On i Ona
On:
Ustao sam jutros u pet. Jako sam lose spavao. Bebac se budio cele noci. Cuo sam ga kako me doziva. Tata, tata, nosi, nosi. A i da ga nisam cuo, osetio bih zeninu ruku kako me gura i mlatara oko moje glave. Tvoj je red, kaze. Kako moj, malopre sam ga sat vremena nosio i nikom nista?
Od pet do sest sam nosio klinca po mracnoj sobi. U mraku sam udarao o fotelju, o krevet, rusio neke stvari nagomilane na police... Vec danima tu stoje, zena nikako da ih skloni vise. Sta li radi ceo dan, da mi je znati?
U sest je klinac odlucio da vise ne zeli da spava. Odneo sam ga iz spavace sobe, kako bi zena ostala jos malo da odmori. Ali, klinac je vristao i trazio mamu, pa smo mamu izvukli iz kreveta. Skuvao sam nama kafu, klincu caj. Rasirio ves. Oprao sudje od sinoc. Okupao se i obrijao. Sve to dok mi je klinac prakticno stajao nad glavom.
Ni tren nije prosao, a vec je bilo sedam sati. Odlazim na posao. Sva sreca pa danas klinac nece u vrtic, inace bih ja garant i njega morao da nosim i teglim do vrtica. Nije mi to problem, nego onda moram i rezervnu garderobu da nosim, sav se izguzvam i oznojim.
Na poslu radim osam sati i duze. Zavrsi ovo, brzo uradi ovo. Nekada ne znam gde mi je glava. Uglavnom ne znam gde mi je glava. Nekada jedva stavim nesto u usta. Gledam da odem bar na dorucak. Rucak preskacem, jer se nadam da mi je zena nesto ukusno za rucak pripremila. U poslednja dva meseca, uglavnom sve i ostane na nadanju. Rucak me ceka na stolu, ali vise mi je dosadno jedno te isto da jedem. Pasulj, grasak, krompir corba, snicle, pire, pilav. I u studentskoj menzi bi mi bilo bolje.
Pre nego li podjem kuci, zena me zove jedno dvadesetsedam puta. Ako je klinac u vrticu, pokupi klinca. Ako nije u vrticu, salje spisak stvari za kupovinu. Kupi hleb. Uzmi sok. Kupi nesto slatko. Sta slatko, pitam je? Nesto cokoladno, kaze mi. I tako, ja lutam po prodavnici, teazim nesto slatko, cokoladno, kupim joj to i po obicaju ne odgovara. Sledeci put pravicu se da nisam video poruku.
Kako otvorim vrata, dete mi trci u susret. Zena me ovlas ljubi i odlazi u drugu sobu. Da malo spava, kaze. Izvini, a kada cu ja malo da odmorim?- govorim joj. Pravi se da me ne cuje. Igram se sa klincem. Uzinamo. Idemo u setnju. Onda veceramo. Kupam klinca, i onda ga uspavljujem. Nosam ga, i nosam, ne mogu vise. Cim on zaspi, i ja idem za njim. Zena bi da pricamo. Pita sta ima novo. Ja ne vidim nista ispred sebe, spava mi se, mrtav sam. Ljuti se ako odem u spavacu, da prilegnem. Zato ostajem da sedim u dnevnoj. I dok je slusam, dusa mi spava, glava mi spava, ja ceo spavam. Predji u krevet, budi me zenin glas. Izgleda sam opet zaspao u fotelji.
Ona:
Jutros sam se probudila oko pet. Ako sam ista i spavala. Budio se nas mali djavolak cele noci. Zubici, ruzni snovi, ko zna sta je bilo. Samo ga usred noci cujem kako se meskolji. Pa me zove. I ja ga tako ljuljam, mazim, nosim, sat, sat i po, ziva se smrznem, ali on nece da zaspi. Po pravilu zove tatu, kog top ne bi probudio. Zato ja tatu drmusam i mlataram, dok on ne ustane.
Dok pokusavam da uhvatim bar delic sna, dok muz nosa klinca, cujem ga kako me pita zasto nisam sklonila neke stvari, kaze danima stoje tu. Od sinoc su tu ne lupaj, sinoc sam ves kupila. Svaki dan peremo bar tri masine, svaki dan sklanjam stvari. Ustao je izgleda nervozan, pitam se zasto li mu sve to bas toliko smeta?
