Lista zelja
Dragi...
Kosmose, Univerzume, zvezdo padalice, nebo na Bogojavljensku noc, Boze, sveti Nikola i sveti Petre i svi ostali sveci, znani i neznani... pomagajte ako mozete pomoci...
Shvatila sam jedno. Previse se nerviram. Oko svega. Da li mi je dete jelo ili nije jelo? Ako je jelo, da li je to dovoljno, malo ili previse? Da li sam trebala opet sredjivati kucu iako sam je juce sredila, kako me muz ne bi pitao sta sam to zaboga radila, nisam li valjda odmarala? Nerviram se kad ce plata, pa kad dodje, sto sam je i potrosila. Cekovi, kartice, dobrodosli u moj klub...
Nekada dete bude nevaljalo, vristi, glupira se. To me posebno nervira. Toliko da kipim u sebi i svakojake nemile slike mi padaju na pamet. Ali, cutim, gutam, ponekad viknem...A onda se jos vise iznerviram jer sam rekla da necu vise vikati...
A nekada bih tako rado vrisnula. Ne samo kod kuce. I dok setam i na poslu. Bas kao u kakvom filmu. Stala bih uspravljenih ledja, podigla glavu i vristala. Ok, u redu je, ne morate zvati cika lekare, necu to uraditi, to je bila samo pomisao.
Elem, pored toga sto sam shvatila da se previse nerviram, dodjoh do zakljucka da je to sigurno zato sto previse razmisljam. Pazim. Brinem da li ce svi biti srecni. Da necu povrediti necija osecanja. E, pa znas sta, moja ti, nece i ne mogu svi biti srecni, i koliko god ti brinula cinice da brines jos vise, tj. navici ces ih na to. Zar nisi primetila da ljudi koji ne misle previse i nemaju previse briga? Zar ne zelis biti opustena skroz? Hladna kao spricer?
Zelim, zelim, vapi glas u meni. E zato mi svi vi dragi, iz prvog pasusa, kosmosi, sveci i ostala bando, trebate da mi uslisite jednu malu zelju. A evo i liste... Mislim, to je jedna mala zelja iz par delova. Uostalom, procitajte pa cete se uveriti.
1. Zelim da stojim ispred kakvih vrata, na kojima regularno pise guraj ili vuci, obucena u majicu bez ledja, kratku suknju i mrezaste carape. I da tako stojim i stojim, dok mi kakav baja ne kaze: Hej, sta cekas? A ja da mu onda odgovorim: Cekam vrata da se otvore, trepnem par puta dugim vestackim trepavicama, a baja se sav istopi i otvori mi vrata. Hm, nema veze sto sam ispala glupa i mislila da ce vrata na kojima pise vuci ili guraj, sama da se otvore. Dovoljan je bio moj pogled kao i mrezaste carape. Samo ko god mi ispunjava ovu zelju, neka upamti da ne zelim biti dama iz ulice crvenih fenjera, iako stajling mozda lici. To sam na teve-u videla. Hahaha...
2. Zelim da makar ceo jedan dan, moja glavna briga i preokupacija bude ta sto sam polomila nokat. Neka se drugi nerviraju oko posla, rata kredita, nestasne dece, ja bih eto da bar tog jednog dana brinem i kukam samo i iskljucivo zbog polomljenog nokta. Ili isparane carape. Eto. Samo toliko. A i kud ces vece brige.
3. Volela bih da svi oni koji imaju sta za dodati, zameriti, komentarisati o mom zivotu, poslu, nacinu na koji vaspitavam dete, provedu bar pola dana u mojoj kozi. Ili me makar kao muve u stopu prate. Pitala bih ih onda, kada ih dete iscrpi a i posao umori, gde im je mladost, i da li je moguce da su umorni? Jer to je inace nemoguce. Biti umoran...
4. Trebala bi mi jedna crna rupa u glavi da sve nepotrebne i potrebne informacije tamo smestim, a onda i unistim. Boli me uvo kakva je politicka situacija u Nigeriji, sa kojim fudbalerom je koja pevacica bila, i koliko kosta kilogram mesa u nekoj prodavnici. Iako sam teve iskljucila, nekako i dalje ove nebitne price dopiru do mene, sto nikako ne zelim. Hocu da brinem o tome sta ce moje dete obuci, da li ja mogu sa njim da se uskladim, da budemo lepi i bezbrizno setamo. A ako zaplace, trebao bi mi kakav stroj da kliknem na off, pa ili dete da prestane da place ili da ga moje usi ne cuju...
Eto, vidite to je ta moja jedna zelja pretocena u listu. Poenta je i bila bih srecna da mi uslisite makar to - da se ne nerviram previse zbog stvari. Oko nas, u kuci, na poslu. Da naucim da ignorisem nebitno, iskuliram kada to treba i pravim se guskom, jer guske najbolje prolaze. Valjda ce mi neko od vas ovo uslisiti. A ako ne, tu mi je jos rodjendanska zelja, pa svi znate sta cu pozeleti.
P.S. Izvinjavam se pravim guskama, one su jedne divne zivotinje. Za gledati, ne jesti. O, ne, opet razmisljam previse. Zanemarite i zaboravite.
