Sta zena mora?
Zena mora da ustane svakog jutra, iako noc pre toga uopste nije ni spavala. Ni mnogo noci pre toga.
Jednom rukom umiva svoje lice, drugom lice svog deteta, jednom rukom pere svoje zube, drugom decije, ceslja se na brzu brzinu, i istom tom brzinom provlaci cesalj kroz lokne svog malisana, toliko brzo da ovaj ni nema vremena da zakmezi i zavristi.
Oblaci sebe, svoje dete, govori muzu sta da obuce. A ako ga vidite u sarenim, neuparenim kombinacijama znajte, zena mu je ili spavala kada je otisao od kuce ili je u poseti kod mame.
Zena mora da napravi najlepsi dorucak i da to radi iz dana u dan, cak iako je svi miniraju i nesto izvode. Ne moze torta za dorucak, bez ustrucavanja ce braniti malisanu, a ako kmezi, hladnog glasa, ali drhtavog srca, povisice ton i poceti sa ubedjivanjem zasto je omlet bolji od torte, narocito ujutru, i kako Masa i medved sada sigurno jedu isto to, a tortu cuvaju za kasnije.
Zena mora svoje dete svakoga dana voditi, citaj nositi, u vrtic. Dete u jednoj ruci, bager u drugoj, ranac na ledjima, kese za djubre ispred vrata... Cek, cek, muz ih nije odneo. Neka ja cu. Znaci, dete ce morati da drzi svoj bager i onda bude slika ovakva. Dete i bager u jednoj, djubre u drugoj ruci, ranac na ledjima. Cak i kapa na glavi, jer ako mama ne stavi kapu nece ni dete, iako je napolju plus deset. A gde da stavim kisobran? Ako krene pljusak. Ispod miske ruke u kojoj je djubre. Kreni ti draga pesaka, misli jadna zena, neces stati u lift ovako natovarena.
U prevozu do vrtica, ako pitate namrgodjene jutarnje face, zena mora i da stoji. Kese sa djubretom je bacila, sada u rukama ima samo dete, bager i kisobran. Plus ranac i kapu. No, divni cika vozaci divnim prodornim glasom, oslobadjaju cak tri mesta za ovu mamu. I tako svakog dana. Tako da mama moze da sedi, i da drzi svoje dete u krilu, ili da ako je on vec malo veci, sedi sam na svom sedistu.
E sada, ako zena radi, a ne cami kod kuce, zatvorena u domacim poslovima, ona mora sve ono gore napisano, obucena u uski crni komplet i cizme sa visokom stiklom. Jer, zena mora da je sredjena na poslu.
Na poslu, zena mora da slusa sefa. Da se fokusira i koncentrise. Jesam li iskljucila ringlu, mota joj se po glavi bas za vreme sastanka. Ipak, trudi se da bude ozbiljna i prati sve o cemu se prica. Jer zena na poslu mora da bude najbolji radnik. Da se dokaze i pokaze. Pa sta ako imam dete? To je samo plus. Bolje cu raditi. Vise cu sebe davati. Jer moram. I iako sam sad provalila da su mi carape pocepane, mora da mi ih je klinac sinoc iscepao kada ih je vukao po parketu.
No, radila ne radila, zena mora i uglavnom stigne, do kraja dana da uradi sledece. Rucak gotov, ves opran, rasiren. Sve prostorije usisane, izluftirane. Nabavka gotova, stigla je ova zena i do pijace i do prodavnice i malo je u knjizaru utekla. Sudovi cisti. Zavese takodje. Naravno, pokupila je zena i dete iz vrtica, i sacekala muza sa posla, pa setnja koja prija svima pa nazad kuci. Jer vreme je za uzinu, vreme je za igranje.
Zena mora, uz dete na pultu, da pravi ili vocnu salatu ili puding ili kakav kolac sa jabukama. Onda mora po naredbi deteta opet da usisava, brise stakla i tako sve dok ne dodje vreme za kupanjac. Onda zena moze da se izgubi na citava dva i po minuta, dok tata kupa dete, kako bi nasla pidzamicu svom decaku. Jer ako je nema ta dva minuta, plakace se i vristati, tako da zena mora da zuri i brzo se svom decaku vrati.
