava cele noci bez budjenja i uprkos glasnoj muzici.
Nemate problema sa mlekom. Ne bole vas grudi. Sa bebom su otisle one dve kile viska, i sada ste opet tip top. Dete vam sa tri meseca vec hoda, sa pet skida pelene. Ni oko cega ne brinete. Nema gripa, muka oko uvodjenja nove hrane, panike oko bilo cega. Muz vam je divan uvek, vi ste divni uvek, i naspavani, beba vam je savrsena.
I znate sta? Ja ne mogu vise o ovome...
Ako zelite da samo i stalno slusate o savrsenosti zivota i odrastanja deteta, mozda ovaj moj blog nije bas za vas. Jer, znate, ja sam nekada neispavana. Ljuta. Namrgodjena. Ne desavaju mi se samo savrsene stvari. Nekada mi se dete razboli. Nekada sam ja bolesna. Ponekad nemam vremena za najbolje prijatelje. Srecom pa su oni savrseni, pa mi gledaju kroz prste jos uvek. Pisem vam o tome kako je meni. Sto ne znaci da je svima tako. Pisem vam o tome na neki svoj nacin. Nekada duhovit. Nekada cinican. I pisem i pisacu i dalje, uprkos tome sto mislite da dobra majka nema vremena za to. Neka ja svom detetu budem dobra, a Vi budite dobri svom. I radite po svome. Ali, ne sudite o nekome koga ne znate. To su Vam predrasude. I u njima nema nicega pozitivnog.