Mama u akciji - kako se srediti u kucnim uslovima?

Poucena pricom komsinice kako ona pored troje dece uvek uspeva da izgleda tip-top, i to sve uspeva bez odlazaka kod frizera, manikira, pedikira, kozmeticara, trenera i ostalih, tj. u domacoj radinosti, cvrsto odlucujem da je taj dan, moj dan, dan promena, dan kada cu se posvetiti sebi i samo sebi i nikome vise, makar svima to delovalo sebicno i bezobrazno. 

Pravim plan. Jogu radim dok bebac spava poslepodne. Uvece kada zaspe, a uglavnom to bude oko osam, farbam kosu, sredjujem lice, ruke i noge.

Jutro protice burno. Jurimo, trcimo, bebac odlucuje da je samo mama dovoljno jaka da ga nosi, a ne i tata, pa to maksimalno koristi. Cekam podne da bebac zaspe, a ja da se bacim na jogu, ali kako stvari stoje, pre cu se ja baciti na spavanje ili sa sprata, nego sto ce moj junak zaspati. U jedan poslepodne, dete pokazuje da ima milosti. Odlazi da spava.

Palim komp, ubacujem disk, presvlacim se za vezbanje, kada mi muz saopstava da bi ipak bilo bolje da nesto drugo danas rucamo, ne jede mu se sarma sa pire krompirom, on je vise za neko jelo koje bi njegova divna zenica sada pripremila. Da sam pevac neke narodne muzike mogla bih samo da vam kazem: Zbogom jogo, nisam te ni probo, rucku zdravo, to je za zene pravo!

Nema veze, obecavam sebi, jogu cu veceras raditi.

Dan prolazi, jos burniji od jutra. Gosti jedni, gosti drugi. U osam sati uvece, tek kupamo dete i prezivljavamo pravu psiho torturu od strane deteta, koje vristi jer nece da susi svoju dugu kosu. Osisacu ga ako nastavi, majke mi. A i ko mi je kriv sto mi u celoj porodici dete ima najduzu kosu. Ja, i niko drugi.

Nema veze, nema veze, kad god zaspao, moja je noc, obecala sam sebi. Joga, farbanje, maska za lice pa manikir i pedikir. Mozda pedikir ipak sutra.

Oko devet krecem sa jogom. Odlucujem se za samo prvi set vezbi, od pola sata. Mir i koncentraciju mi narusava cinjenica i zvukovi iz kuhinje, muz je divan, pere sudove. I lupa, kao stara masina za vreme centrifuge.

Jurim u kupatilo i stavljam farbu na kosu. Tacnije neki preliv. Drzati pola sata na glavi. U redu. U medjuvremenu, sredjujem nokte, posle je ostalo jos samo da ih namazem.

Perem kosu mlakom vodom, muz je vodu na sudje potrosio, a ja bojler nisam ukljucila, kosa mi izgleda kao da je nikada nisam farbala, jos gore nego pre pocetka. Jedino se boja primila na mojim rukama i nokticima. Ne moze se skinuti. O, sta li je ovo?

U skoro jedanaest uvece zovem frizerku, kukam joj, kaze sta je tu je, da osusim malo kosu pa jos jednom da stavim farbu. To i cinim. Posto muz kuka kako mu nista ne pomazem, odlucujem da sredim kupatilo dok mi je farba na kosi. A imam i sta da sredjujem, farba curka i curka. Tacno u ponoc se feniram. Boja izgleda kao da sam strasilo iz Carobnjaka iz Oza, ali sve je dobro dok nisam zelena kao vestica iz iste knjige. Ne uspevam bas skroz da osusim kosu, jer se dete budilo par puta, pa nisam htela da pravim buku.

Stavljam masku na lice potom. Kraickem oka pokusavam da procitam uputstvo, jer sam isto zaboravila pre stavljanja. Umorna sam, eto zasto. Zmirkam na jedno pa na drugo oko, muzu dragi je l' ovo pise 2-3 minuta? Pise 20-30 min. - kaze mi. Jao, kuku meni. Skoro ce jedan, spava mi se, umorna sam, ali za lepotu se vredi zrtvovati zar ne? Masku drzim na licu 15 minuta. Ne mogu duze.

I umesto odmah da odjurim u krevet, odlucujem jos i da sredim nokte. Stavljam prvi sloj laka, i cekam da se malo osusi. Medjutim, klinac se budi, muz se pravi da spava, i ja sam ta koja nuna, nosa, peva. U dva sata, iznurena, lezem u krevet pored muza i deteta, i istog trena tonem u snove.

Moj decak-alarm, budi nas u sest. Sve me boli, spavala sam na samoj ivici kreveta. Ali nema veze, kazem sebi. Bar sam nesto za sebe ucinila. Ucinila sam da budem sredjena i lepa i svasta jos nesto... Pricam muzu sta sam sve radila, gleda me, kaze kosa ti je malo cudna, a i lice. Odlazim do ogledala, gledam svoju kosu, slama joj ravna nije, izvila se na jednu stranu, jao, jao... Ali ne plasi me to, nego moje lice, sve tackica do tackice, crveno, jako crveno, bas bas crveno... To mi je od maske, kazem muzu. Smrc, smrc...

Ma bar su mi nokti... uf, ni oni nisu vise sredjeni... Jeste li ikad legli u krevet sa lakom koji se nije osusio? Pa su noktici dobili neke cudne sare... Kako ona sve moze i stigne, pitam muza, misleci na komsinicu? Verovatno ne spava cele noci. Verovatno je ona kakav vampir... Ili se samo ispraksovala tokom godina...