Kosmose, Univerzume, zvezdo padalice, nebo na Bogojavljensku noc, Boze, sveti Nikola i sveti Petre i svi ostali sveci, znani i neznani... pomagajte ako mozete pomoci...
Shvatila sam jedno. Previse se nerviram. Oko svega. Da li mi je dete jelo ili nije jelo? Ako je jelo, da li je to dovoljno, malo ili previse? Da li sam trebala opet sredjivati kucu iako sam je juce sredila, kako me muz ne bi pitao sta sam to zaboga radila, nisam li valjda odmarala? Nerviram se kad ce plata, pa kad dodje, sto sam je i potrosila. Cekovi, kartice, dobrodosli u moj klub...
Nekada dete bude nevaljalo, vristi, glupira se. To me posebno nervira. Toliko da kipim u sebi i svakojake nemile slike mi padaju na pamet. Ali, cutim, gutam, ponekad viknem...A onda se jos vise iznerviram jer sam rekla da necu vise vikati...
A nekada bih tako rado vrisnula. Ne samo kod kuce. I dok setam i na poslu. Bas kao u kakvom filmu. Stala bih uspravljenih ledja, podigla glavu i vristala. Ok, u redu je, ne morate zvati cika lekare, necu to uraditi, to je bila samo pomisao.
Elem, pored toga sto sam shvatila da se previse nerviram, dodjoh do zakljucka da je to sigurno zato sto previse razmisljam. Pazim. Brinem da li ce svi biti srecni. Da necu povrediti necija osecanja. E, pa znas sta, moja ti, nece i ne mogu svi biti srecni, i koliko god ti brinula cinice da brines jos vise, tj. navici ces ih na to. Zar nisi primetila da ljudi koji ne misle previse i nemaju previse briga? Zar ne zelis biti opustena skroz? Hladna kao spricer?
Zelim, zelim, vapi glas u meni. E zato mi svi vi dragi, iz prvog pasusa, kosmosi, sveci i ostala bando, trebate da mi uslisite jednu malu zelju. A evo i liste... Mislim, to je jedna mala zelja iz par delova. Uostalom, procitajte pa cete se uveriti.
1. Zelim da stojim ispred kakvih vrata, na kojima regularno pise guraj ili vuci, obucena u majicu bez ledja, kratku suknju i mrezaste carape. I da tako stojim i stojim, dok mi kakav baja ne kaze: Hej, sta cekas? A ja da mu onda odgovorim: Cekam vrata da se otvore, trepnem par puta dugim vestackim trepavicama, a baja se sav istopi i otvori mi vrata. Hm, nema veze sto sam ispala glupa i mislila da ce vrata na kojima pise vuci ili guraj, sama da se otvore. Dovoljan je bio moj pogled kao i mrezaste carape. Samo ko god mi ispunjava ovu zelju, neka upamti da ne zelim biti dama iz ulice crvenih fenjera, iako stajling mozda lici. To sam na teve-u videla. Hahaha...
2. Zelim da makar ceo jedan dan, moja glavna briga i preokupacija bude ta sto sam polomila nokat. Neka se drugi nerviraju oko posla, rata kredita, nestasne dece, ja bih eto da bar tog jednog dana brinem i kukam samo i iskljucivo zbog polomljenog nokta. Ili isparane carape. Eto. Samo toliko. A i kud ces vece brige.
3. Volela bih da svi oni koji imaju sta za dodati, zameriti, komentarisati o mom zivotu, poslu, nacinu na koji vaspitavam dete, provedu bar pola dana u mojoj kozi. Ili me makar kao muve u stopu prate. Pitala bih ih onda, kada ih dete iscrpi a i posao umori, gde im je mladost, i da li je moguce da su umorni? Jer to je inace nemoguce. Biti umoran...
4. Trebala bi mi jedna crna rupa u glavi da sve nepotrebne i potrebne informacije tamo smestim, a onda i unistim. Boli me uvo kakva je politicka situacija u Nigeriji, sa kojim fudbalerom je koja pevacica bila, i koliko kosta kilogram mesa u nekoj prodavnici. Iako sam teve iskljucila, nekako i dalje ove nebitne price dopiru do mene, sto nikako ne zelim. Hocu da brinem o tome sta ce moje dete obuci, da li ja mogu sa njim da se uskladim, da budemo lepi i bezbrizno setamo. A ako zaplace, trebao bi mi kakav stroj da kliknem na off, pa ili dete da prestane da place ili da ga moje usi ne cuju...
Eto, vidite to je ta moja jedna zelja pretocena u listu. Poenta je i bila bih srecna da mi uslisite makar to - da se ne nerviram previse zbog stvari. Oko nas, u kuci, na poslu. Da naucim da ignorisem nebitno, iskuliram kada to treba i pravim se guskom, jer guske najbolje prolaze. Valjda ce mi neko od vas ovo uslisiti. A ako ne, tu mi je jos rodjendanska zelja, pa svi znate sta cu pozeleti.
P.S. Izvinjavam se pravim guskama, one su jedne divne zivotinje. Za gledati, ne jesti. O, ne, opet razmisljam previse. Zanemarite i zaboravite.