Uspavljivanje ne sme proci bez nje. Jer ko ce lepse ispricati Bambija nego mama? A kada bebac posle vecere i kupanja zaspe, mora zena srediti sav haos koji je u stanu ostao. Tek kada dobije dete, zena shvati onaj izraz - Kao da je atomska bomba pala!. I tako, sklanja autice, kockice, lopte, jednim okom i jednim uhom prati na teve-u omiljenu seriju, drugim okom i uhom slusa sta joj muz prica...
Onda obavezno mora da bar pet minuta uziva u vreloj vodi dok se tusira i na kraju tog predugog dana, mora zena malo da predahne. Da se odmori. Vala i neka. Zasluzila je.
Ali, nije tu kraj. Zena mora da slusa kritike. Sredi se malo, zivni, izadji. Postala si rob kuce, rob deteta. Tako da zena mora i malo da se sredi. Pobaca sve trenerke i okesavljene majice. Da nadje vremena pored svih obaveza i da izadje, da se druzi, da se edukuje, da bude informisana. I pod tim ne mislim na to ko je zena Harisa Dzinovica, ili kako se zove nova pesma neke nove Zvezde Granda. I tada zena opet mora da trpi kritike. Doduse od nekih drugih ljudi. Sta se sredjujes, samo skitas, ne posvecujes dovoljno vremena detetu. I muzu. Sto samo znaci da zena mora i da balansira. I to uspesno.
Nekako najvise volim kada mi mame kazu kako je kod njih sve divno i sjajno. I muz i dete i svekrva i kolege na poslu, i sve stizu i nikada nisu umorne i nikada ne kukaju. Mozda one ustvari nista ne moraju. Mozda je u tome moj problem. Sto mislim da sve moram da bih bila bolja. Mozda da ovo zena mora, pretvorim u neko zena moze... Pa tako da radim samo ono sto pozelim... Moracu tako, pardon, probacu tako.
Jednom rukom umiva svoje lice, drugom lice svog deteta, jednom rukom pere svoje zube, drugom decije, ceslja se na brzu brzinu, i istom tom brzinom provlaci cesalj kroz lokne svog malisana, toliko brzo da ovaj ni nema vremena da zakmezi i zavristi.
Oblaci sebe, svoje dete, govori muzu sta da obuce. A ako ga vidite u sarenim, neuparenim kombinacijama znajte, zena mu je ili spavala kada je otisao od kuce ili je u poseti kod mame.
Zena mora da napravi najlepsi dorucak i da to radi iz dana u dan, cak iako je svi miniraju i nesto izvode. Ne moze torta za dorucak, bez ustrucavanja ce braniti malisanu, a ako kmezi, hladnog glasa, ali drhtavog srca, povisice ton i poceti sa ubedjivanjem zasto je omlet bolji od torte, narocito ujutru, i kako Masa i medved sada sigurno jedu isto to, a tortu cuvaju za kasnije.
Zena mora svoje dete svakoga dana voditi, citaj nositi, u vrtic. Dete u jednoj ruci, bager u drugoj, ranac na ledjima, kese za djubre ispred vrata... Cek, cek, muz ih nije odneo. Neka ja cu. Znaci, dete ce morati da drzi svoj bager i onda bude slika ovakva. Dete i bager u jednoj, djubre u drugoj ruci, ranac na ledjima. Cak i kapa na glavi, jer ako mama ne stavi kapu nece ni dete, iako je napolju plus deset. A gde da stavim kisobran? Ako krene pljusak. Ispod miske ruke u kojoj je djubre. Kreni ti draga pesaka, misli jadna zena, neces stati u lift ovako natovarena.
