Sinu...

Dragi moj, najdrazi,

Menjas se iz dana u dan. Napredujes, rastes. I koliko god me to raduje, znaj to me i plasi. Jer znam da ce doci dan kada me ni pogledati neces, a moja ljubav ce samo tinjati i rasti. I nedostajace mi tvoje male ruke oko moga vrata. Da me zagrlis cvrsto i ne pustas po pola sata, iako mrzim kada to cinis u sest izjutra. Jer me budis. Ali, ni za sta na svetu to ne bih menjala. Taj osecaj miline, dok si tu, u mom zagrljaju. Siguran. I bezbrizan.

Znas, mama ponekad vice, i ljuti se na tebe. Upamti, to nije lepo. I to mama pokusava da promeni. Jer u sustini ona samo zeli da ti odrastes u lepog i pametnog decaka, a ne kakvu kmezavu budalu.

Mrzim kad kmezis. Zbog gluposti. Zbog sitnica. Time nista dobiti neces. Ni sada dok si mali. Niti kad porastes. Da pustis suzu kada te nesto boli ili povredi, to je ok. Da places iz besa i nemoci, nije. Veruj mi, probala sam.

Volim kad se smejes. Kada zvuk tvog milog glasa ispuni sobu. Kada pricas i blebeces. Tek sto si progovorio, a vec smisljas svoj novi jezik. Zustro meni, svima, recima, rucicama objasnjavas sta ti se tokom dana dogodilo. 

Volim kada se zajedno sa tobom smejemo. Svemu. Svakoj stvari. Svakoj reci. Dok se spustamo niz tobogan. Dok setamo i beremo cvece. Volim izraz odusevljenja na tvom licu kada otkrijes nesto novo. Pa se cudis. Pa se divis. Da mogu snimala bih svaki tvoj pokret, svaki tvoj minut, svaki tvoj dan. I gledala iznova i iznova, dok spavas... I nikada mi dosadno ne bi bilo.

Ponekad bih nestala od tuge. Jer znam da se neke stvari nikada vratiti nece. Ali setim se onda, sta nas sve ceka... I od uzbudjenja i srece, skakala bih kao malo mace...

Trudim se mali moj, da ti pokazem toliko toga. Da upamtis, da naucis, da te razvedrim snenog. Volim sto si kao ja. Nezaustavljiv, uporan, hrabar. Mrzim sto si kao ja. Jer ti zelim bolje i vise.

I prosto ne znam zasto ti sada ovo pisem. Valjda me grize savest sto sam pomislila na to kako bi bilo da nema tebe. Kako bi bilo da sam sama? Bez svih vas... Odmah cu ti reci. Tuzno bi bilo. Odvratno bi bilo. Jer ja vise nisam ista ja od kada si ti tu. Naucio si me svemu. Miru. Strpljenju. Promenio si moj zivot na hiljade boljih nacina, i zbog toga ti hvala.

Jer u sustini, ne cuvam ja tebe, vec ti mene. Ti si moj andjeo. Cuvar.

I volim te beskrajno, dragi, najdrazi moj...