Mama trazi posao - price divnih mama
Nekada cekas mesecima na poziv za posao. I cekas. I cekas. I ne desava se nista. Opet, s druge strane, nekada cekas, i cekas, pa te u istoj nedelji docekaju tri nova posla, tri nove sanse.
Pre nego li vam ispricam svoju pricu, zelim da podelim sa vama par prica sa razgovora za posao, nekih divnih zena, divnih mama, koje su me i ohrabrile i uplasile, a verujem da ni vas nece ostaviti ravnodusnim.
1) Zvali su me na razgovor, zvali su me! - presrecna je bila jedna mama. Prvi poziv posle skoro dve godine. Prvi poziv posle dva deteta. Euforija se pretvorila u paniku, panika u histeriju, a histerija... Histerija je prikrivena i sakrivena cucala u mami, par minuta pre razgovora. Ipak, malo po malo, to njeno stanje izlazilo je na videlo. Sva osecanja su joj bila pomesana. Trema, strah, neizvesnost. Cinjenica da skoro cetiri godine nije izasla iz sveta igracaka, bajki za decu i menjanja pelena. Na pitanja direktorke, prvo je odgovarala kratko, onako kako je naucila napamet, ukoceno i bez puno emocija. A onda je odlucila da se razgoliti skroz. Sva svoja osecanja, misli, pitanja, sve je prebacila na sagovornika, objasnila je da dugo nije radila, ali da to iskreno zeli. Da strepi kako ce se sa decom organizovati, ali da se moze sve sto se hoce. Malo po malo, svojim stavom, svojom pricom, osvojila je sve direktorkine simpatije. Dobila je posao. Snasla se vrlo brzo, iako je od umora padala. A direktorka je bila zadovoljna. Najvise onog trenutka kada je i sama dobila decu, pa je u ovoj mami nasla podrsku i savetnika.
2) Imate dete? Bilo je prvo pitanje direktora. Da, imam. A imate i muza? Bilo je drugo. Da, udata sam. - bio je odgovor. Steta, stvarno steta. A bas ste lepi! - glasio je komentar. Sta ste rekli? - pitala je. Nista, nista, mesto smo popunili, hvala sto ste dosli. Veoma ste simpaticni, naci cete vec neki posao. Mama je izasla na ulicu, besna, ljuta i spremna da ovog direktora srednjih godina tako isamara, samo bude li ga jos jednom srela. Sreca pa nije.
3) Trebalo je mami iz ove price, tri dana pripreme za razgovor. Test opste kulture je vec prosla, i sada je bilo najbitnije da ostavi dobar utisak. Ipak, dok se vrtela u stolici, medju gomilom drugih kandidata, u glavi joj je bila samo jedna misao. Ja to ne mogu. Necu proci. Dok je sedela prekoputa dve dame, koje su joj postavljale mnostvo pitanja tipa: Da li ce vam smetati da na poslu nekada ostanete duze?, Jeste li spremni da radite i vikendom? Da li ce vam neko cuvati dete, jer znate ne moze se uvek na bolovanje ako vam je dete bolesno?, shvatila je da ona sve to ne zeli i nece. Da, treba joj posao, da trebaju joj novci, ali pred ocima joj je bilo njeno malo dete, i cinjenica da ako u ovoj firmi pocne da radi, sve vreme ce joj proci u dokazivanju i na poslu, i nevidjanju svoje kuce i bliznjih. Mora da postoji drugo resenje, mislila je, nakon sto je damama rekla da je ovaj posao ne zanima. I nasla je drugo resenje. Otvorila je prodavnicu, svoju, i radila je kako je zelela i morala na startu, a sada vec neki drugi rade za nju. Bravo, mama!
4) Postavio joj je samo jedno pitanje. Zelite li da radite? Zelim. - rekla je. Znate, meni treba neka pouzdana osoba. A vasa prednost je sto ste majka. I ja imam dvoje dece, trece je na putu. Cvrsto verujem da cete se mnogo vise truditi da zadrzite posao, jer ne radite vi za sebe samo i vase cipele, nego za svoju decu. Jesam li u pravu? Svakako da jeste! Mama je dobila posao, i jos je na njemu, a ako sve prodje kako treba, uskoro ce na porodiljsko, po treci put. A sef joj je na vest o prinovi samo rekao - Znaci, bice tri:tri. Moracu sa zenom da poradim na cetvrtoj bebi, hahaha!