Oko sest, odlaze njih dvojica iz sobe. Odspavaj malo, kaze mi muz. Oko sest sati i cetiri minuta, klinac dolazi da me vuce iz kreveta. Muz kaze: Rekli smo ti da odspavas malo. E, pa dragi, mnogo vam hvala za mala cetiri minuta.
Ustajem, pravim dorucak. Ceka me kafa na stolu, ali posto me klinac okupira, ni ne stizem da je popijem. Jurim za njim, iz sobe u sobu. Sprecavam ga da upadne muzu u kupatilo. Dok se muz kupa, brije i sredjuje. Hocu li se ja ikada tako na miru okupati?
Sirim ves. Perem sudove od sinoc. Muz odlazi oko sedam, u oblaku parfema. Klinja i ja ostajemo sami. Danas nema vrtica. Do devet sam vec mrtva. Od trcanja, igranja, ciscenja...
Onda idemo u setnju, u prodavnicu, do parkica. U prodavnici jurim dete izmedju rafova. Jao, zaboravila sam pola stvari da uzmem, javicu muzu. Kupi nesto slatko, pisem mu. Sta? - odgovara. O, Boze, kao da ne zna sta volim.
Kada klinac oko podneva zaspe, pravim rucak. Trosim zalihe mesa i povrca iz zamrzivaca. Muz se zali kako stalno jede jmedno te isto. Netacno. Pasulj sam kuvala evo danas, a poslednji put za Badnji dan. Znaci pre vise od mesec dana. On ne razume da pravim jela koja ne iziskuju previse rada oko njih, zato jer se dete moze probuditi i sta cu tada? Bacati neko jelo na pola. Ovako lepo stavim da se rucak kuva, i mirna Backa.
A da ne spominjem sto uvek ima drugog posla, dok dete spava. Obrisi, operi, sredi, ocisti..., Pepeljuga je postala kraljica, a ja sam postala Pepeljuga. Pre princa. I bez zle macehe.
Muz dolazi sa posla, i dete je odusevljeno. Mislim da sam mu malo dosadila samo ja, od sedam ujutru do cetiri poslepodne. Zato, grabim priliku da legnem na bar sat vremena. Muz prigovara, pita kada ce on da se odmori? Zar ti nije nedostajalo dete? Znam da si sa posla sada, ali ja sinoc nisam spavala. Pokusavam da mu objasnim kako se ja osecam, ali me ne slusa. Kaze mi da samo kukam kako je samo meni tesko. Moze biti, ali kuka i on.
Pre nego li odem na odmor, spremam detetu uzinu. Budim se da im obojici spremim veceru. Uspavljujemo dete, naizmenicno, malo muz, malo ja. I to traje. Bebac sve cesce trazi da mu ja pevam ili pricam price, a da ga tata nosi. Tata se ljuti. I tako, sve traje...
Posle svega, pokusavam da popricam sa dragim. Ipak, vise srece drugi put. Zaspao je na fotelji. Umoran. Iscrpljen. I pustam ga da odmara, cak i kada predje u drugi krevet. Dok klinac place i budi se, ja skacem i dezuram cele noci, ali nikako da se otmem utisku da se muz i ja sve manje razumemo. Jer se sve vise svadjamo, a sve manje pricamo.
Nastavice se...
Pre nego li podjem kuci, zena me zove jedno dvadesetsedam puta. Ako je klinac u vrticu, pokupi klinca. Ako nije u vrticu, salje spisak stvari za kupovinu. Kupi hleb. Uzmi sok. Kupi nesto slatko. Sta slatko, pitam je? Nesto cokoladno, kaze mi. I tako, ja lutam po prodavnici, teazim nesto slatko, cokoladno, kupim joj to i po obicaju ne odgovara. Sledeci put pravicu se da nisam video poruku.
Kako otvorim vrata, dete mi trci u susret. Zena me ovlas ljubi i odlazi u drugu sobu. Da malo spava, kaze. Izvini, a kada cu ja malo da odmorim?- govorim joj. Pravi se da me ne cuje. Igram se sa klincem. Uzinamo. Idemo u setnju. Onda veceramo. Kupam klinca, i onda ga uspavljujem. Nosam ga, i nosam, ne mogu vise. Cim on zaspi, i ja idem za njim. Zena bi da pricamo. Pita sta ima novo. Ja ne vidim nista ispred sebe, spava mi se, mrtav sam. Ljuti se ako odem u spavacu, da prilegnem. Zato ostajem da sedim u dnevnoj. I dok je slusam, dusa mi spava, glava mi spava, ja ceo spavam. Predji u krevet, budi me zenin glas. Izgleda sam opet zaspao u fotelji.
