Ludo luda!
Moj zivot je u haosu - rekla sam sa vrata. Proletela sam kao furija, ni ne pogledavsi devojku koja je sedela na recepciji. Mahala sam glavom kao poludela i samo joj govorila: Imam zakazano, imam zakazano.
Cini mi se da me je pitala kako se zovem, rekoh joj ime i devojacko prezime, koje koristim samo ponekad, kada ne zelim da neko zna moj pravi identitet.
No, vratimo se prici. Prijateljica mi ga je preporucila. Verovatno vise nije mogla da slusa moju konstantnu kuknjavu. Zivot je tezak. Ne znam da li mogu sve ovo da izdrzim. Imam previse obaveza... Recenice su koje sam joj izgleda bezbroj puta ponovila. Kap koja je prelila casu verovatno je bio moj poziv njoj, oko dva izjutra, kada sam posle druge case viskija, i bucne svadje sa muzem zakljucila da su muskarci uglavnom sebicni. Samozivi. Ma, prave pizde. Ujutru sam vec promenila misljenje i nanovo pocela da postujem muskarce. Ali, vec je bilo kasno. Bar sto se prijateljice tice.
Tada mi je rekla - Zakazacu ti kod mog prijatelja. Saslusace te. Pomoci ce ti. Ura! Tri put ura! Ako mi realno ima pomoci.
Usla sam u sobu, kancelariju, ordinaciju, ili sta god vec. I primetih kako je namestena veoma neobicno. Sa svih strana ogledala, par stolica, mozda je ovo za neke grupne seanse, pomislila sam. Nekoliko slika po zidovima, aha, eno i neke diplome, dobro je, jeste da ne vidim sta pise, kada sam naocare zaboravila, ali deluje da je ovo ipak proverena osoba.
Doktor je ljubazno ustao sa fotelje u kojoj je sedeo, wow, mlad neki doktor, odlicno obucen. Malo isfeminiziran za moj ukus, ali vecini bi vilica ostala otvorena
Preplanuo ten, beli zubi. Svetli dzins i bela kosulja. Sta bi sa odelima, da nije casual friday?
Izvolite? - govori mi i osmehuje se. Vi ste Jelena, culi smo se vec? - kaze mi. Sa mojom prijateljicom ste pricali. Sve Vam je objasnila a sad jos Vi meni recite gde treba da sednem, legnem, pitam, ne znam kako to kod Vas funkcionise. Evo izvolite ovde, kaze mi. Pokazuje mi nesto nalik razvucenoj fotelji na rasklapanje. A gde cete Vi?- u cudu sam ja. Pa, ja cu biti iza Vas za pocetak, mala masaza ce Vam sigurno prijati dok se malo ne opustite.
Hm, ovo jos nikada nisam cula, ni videla, ali ajde. Doktor krece da mi blago masira kosu. Osecam da nesto stavlja i cujem tus. Da li on to meni pere kosu? Ali stvarno? Nema veze, mozda se tripujem, od onog viskija sinoc.
Da pocnem sa pricom? - pitam. Doktor mi odgovara: Izbacite sve sto Vam je na dusi.
Krecem. Ne stajem. Ponovo radim. Navikavam se na sve. Na novi posao. Na kolege. Na razdvojenost od deteta. Na muza koji je sada u obavezi da ako ja radim poslepodne, sam bude sa klincem. Na cinjenicu da moje zlato ponekad place jer mu mama radi. Na cinjenicu da radim posao zanimljiv i lep, ali da to nije nesto o cemu sam mastala, sanjala. A da ne spominjem da to nije ono za sta sam se godina obucavala, trudila, radila... I sto svi, ali bas svi, na ovaj posao gledaju jednako kao da prodajem pljeke u nekom grillu. Mada, iskreno, ni to se ne bih stidela da radim.
Dete nekada vidim samo prepodne. Onda ono jadno i ne veruje da je mama dosla kuci sa posla. Pre neko vece zove me on tako u snu, ja kazem tu je mama, on vice: Nije, nije. Mama posao.
