Mamin dan
Ustala rano. Kao da nisam ni spavala nista. Klinac kmezi. Ni on se nije naspavao. Ali odbija da se vrati u krevetac. Sta hoces da radimo? - pitam ga. Lepi, lepi! - place i govori. Uzimam knjigu sa nalepnicama i dajem mu da je lepi. Zatvaram oci na sekundu. Vrisak. Mama ne spava. Ja gladan. U sest ujutru przim jaja. I pravim tost sa cajem.
Nece jaje. Pravim novi dorucak. Jede. Bogu hvala. Bar nece biti nervozan i nece vristati. Ups, greska. U deset do sedam vristi iz svog glasa kraj ulaznih vrata. Idem, idem! Gde hoces da ides, pitam? U park. Kakav crni park, nigde nikog nema, sva deca spavaju. Idem, idem. Solo koncert u trajanju od 15 minuta. Perem sudove, sredjujem ves, pravim se da ga ne vidim i ne primecujem. Tako bar kazu. Kada se dete glupira, ne obracajte paznju. Dodala bih jos i kupite cepice za usi. Ili pustite muziku i stavite slusalice.
U sedam i deset smo napolju. Igraliste je mokro od sinocnje kise. Vadim vlazne maramice i ribam sve. Ne, ne radim u Gradskoj cistoci, samo zelim da mi se dete ne isprlja. Pola sata divlja po toboganu. Onda na klackalici. Pa bi u pesak. Tamo ne moze, kazem. Moze, moze. Ne, ne moze. Krece da se glupira. Hvalam ga kao dzak i nosim kuci. U stanu otkriva tiganj i przi kinder jaja. Mirna sam, znaci, bar pet minuta. Jurim u kupatilo da se istusiram. Uz otvorena vrata naravno. Zatvorila sam oci na sekundu da se umijem. Kad cujem klinca tik uz mene: Mama nema gace! Kako nemam, evo me u kupacem se kupam, kad vidim da je on ustvari uzeo moj pripremljeni ves i sklonio ga negde. Uvijena u peskir jurim dete i ves po stanu. Klinac vristi od smeha.
Brzom brzinom ga odvodim u vrtic. Onda zurim na posao. Gde je haos od jutra. Ljudi, zasto ne spavate? Sta cete u knjizari u devet ujutru? Ja bih sad spavala da mogu. Ali ne mogu. Zato cu odgovarati ljudima na njihova pitanja. Imate li tapete? Ne, ovo je knjizara. A futrole za Bus Plus? Ne, to Vam stvarno treba? Imate li knjigu Darka Potica? Nesto je dobro pocelo? Mislite na Branka Rosica i A tako je dobro pocelo? Da, na njega, Darko, Branko, to vam je to. A imate li Lisu Haj? Ne. Lusi Hu? Ne. Lesi Hi? Ne, da ne mislite mozda na Lujzu Hej? Jao, bas na nju, mnogo vam hvala bas ste ljubazni. Ni ne znate koliko.
Gledam na sat. Jos pet sati do kraja smene. Već petoro ljudi koji nesto izmisljaju. Ostali su fini. Oko jedan dobijamo neke gratis karte. Zovem muza, pitam hocemo li? On ne bi, ali ja sam zasluzila. Dogovor pada, idem. U minut do tri shvatam da danas imamo i rodjendan. Jurim poklon po knjizari. Kuku meni, ja sam Vaga u horoskopu, ne mogu se odluciti pa to ti je. Od sedam stvari biram tri, nekako na kraju od te tri biram dve. Zovi muza da pomogne. Pomaze. Poklon gotov jos samo da odemo. Trcim po dete u vrtic. Nosi, nosi, vristi. Nosim dete iz vrtica. Brza uzina, presvlacenje pa pravac igraonica. Nema veze, tamo cu se opustiti. Aha, kada bi dete htelo bez majke bar par minuta.
Kao debil sedim u odeljku za decu. Iskljucena iz razgovora starijih. Ovo je vec treci rodjendan. Isti scenario. Sto dece i ja. Mozda u igraonici da pocnem da radim.
Posle rodjendana jurimo kuci. Klincu se vec spava, a meni je danas posle dve godine i cetiri meseca prvo slobodno vece. Mama ide u bioskop. Doduse, nije bas stigla da se sredi, niti da se presvuce, isfenira i sl., ali kao da je vazno. Prvi izlazak u noc. Kao da ce neko da je gleda.
