Mama trazi posao - uvod

Dobila si otkaz na poslu. Cim si se vratila sa porodiljskog. Zato sto nekome nesto nije bilo po volji. Zato sto nisi dala da ti diraju dete. Da vredjaju tebe. Njima na cast. Davno proslo vreme.

Ostala si kod kuce, sa svojim blagom najvrednijim, da sve odbolujes. Da se osmesima lecis. Da opet spoznas da je zivot nesto drugo osim rada u kancelariji, svakog dana od jutra do sutra. Sta si kukala, kukala si, vreme je da sve prodje, i ode, i da se nikada vise isto ne ponovi.

Vreme provodis tako sto ugadjas svom detetu. Svom muzu. Sebi. Mesis kolace, slatke, mirisne. Citas knjige, pa onda o istim dugo razmisljas. Raspravljas o njima, trazis i dajes odgovore. Ucis se nekim tehnikama ukrasavanja, pa pravis kutije, ogledalca, sve bi u kuci menjala i ukrasavala. Sijes lutke, pises price. I shvatas da u svemu tome toliko uzivas, da to reci ne mogu opisati. 

Ali, spoznajes i onu bolnu stranu. Da tvoj muz ne moze sam toliki pritisak podneti. Radi, radi, radi, zaradi, zaradi, zaradi... Novca nikad dosta. Lagano osecas kako se novac sve lakse i lakse topi, i shvatas da je na tebi da nesto promenis. Budis se iz tog divnog sna, gde radis ono sto volis. Jer, ne doprinosis kucnom budzetu, bar ne u tom trenutku. Ko zna ipak sta ce biti na neke duze staze.

Kazes sebi, hajde prvo da sredimo biografiju. I shvatis da to nisi radila godinama, i da si skroz van toka. Nemas cak ni noviju sliku, na kojoj licis na sebe. Ipak, imas toliko iskustva da znas da ne treba da saljes sliku u kupacem kostimu. A verujte mi, vidjala sam i takve biografije.

Sve vreme dogovaram se sa muzem. Kaze mi: Konkurisi bilo gde, bitno je da pocnes da radis. Ja bih ipak da konkurisem na neke poslove koji mi se svidjaju. Jos me drzi euforija da zelim da radim ono sto volim. Da ne radim neke poslove, gde ce mi biti mrsko ujutru da ustanem. Da ne radim neke poslove, posle kojih cu besneti i vristati od besa i stresa. Jer to bi ipak trebalo biti vreme za moje dete. Vreme radosti. Vreme koje cu, iako mozda preumorna, provoditi sa svojim klincem, dok citamo, jurimo se, igramo...

A onda kada padne noc, i bebac zaspi, trazis, citas, analiziras oglase koje si pronasla.

Toliko te dugo nije bilo da imas utisak da pola oglasa ne razumes, pola naziva zanimanja nikada nisi cula, i shvatas da iako si i obrazovana i sa radnim iskustvom, izgleda nisi dovoljno dobra za nesto sto se trazi.

Gledas poslove koji te zanimaju, gledas i one koji te ne zanimaju, nekada se od muke smejes, jer npr. poslodavac doslovce trazi osobu koja ima neku opstu kulturu, nekada bi cak i zaplakala, jer vidis da je cak i u oglasu za cistacicu u jednoj ambasadi potrebno govoriti dva svetska jezika i znati jos mnostvo toga.

Zasto se cudis svemu tome, pitaju te? Velika je nezaposlenost, ponuda je veca od traznje, spremi se da duze trazis posao, a u medjuvremenu se dodatno edukuj. Ne bila ja Rubi, sto i nisam, ako ne zavrsim vise onaj moj spanski.

I odjednom oktobar postade novembar, novembar decembar, a ja trazim, analiziram, konkurisem. Za Novu godinu sam svom muzu pozelela da mu zena nadje posao i da bude srecna, a mislim da je i on isto pozeleo.

Nastavice se...