Novogodisnje odluke

Odlicna sam u pravljenju licnih planova. Ideja na pregrest.

Losa sam u realizaciji istih.

Posao nikada tako nisam shvatala. Uvek je postojao plan, cilj, rok, nacin jedan, nacin drugi u slucaju da nesto ne upali.

Zasto onda svoje licne stvari ne realizujem isto tako? Da li sam sama sebi manje vazna od poslova koje sam obavljala? Jer na kraju krajeva, poslovi dodju i prodju, a mi ostajemo sami sa sobom. I nosimo sudbinu svoju kao kakav plast, koji smo sami skrojili.

Elem, iz godine u godinu, pred svaku Novu godinu, pravim ja tako novogodisnje odluke... Pisem, razmisljam, smisljam, a nekako vec unapred znam da polovinu tih stvari necu uraditi. Ili cu ih opet uraditi iako sam rekla da necu.

U pola tri ujutru, umesto da spavam, ja sastavljam listu, koja se proteze i proteze i cini mi se da joj nema kraja. Muz ustaje po peti put i govori mi, ajde u krevet, spavaj, sutra ces kukati... Ali, ne, samo da zavrsim, evo sve odluke sam nabrojala jos samo da ih preslozim, i prepisem da budu po vaznosti napisane, govorim mu, ali ipak odustajem od svega, i odluke stavljam u stranu, i lezem na spavanje.

No, cele noci se prevrcem i sanjam ih. Svaku svoju zelju, san, ideju, losu naviku za koju se kunem da je nikada vise ponavljati necu. Buncam u snu: Necu vise gledati tuzne filmove koji me rastuzuju jos vise. Radicu vezbe svakog dana. Necu vikati na dete. Marljivije cu traziti posao, ili smisliti nesto sto bih mogla sama da radim. Necu se svadjati sa muzem, narocito ne oko gluposti i sitnica. Pozvacu prijateljice da se vise vidjamo. Necu vise jesti slatkise. Naucicu spanski. 

Kada me bebac probudi u sest, ne znam ni sama da li je san ili java. Glupira se, pekmezi, zelim da vrisnem na njega, ali ne, obecala sam sebi, necu vise. Do polaska u vrtic, tacnije do osam sati, nakon sto me je primorao da usisam celu kucu, kako bi on meni pomagao, i kada je namerno bacio casu soka od visanja na pod, jer nisam htela da usisavam vise, gazim svoju rec i svoju odluku. Zasto si to uradio? To nije lepo, nemoj da budes nevaljao decak, jesi li me shvatio? Kada vidim kako mi se smeje, dodje mi da jos glasnije i grublje vicem, ali ne da mi se...

Nekako jedva stizemo do vrtica, sto zbog nesaradnje (citaj bezanja deteta dok pokusavam da ga spremim), sto zbog prevoza i snega...

Po povratku u stan, pravim sebi toplu cokoladu, teseci se da to u stvari nije bas toliko lose jer je toplo, a ja sam se smrzla. Ukljucujem tv, koji cu, kunem vam se izbaciti iz kuce, i gle cuda, pored mora losih vesti, eto divnog filma - Zivot je lep - koji ne samo sto je lep, nego je i pretuzan. Posle desetak minuta filma i mog desetominutnog plakanja, gasim sve, i prebacujem cebe preko glave. Ne moze vise ovako, kazem sebi. Rekla si bez tuznih filmova. Bez losih vesti. Bez vikanja. I slatkisa. Bez losih ljudi koji crpe energiju.

Rekla si. Zapisala si. Isplanirala si.

Hajde, molim te, sebe radi, prepisi svoje odluke, ali samo one koje ces stvarno ispostovati i budi istrajna, budi hrabra, budi svoja!

Sve sto zelis mozes, radi na sebi i cini svoj zivot lepsim. To nece niko drugi uraditi osim tebe.

Dva dana kasnije, izbacujem sve slatkise iz stana. Teve ukljucujem samo da odgledam Kesica. Ako muz hoce nesto da gleda, odlazim u kuhinju ili drugu sobu. Tamo ima zanimljivijih stvari. Danas sam presla lekciju iz spanskog. Od prekjuce nisam viknula na dete, koje nam je juce rusvaj pravilo (vise o tome u drugom tekstu). I da, znam, tek sam na pocetku. Ali, mogu vam reci da prija. I promena ponasanja, i cinjenica da imam neki zadatak za ispuniti, a najvise saznanje da sam sama svega svesna, i da sam bar bila hrabra da novogodisnje odluke zapisem i pokusam ih ispuniti, umesto da kukam nad sopstvenim zivotom, a ne cinim nista kako bih to promenila.

Ne znam kako je kod vas, sumirate li utiske na kraju stare godine, pravite li odluke u Novoj, pravite li drasticne promene i rezove... Imajte na umu jedno. Uvek je vreme za promene i odluke, ne mora se cekati Nova, da bi nesto za sebe uradili. I ne mora se cekati kraj godine da biste preispitali sebe i svoje ponasanje.

Ja sam pocela, na vas je red!