Hocemo li u provod veceras?

Petak vece. Sedim u polumracnoj sobi. Ukljucila sam teve iako sam rekla da nikada vise necu. Dete, Bogu hvala, konacno spava. Muz, vrag ga odneo, takodje.

A ja se jos ponadala popicemo casu vina i uzivati u intelektualnom razgovoru tipa gde su pelene na snizenju i sta je jos potrebno kupiti nasem decaku.

Elem, cujem telefon kako pisti, pogledam, kad ono poruka. Pise doslovce: Hocemo li u provod veceras? Broj nepoznat. Na nepoznate brojeve ne odgovaram. Ni na poruke ni na pozive. Cak ni ako mi se u provod ide. Jednom sam se tako javila na nepoznat broj i ispostavilo se da me zovu iz banke, zbog duga od 122 dinara. Iliti 1 eura. Skuplje ih je kostao taj poziv. Ali nema veze. Da se vratim ja poruci i nepoznatom broju.

Posle svega deset minuta mog neodgovaranja stize nova. A bas smo se lepo proveli prosle nedelje. Aha, vec mi je jasnije, greska je posredi, prosle nedelje kao i svih prethodnih protekle dve godine, bila sam na zurci sa muzem i bebanom. Ne odgovaram i dalje.

Nova poruka stize. A i za Novu nam je bilo odlicno. Razmisljam u sebi: Skini mi se sa glave covece, i ne staj mi na muku, i za Novu sam kod kuce bila.

U sledecih sat vremena stiglo mi je sest poruka. Sve neka podsecanja, neka cak i sa datumima, pozdravi od nekih nepoznatih ljudi, zdravice, cak i stih jedne pesme. Narodne. Kaze: Dodji da ostarimo zajedno... Aman, nemam zelju jos da ostarim, a koliko ovaj nepoznati izlazi nema ni on. Toliko izlazaka nisam imala kada se prethodnih pet godina skupi.

Odlazim da spavam, ali poruke i dalje stizu. Budim se ja, budi se bebac. Samo muz spava. E, posto spava, ja cu bar poruke da citam. Kaze nepoznati: Moze te opravdati samo to ako si slomila kuk. I da vidis Gocu kako igra kolce. Kuku, ovo je neko pravo, veselo, narodnjacko muvanje. U mislima zamisljam Gocu kako igra kolce. Iako nemam pojma ko je Goca. O, pobogu, ili sam skroz odlepila ili sam popila duplo vino. 

Ustajem rano, u nekom trenutku uzimam telefon, 23 poruke. Sve jedna lepsa od druge ( hihihi). Jagnje moje malo nebo te poslalo. Zeno moja, zeno moja, moje milovanje. Bez tebe ja sam umoran. Citam, smejem se, ko luda neka, dete me cudno gleda, muz me cudno gleda. Pricam muzu o desavanjima od sinoc, a on mi kaze: Pa sto ne kazes nesrecniku da je greska? Mislim se u sebi, pa zato sto mi je bilo bas kul da citam neciju prepisku, hihihi...

Poruke nisu stizale, garant nepoznati spava. Kad odjednom evo poziva. Nepoznati broj. Javljam se i stavljam ga na spikerfon, a meni ce nepoznati: Kude si, bre, ti, mackice, sinoc? Svu noc te u Dom penzionera cekasmo, a ti ni poruku da pustis. Mislija sam da si odapela. I dok se trudim da se ne zacenim od smeha, odgovaram mu. Oprostite, pogresili ste, ne znam koga trazite, ali mene ne sigurno. Zivana, pa to nisi ti? - pita cikica. Nije Zivana, pogresili ste. Uh, majku mu, pa je l' to nije ovaj broj, pita i ponavlja broj po broj... Nije, nije, pogresili ste. Ih, izem ti sve, nisam il' zapisao kako ide ili ne vidim sta sam pisao... Ne znam stvarno, dovidjenja, vicem. Oprosti, cero, dodaje mi nepoznati jos, godine su to, znas, sad cu 80.

Prekidam vezu, a u sebi razmisljam, svaka tebi cast nepoznati matori, sa osamdeset imas aktivniji zivot nego mi sa 30 i nesto. A muzu kazem, budes li jos jednom zaspao za vikend, kada mozemo ili u izlazak ili da na miru pricamo, zvacu nepoznatog i pravicu se da sam Zivana, jesi razumeo? Jesam, mackice, ali onda ces i izlaziti u Dom penzionera. - kaze mi, dok se trudimo da prekinemo da se toliko smejemo. Nikakav problem, odgovaram mu, bolje i u Domu penzionera nego sama ispred teve-a.