Muz opterecen, pa smara ponekad. Ja mu kazem umorna sam, a onda on kaze pa i ja sam jos vise. Da li je bitno, pitam ga? Umorni smo, jbg, bice lakse nekada. Onda se on, kao malo dete duri. A da ne spominjem sto dete nece sa njim, kada sam ja kod kuce. Samo mama. Mama obuce. Mama hrani. Mama igra. Samo mama. A muz sa strane, kao kakva zajedljiva strina. Minira i prigovara. Vec rekoh kao malo dete. Ljubomorno.
Zevam, umorna sam. Da li je problem da zatvorim oci malo? I pobogu, sta radite to sa mojom kosom vise? Da li ja to vidim fen? Pa, mokra Vam je kosa, da je osusimo. Naravno, govorim doktoru. Samo me zanima sto ste je kvasili, da li je to neka nova fora, terapija...? Doktor me bledo gleda. Neprijatnost pokusavam da popravim pricom.
Sta da radim? - pitam, preklinjem. Samo sekundu, odgovara mi doktor. Teodora, govori preko telefona. Dodji molim te. Ulazi Teodora, u iscepanim farkama, o kakvih neobicnih ljudi, doktor joj nesto govori, ona se smeska, govori u redu, u redu. Onda izlazi, a doktor mi govori: Teodora se slozila, poklonicemo Vam jedan besplatan tretman po Vasem izboru. Na izlazu samo pogledajte sa njom, sta biste zeleli. Teodora je sestra?- pitam. Da,da, kako ste pogodili? Slucajno, slucajno, govorim, a pitam se gde li joj je dugi beli mantil i sme li tako razgolicena da radi? A kada se mi vidimo? - pitam doktora. Daje mi vizit kartu, i kaze: Kada god osetite potrebu. Odlicno, mislim u sebi. Znaci eto mene opet veceras. Naravno, nista ne govorim na glas. Da se ne uplasi covek.
Izlazim, placam, jos je povoljnije nego sto mi je prijateljica rekla, nisam ni izasla iz zgrade, eto prijateljice, zove. Doktor je divan, govorim joj. Pa jesi li stigla kod njega?- pita me. Evo sada sam sat vremena bila, potvrdjujem. Kako si bila, sada me je zvao, kaze nisi se pojavila ni javila. Aman, sta lupa, sad sam bila, opustila se, malo smo popricali, dobila sam i neku gratis masazu sledeceg puta. Zeno, jesi li ti to posetila doktora Markovica? Visok, prosed, vazda u nekom sivom odelu. Jao, nisam, mene je docekao neki mladi doktor, evo imam vizit kartu ovde.
Gledam, ne verujem. Velikim bold slovima pise: Mark i Teodora, salon za ulepsavanje. Mi brinemo o Vama.
I samo jedan trenutak sam zbunjena, a nakon trenutka, ne znam da li da se smejem ili placem, ili sve zajedno? Pronalazim parkirani auto na ulici, gledam u retrovizor i vidim svoju novu bujnu kosu. I sve mi je kristalno jasno. I namestaj u sobi i ogledala, i tus i pranje kose i fen na kraju. Cak mi i izgled doktora, pardon frizera i njegove sestre, ali rodjene a ne medicinske, dobijaju smisao. Umesto kod psihijatra svratila sam igrom sudbine kod frizera.
I realno, bas se lepo osecam. Izjadala sam mu se, uzivala, i imam frizuru za nepoverovati koliko je dobra. Plus sam dobila gratis masazu. Jeeee! Samo problem je sto nikome ne smem ispricati sta sam uradila, jer ce me sigurno u kakvu ludaru zatvoriti. I to bez greske.
Hihihi, nije mi ovo previse smesno, da znate samo, vec mi je smesno samo to sto je mozda ta neka druga Jelena, koja je stvarno imala zakazano kod frizera, mozda ustvari otisla kod psihijatra. Ako jeste, sigurno se bas iznenadila. I mozda joj se kosa na glavi digla, pa je dobila i frizuru gratis.