Ona:
Jutros sam se probudila oko pet. Ako sam ista i spavala. Budio se nas mali djavolak cele noci. Zubici, ruzni snovi, ko zna sta je bilo. Samo ga usred noci cujem kako se meskolji. Pa me zove. I ja ga tako ljuljam, mazim, nosim, sat, sat i po, ziva se smrznem, ali on nece da zaspi. Po pravilu zove tatu, kog top ne bi probudio. Zato ja tatu drmusam i mlataram, dok on ne ustane.
Dok pokusavam da uhvatim bar delic sna, dok muz nosa klinca, cujem ga kako me pita zasto nisam sklonila neke stvari, kaze danima stoje tu. Od sinoc su tu ne lupaj, sinoc sam ves kupila. Svaki dan peremo bar tri masine, svaki dan sklanjam stvari. Ustao je izgleda nervozan, pitam se zasto li mu sve to bas toliko smeta?
Oko sest, odlaze njih dvojica iz sobe. Odspavaj malo, kaze mi muz. Oko sest sati i cetiri minuta, klinac dolazi da me vuce iz kreveta. Muz kaze: Rekli smo ti da odspavas malo. E, pa dragi, mnogo vam hvala za mala cetiri minuta.
Ustajem, pravim dorucak. Ceka me kafa na stolu, ali posto me klinac okupira, ni ne stizem da je popijem. Jurim za njim, iz sobe u sobu. Sprecavam ga da upadne muzu u kupatilo. Dok se muz kupa, brije i sredjuje. Hocu li se ja ikada tako na miru okupati?
Sirim ves. Perem sudove od sinoc. Muz odlazi oko sedam, u oblaku parfema. Klinja i ja ostajemo sami. Danas nema vrtica. Do devet sam vec mrtva. Od trcanja, igranja, ciscenja...
Onda idemo u setnju, u prodavnicu, do parkica. U prodavnici jurim dete izmedju rafova. Jao, zaboravila sam pola stvari da uzmem, javicu muzu. Kupi nesto slatko, pisem mu. Sta? - odgovara. O, Boze, kao da ne zna sta volim.
Kada klinac oko podneva zaspe, pravim rucak. Trosim zalihe mesa i povrca iz zamrzivaca. Muz se zali kako stalno jede jmedno te isto. Netacno. Pasulj sam kuvala evo danas, a poslednji put za Badnji dan. Znaci pre vise od mesec dana. On ne razume da pravim jela koja ne iziskuju previse rada oko njih, zato jer se dete moze probuditi i sta cu tada? Bacati neko jelo na pola. Ovako lepo stavim da se rucak kuva, i mirna Backa.
A da ne spominjem sto uvek ima drugog posla, dok dete spava. Obrisi, operi, sredi, ocisti..., Pepeljuga je postala kraljica, a ja sam postala Pepeljuga. Pre princa. I bez zle macehe.
Muz dolazi sa posla, i dete je odusevljeno. Mislim da sam mu malo dosadila samo ja, od sedam ujutru do cetiri poslepodne. Zato, grabim priliku da legnem na bar sat vremena. Muz prigovara, pita kada ce on da se odmori? Zar ti nije nedostajalo dete? Znam da si sa posla sada, ali ja sinoc nisam spavala. Pokusavam da mu objasnim kako se ja osecam, ali me ne slusa. Kaze mi da samo kukam kako je samo meni tesko. Moze biti, ali kuka i on.
Pre nego li odem na odmor, spremam detetu uzinu. Budim se da im obojici spremim veceru. Uspavljujemo dete, naizmenicno, malo muz, malo ja. I to traje. Bebac sve cesce trazi da mu ja pevam ili pricam price, a da ga tata nosi. Tata se ljuti. I tako, sve traje...
Posle svega, pokusavam da popricam sa dragim. Ipak, vise srece drugi put. Zaspao je na fotelji. Umoran. Iscrpljen. I pustam ga da odmara, cak i kada predje u drugi krevet. Dok klinac place i budi se, ja skacem i dezuram cele noci, ali nikako da se otmem utisku da se muz i ja sve manje razumemo. Jer se sve vise svadjamo, a sve manje pricamo.
Nastavice se...