U prevozu do vrtica, ako pitate namrgodjene jutarnje face, zena mora i da stoji. Kese sa djubretom je bacila, sada u rukama ima samo dete, bager i kisobran. Plus ranac i kapu. No, divni cika vozaci divnim prodornim glasom, oslobadjaju cak tri mesta za ovu mamu. I tako svakog dana. Tako da mama moze da sedi, i da drzi svoje dete u krilu, ili da ako je on vec malo veci, sedi sam na svom sedistu.
E sada, ako zena radi, a ne cami kod kuce, zatvorena u domacim poslovima, ona mora sve ono gore napisano, obucena u uski crni komplet i cizme sa visokom stiklom. Jer, zena mora da je sredjena na poslu.
Na poslu, zena mora da slusa sefa. Da se fokusira i koncentrise. Jesam li iskljucila ringlu, mota joj se po glavi bas za vreme sastanka. Ipak, trudi se da bude ozbiljna i prati sve o cemu se prica. Jer zena na poslu mora da bude najbolji radnik. Da se dokaze i pokaze. Pa sta ako imam dete? To je samo plus. Bolje cu raditi. Vise cu sebe davati. Jer moram. I iako sam sad provalila da su mi carape pocepane, mora da mi ih je klinac sinoc iscepao kada ih je vukao po parketu.
No, radila ne radila, zena mora i uglavnom stigne, do kraja dana da uradi sledece. Rucak gotov, ves opran, rasiren. Sve prostorije usisane, izluftirane. Nabavka gotova, stigla je ova zena i do pijace i do prodavnice i malo je u knjizaru utekla. Sudovi cisti. Zavese takodje. Naravno, pokupila je zena i dete iz vrtica, i sacekala muza sa posla, pa setnja koja prija svima pa nazad kuci. Jer vreme je za uzinu, vreme je za igranje.
Zena mora, uz dete na pultu, da pravi ili vocnu salatu ili puding ili kakav kolac sa jabukama. Onda mora po naredbi deteta opet da usisava, brise stakla i tako sve dok ne dodje vreme za kupanjac. Onda zena moze da se izgubi na citava dva i po minuta, dok tata kupa dete, kako bi nasla pidzamicu svom decaku. Jer ako je nema ta dva minuta, plakace se i vristati, tako da zena mora da zuri i brzo se svom decaku vrati.
Uspavljivanje ne sme proci bez nje. Jer ko ce lepse ispricati Bambija nego mama? A kada bebac posle vecere i kupanja zaspe, mora zena srediti sav haos koji je u stanu ostao. Tek kada dobije dete, zena shvati onaj izraz - Kao da je atomska bomba pala!. I tako, sklanja autice, kockice, lopte, jednim okom i jednim uhom prati na teve-u omiljenu seriju, drugim okom i uhom slusa sta joj muz prica...
Onda obavezno mora da bar pet minuta uziva u vreloj vodi dok se tusira i na kraju tog predugog dana, mora zena malo da predahne. Da se odmori. Vala i neka. Zasluzila je.
Ali, nije tu kraj. Zena mora da slusa kritike. Sredi se malo, zivni, izadji. Postala si rob kuce, rob deteta. Tako da zena mora i malo da se sredi. Pobaca sve trenerke i okesavljene majice. Da nadje vremena pored svih obaveza i da izadje, da se druzi, da se edukuje, da bude informisana. I pod tim ne mislim na to ko je zena Harisa Dzinovica, ili kako se zove nova pesma neke nove Zvezde Granda. I tada zena opet mora da trpi kritike. Doduse od nekih drugih ljudi. Sta se sredjujes, samo skitas, ne posvecujes dovoljno vremena detetu. I muzu. Sto samo znaci da zena mora i da balansira. I to uspesno.
Nekako najvise volim kada mi mame kazu kako je kod njih sve divno i sjajno. I muz i dete i svekrva i kolege na poslu, i sve stizu i nikada nisu umorne i nikada ne kukaju. Mozda one ustvari nista ne moraju. Mozda je u tome moj problem. Sto mislim da sve moram da bih bila bolja. Mozda da ovo zena mora, pretvorim u neko zena moze... Pa tako da radim samo ono sto pozelim... Moracu tako, pardon, probacu tako.