E jesam luda zena! 😉
Cini mi se da me je pitala kako se zovem, rekoh joj ime i devojacko prezime, koje koristim samo ponekad, kada ne zelim da neko zna moj pravi identitet.
No, vratimo se prici. Prijateljica mi ga je preporucila. Verovatno vise nije mogla da slusa moju konstantnu kuknjavu. Zivot je tezak. Ne znam da li mogu sve ovo da izdrzim. Imam previse obaveza... Recenice su koje sam joj izgleda bezbroj puta ponovila. Kap koja je prelila casu verovatno je bio moj poziv njoj, oko dva izjutra, kada sam posle druge case viskija, i bucne svadje sa muzem zakljucila da su muskarci uglavnom sebicni. Samozivi. Ma, prave pizde. Ujutru sam vec promenila misljenje i nanovo pocela da postujem muskarce. Ali, vec je bilo kasno. Bar sto se prijateljice tice.
Tada mi je rekla - Zakazacu ti kod mog prijatelja. Saslusace te. Pomoci ce ti. Ura! Tri put ura! Ako mi realno ima pomoci.
Usla sam u sobu, kancelariju, ordinaciju, ili sta god vec. I primetih kako je namestena veoma neobicno. Sa svih strana ogledala, par stolica, mozda je ovo za neke grupne seanse, pomislila sam. Nekoliko slika po zidovima, aha, eno i neke diplome, dobro je, jeste da ne vidim sta pise, kada sam naocare zaboravila, ali deluje da je ovo ipak proverena osoba.
Doktor je ljubazno ustao sa fotelje u kojoj je sedeo, wow, mlad neki doktor, odlicno obucen. Malo isfeminiziran za moj ukus, ali vecini bi vilica ostala otvorena
Preplanuo ten, beli zubi. Svetli dzins i bela kosulja. Sta bi sa odelima, da nije casual friday?
Izvolite? - govori mi i osmehuje se. Vi ste Jelena, culi smo se vec? - kaze mi. Sa mojom prijateljicom ste pricali. Sve Vam je objasnila a sad jos Vi meni recite gde treba da sednem, legnem, pitam, ne znam kako to kod Vas funkcionise. Evo izvolite ovde, kaze mi. Pokazuje mi nesto nalik razvucenoj fotelji na rasklapanje. A gde cete Vi?- u cudu sam ja. Pa, ja cu biti iza Vas za pocetak, mala masaza ce Vam sigurno prijati dok se malo ne opustite.
Hm, ovo jos nikada nisam cula, ni videla, ali ajde. Doktor krece da mi blago masira kosu. Osecam da nesto stavlja i cujem tus. Da li on to meni pere kosu? Ali stvarno? Nema veze, mozda se tripujem, od onog viskija sinoc.
Da pocnem sa pricom? - pitam. Doktor mi odgovara: Izbacite sve sto Vam je na dusi.
Krecem. Ne stajem. Ponovo radim. Navikavam se na sve. Na novi posao. Na kolege. Na razdvojenost od deteta. Na muza koji je sada u obavezi da ako ja radim poslepodne, sam bude sa klincem. Na cinjenicu da moje zlato ponekad place jer mu mama radi. Na cinjenicu da radim posao zanimljiv i lep, ali da to nije nesto o cemu sam mastala, sanjala. A da ne spominjem da to nije ono za sta sam se godina obucavala, trudila, radila... I sto svi, ali bas svi, na ovaj posao gledaju jednako kao da prodajem pljeke u nekom grillu. Mada, iskreno, ni to se ne bih stidela da radim.
Dete nekada vidim samo prepodne. Onda ono jadno i ne veruje da je mama dosla kuci sa posla. Pre neko vece zove me on tako u snu, ja kazem tu je mama, on vice: Nije, nije. Mama posao.