5) Mi trazimo posvecenog, vrednog, inteligentnog kandidata. Vi delujete kao takav kandidat. Nazalost, nemate previse iskustva u ovoj oblasti, imamo vec neke druge u planu. Hvala sto ste dosli. - rekli su joj. Oprostite, znaci nista od razgovora, jer juce ste me zvali. Nazalost, nemate previse iskustva. U redu, hvala vam, odgovorila je, i izasla na ulicu sa suzama na ocima. Presla je skoro 50 kilometara, ostavivsi dete kod kuce sa visokom temperaturom, bez mame da ga pazi. Da li su mogli da me obaveste o svemu i putem telefona? Da se ne cimam toliko? Da se ne nadam? Ali, sta ona zna, ipak ona nema previse iskustva. Bar ne u toj oblasti...
2) Imate dete? Bilo je prvo pitanje direktora. Da, imam. A imate i muza? Bilo je drugo. Da, udata sam. - bio je odgovor. Steta, stvarno steta. A bas ste lepi! - glasio je komentar. Sta ste rekli? - pitala je. Nista, nista, mesto smo popunili, hvala sto ste dosli. Veoma ste simpaticni, naci cete vec neki posao. Mama je izasla na ulicu, besna, ljuta i spremna da ovog direktora srednjih godina tako isamara, samo bude li ga jos jednom srela. Sreca pa nije.
3) Trebalo je mami iz ove price, tri dana pripreme za razgovor. Test opste kulture je vec prosla, i sada je bilo najbitnije da ostavi dobar utisak. Ipak, dok se vrtela u stolici, medju gomilom drugih kandidata, u glavi joj je bila samo jedna misao. Ja to ne mogu. Necu proci. Dok je sedela prekoputa dve dame, koje su joj postavljale mnostvo pitanja tipa: Da li ce vam smetati da na poslu nekada ostanete duze?, Jeste li spremni da radite i vikendom? Da li ce vam neko cuvati dete, jer znate ne moze se uvek na bolovanje ako vam je dete bolesno?, shvatila je da ona sve to ne zeli i nece. Da, treba joj posao, da trebaju joj novci, ali pred ocima joj je bilo njeno malo dete, i cinjenica da ako u ovoj firmi pocne da radi, sve vreme ce joj proci u dokazivanju i na poslu, i nevidjanju svoje kuce i bliznjih. Mora da postoji drugo resenje, mislila je, nakon sto je damama rekla da je ovaj posao ne zanima. I nasla je drugo resenje. Otvorila je prodavnicu, svoju, i radila je kako je zelela i morala na startu, a sada vec neki drugi rade za nju. Bravo, mama!
4) Postavio joj je samo jedno pitanje. Zelite li da radite? Zelim. - rekla je. Znate, meni treba neka pouzdana osoba. A vasa prednost je sto ste majka. I ja imam dvoje dece, trece je na putu. Cvrsto verujem da cete se mnogo vise truditi da zadrzite posao, jer ne radite vi za sebe samo i vase cipele, nego za svoju decu. Jesam li u pravu? Svakako da jeste! Mama je dobila posao, i jos je na njemu, a ako sve prodje kako treba, uskoro ce na porodiljsko, po treci put. A sef joj je na vest o prinovi samo rekao - Znaci, bice tri:tri. Moracu sa zenom da poradim na cetvrtoj bebi, hahaha!
5) Mi trazimo posvecenog, vrednog, inteligentnog kandidata. Vi delujete kao takav kandidat. Nazalost, nemate previse iskustva u ovoj oblasti, imamo vec neke druge u planu. Hvala sto ste dosli. - rekli su joj. Oprostite, znaci nista od razgovora, jer juce ste me zvali. Nazalost, nemate previse iskustva. U redu, hvala vam, odgovorila je, i izasla na ulicu sa suzama na ocima. Presla je skoro 50 kilometara, ostavivsi dete kod kuce sa visokom temperaturom, bez mame da ga pazi. Da li su mogli da me obaveste o svemu i putem telefona? Da se ne cimam toliko? Da se ne nadam? Ali, sta ona zna, ipak ona nema previse iskustva. Bar ne u toj oblasti...