Sta ce od tebe postati, mali andjele moj?

Da li ces, drago moje cedo, izrasti u dobrog i mirnog momka? Ili ces biti zivahni buntovnik, vecito spreman da se suprostavljas svemu i svima?

Hoces li znati da slusas i cujes, da pricas malo a kazes puno, ili da pricas puno a otkrijes malo?

Da li ce te zanimati istorija ili geografija, hoce li ti bolje ici matis ili srpski?

Kakvu kosu ces imati? Kratku, jer ti je duga kosa iz detinjstva dosadila, ili dugu, da ostanes veran tradiciji?

Hoces li poput majke sanjati zmajeve i vilenjake, pratiti Froda i druzinu, gde god da krenu? Da li ces znati i zeleti da utones u carstvo knjiga, da njusis mirise, pratis price, zivis hiljade zivota, sa svakom knjigom po jedan novi? Ili ces, zavaljen u kauc, sedeti ispred teve-a ili kompa, i avanture dozivljavati kroz serije, filmove i igrice? 

Mozda ces se nekada odluciti da sam podjes u kakvu avanturu. Bosih nogu, cistih misli, hrabrog srca. Da li ces osecati moj dah za vratom, kako te prati i pruza podrsku, ma sta god radio?

Znas, ja ti nekada toliko pricam, da ne znam da li tvoja mala glava moze primiti sve to, jer dok me gledas tim tvojim bistrim okama, ja ponekad zaboravim da ti jos nemas ni pune dve godine...Pokazala bih ti sve odmah, i naucila te svemu, i dala bih ti sve...

Da li ces zato rasti jos bolji i lepsi? Ili cu te ugusiti i smoriti i dosaditi ti vrlo brzo?

Kako bih volela da znam kakav ces biti, kako ces rasti, sta ce te veseliti a sta rastuziti? Kako bih volela da ti znam svaku misao, svaki mig, i svaki pokret, i da ti kazem: Bravo, dragi moj decace. I da ti nikada ne kazem: Lose si postupio...

Hoces li redjati uspehe, ili praviti greske? Ah, vazno li je to zaista? I iz uspeha i iz gresaka se uci. Ipak, volela bih da ne ides iz greske u gresku. Da znas da cenis sve. Da znas da volis. Da se ne zanosis ludim mislima i ludim delima. Da ne radis stvari kojih se stidis. I da ne radis nista sto ne bi voleo da rade tebi.

Hoces li biti kakav sportista, naucnik, majstor, advokat, lekar, pilot, ili nesto deseto? Hoces li raditi ono sto volis? I voleti ono sto radis? Da li ces znati sebe dati toliko da svi kazu kako si radan i predan, a da ipak sebe brzo ne potrosis. Da li ces znati, oh, da li cu te nauciti, da cenis sebe, a da se ne precenis, i da je porodica na prvom mestu? Ti, tata i ja, za sada. A kada porastes, i ako osnujes svoju porodicu, onda oni. Uvek i zauvek.

I radost, i bol, i uspeh i neuspeh, sve je lepse i lakse kada se podeli. Znas li vec to? Rekla bih ti, cedo moje, toliko toga... Ali, ne znam hoces li me poslusati? Ili ces me se stideti... 

Zivot se menja, saznaces to. Iz casa u cas, iz dana u dan. Nekada sunce, nekada kisa. Zlatice te ljudi, blistati uz tebe i ti kraj njih. Mracice te ljudi, al' ti budi snazan i ne dozvoli im to. Pricace ti ljudi, price, bajke, davati savete. Svakome pruzi sansu, usvoj ono sto smatras korisnim, ali upamti, ne trosi zalud vreme na budale. Na zle jezike, i ohole ljude. Naucices vec, sa kim si takav si! Molim te, budi hrabar, budi jak, budi uctiv, budi fin, budi ponosan, budi ono sto jesi. Uci, obrazuj se. Citaj, obrazuj se. Razmisljaj, obrazuj se. Siri svoje granice i svoje vidike. Jer granica je tamo gde je ti postavis.

Voli, svim srcem i dusom, dopusti da te vole, nasmejanog i vedrog. Disi, misli, hodaj, oseti...Oh, da li ces znati sve to? Da li ces moci? Hocu li te tome nauciti? Kakav li ces covek postati?

Eto, sta me sve muci u ove duge noci... A sada odoh da zagrlim tvoje male ruke, i da tako zagrljeni spavamo. I da verujem u tebe i da znam. Sta god postao, kakav god bio, bicu tu. I da se nadam, i da te ucim, da te usmeravam na neki pravi put... Da te volim i cuvam. Uvek i zauvek.