Muz opterecen, pa smara ponekad. Ja mu kazem umorna sam, a onda on kaze pa i ja sam jos vise. Da li je bitno, pitam ga? Umorni smo, jbg, bice lakse nekada. Onda se on, kao malo dete duri. A da ne spominjem sto dete nece sa njim, kada sam ja kod kuce. Samo mama. Mama obuce. Mama hrani. Mama igra. Samo mama. A muz sa strane, kao kakva zajedljiva strina. Minira i prigovara. Vec rekoh kao malo dete. Ljubomorno.
Zevam, umorna sam. Da li je problem da zatvorim oci malo? I pobogu, sta radite to sa mojom kosom vise? Da li ja to vidim fen? Pa, mokra Vam je kosa, da je osusimo. Naravno, govorim doktoru. Samo me zanima sto ste je kvasili, da li je to neka nova fora, terapija...? Doktor me bledo gleda. Neprijatnost pokusavam da popravim pricom.
Sta da radim? - pitam, preklinjem. Samo sekundu, odgovara mi doktor. Teodora, govori preko telefona. Dodji molim te. Ulazi Teodora, u iscepanim farkama, o kakvih neobicnih ljudi, doktor joj nesto govori, ona se smeska, govori u redu, u redu. Onda izlazi, a doktor mi govori: Teodora se slozila, poklonicemo Vam jedan besplatan tretman po Vasem izboru. Na izlazu samo pogledajte sa njom, sta biste zeleli. Teodora je sestra?- pitam. Da,da, kako ste pogodili? Slucajno, slucajno, govorim, a pitam se gde li joj je dugi beli mantil i sme li tako razgolicena da radi? A kada se mi vidimo? - pitam doktora. Daje mi vizit kartu, i kaze: Kada god osetite potrebu. Odlicno, mislim u sebi. Znaci eto mene opet veceras. Naravno, nista ne govorim na glas. Da se ne uplasi covek.
Izlazim, placam, jos je povoljnije nego sto mi je prijateljica rekla, nisam ni izasla iz zgrade, eto prijateljice, zove. Doktor je divan, govorim joj. Pa jesi li stigla kod njega?- pita me. Evo sada sam sat vremena bila, potvrdjujem. Kako si bila, sada me je zvao, kaze nisi se pojavila ni javila. Aman, sta lupa, sad sam bila, opustila se, malo smo popricali, dobila sam i neku gratis masazu sledeceg puta. Zeno, jesi li ti to posetila doktora Markovica? Visok, prosed, vazda u nekom sivom odelu. Jao, nisam, mene je docekao neki mladi doktor, evo imam vizit kartu ovde.
Gledam, ne verujem. Velikim bold slovima pise: Mark i Teodora, salon za ulepsavanje. Mi brinemo o Vama.
I samo jedan trenutak sam zbunjena, a nakon trenutka, ne znam da li da se smejem ili placem, ili sve zajedno? Pronalazim parkirani auto na ulici, gledam u retrovizor i vidim svoju novu bujnu kosu. I sve mi je kristalno jasno. I namestaj u sobi i ogledala, i tus i pranje kose i fen na kraju. Cak mi i izgled doktora, pardon frizera i njegove sestre, ali rodjene a ne medicinske, dobijaju smisao. Umesto kod psihijatra svratila sam igrom sudbine kod frizera.
I realno, bas se lepo osecam. Izjadala sam mu se, uzivala, i imam frizuru za nepoverovati koliko je dobra. Plus sam dobila gratis masazu. Jeeee! Samo problem je sto nikome ne smem ispricati sta sam uradila, jer ce me sigurno u kakvu ludaru zatvoriti. I to bez greske.
Hihihi, nije mi ovo previse smesno, da znate samo, vec mi je smesno samo to sto je mozda ta neka druga Jelena, koja je stvarno imala zakazano kod frizera, mozda ustvari otisla kod psihijatra. Ako jeste, sigurno se bas iznenadila. I mozda joj se kosa na glavi digla, pa je dobila i frizuru gratis.
E jesam luda zena! 😉