Vec je kasno kada pocinje film. Sva sreca pa je u bioskopu mrak, te se ne vidi fleka od torte. A i pola njih vec spava. Film pun nasilja i bezveznih scena. Pa da, kao da bi se meni posrecilo da em dobijem gratis karte i jos da film bude vrhunski. Ali, koga briga jos za to? Mama je konacno na slobodi.
Moracu ovo opet da ponovim. Ali ne bas brzo. Jer sam mrtva umorna. Lezem u krevet oko dva i ne mogu zaspati od burnog dana. Toliko dogadjaja, toliko lica. A ustacu vec za manje od cetiri sata. I opet sve ispocetka. I dorucak i park i posao. Kao da se vrtimo u krug.
Nece jaje. Pravim novi dorucak. Jede. Bogu hvala. Bar nece biti nervozan i nece vristati. Ups, greska. U deset do sedam vristi iz svog glasa kraj ulaznih vrata. Idem, idem! Gde hoces da ides, pitam? U park. Kakav crni park, nigde nikog nema, sva deca spavaju. Idem, idem. Solo koncert u trajanju od 15 minuta. Perem sudove, sredjujem ves, pravim se da ga ne vidim i ne primecujem. Tako bar kazu. Kada se dete glupira, ne obracajte paznju. Dodala bih jos i kupite cepice za usi. Ili pustite muziku i stavite slusalice.
U sedam i deset smo napolju. Igraliste je mokro od sinocnje kise. Vadim vlazne maramice i ribam sve. Ne, ne radim u Gradskoj cistoci, samo zelim da mi se dete ne isprlja. Pola sata divlja po toboganu. Onda na klackalici. Pa bi u pesak. Tamo ne moze, kazem. Moze, moze. Ne, ne moze. Krece da se glupira. Hvalam ga kao dzak i nosim kuci. U stanu otkriva tiganj i przi kinder jaja. Mirna sam, znaci, bar pet minuta. Jurim u kupatilo da se istusiram. Uz otvorena vrata naravno. Zatvorila sam oci na sekundu da se umijem. Kad cujem klinca tik uz mene: Mama nema gace! Kako nemam, evo me u kupacem se kupam, kad vidim da je on ustvari uzeo moj pripremljeni ves i sklonio ga negde. Uvijena u peskir jurim dete i ves po stanu. Klinac vristi od smeha.
Brzom brzinom ga odvodim u vrtic. Onda zurim na posao. Gde je haos od jutra. Ljudi, zasto ne spavate? Sta cete u knjizari u devet ujutru? Ja bih sad spavala da mogu. Ali ne mogu. Zato cu odgovarati ljudima na njihova pitanja. Imate li tapete? Ne, ovo je knjizara. A futrole za Bus Plus? Ne, to Vam stvarno treba? Imate li knjigu Darka Potica? Nesto je dobro pocelo? Mislite na Branka Rosica i A tako je dobro pocelo? Da, na njega, Darko, Branko, to vam je to. A imate li Lisu Haj? Ne. Lusi Hu? Ne. Lesi Hi? Ne, da ne mislite mozda na Lujzu Hej? Jao, bas na nju, mnogo vam hvala bas ste ljubazni. Ni ne znate koliko.
Gledam na sat. Jos pet sati do kraja smene. Već petoro ljudi koji nesto izmisljaju. Ostali su fini. Oko jedan dobijamo neke gratis karte. Zovem muza, pitam hocemo li? On ne bi, ali ja sam zasluzila. Dogovor pada, idem. U minut do tri shvatam da danas imamo i rodjendan. Jurim poklon po knjizari. Kuku meni, ja sam Vaga u horoskopu, ne mogu se odluciti pa to ti je. Od sedam stvari biram tri, nekako na kraju od te tri biram dve. Zovi muza da pomogne. Pomaze. Poklon gotov jos samo da odemo. Trcim po dete u vrtic. Nosi, nosi, vristi. Nosim dete iz vrtica. Brza uzina, presvlacenje pa pravac igraonica. Nema veze, tamo cu se opustiti. Aha, kada bi dete htelo bez majke bar par minuta.
Kao debil sedim u odeljku za decu. Iskljucena iz razgovora starijih. Ovo je vec treci rodjendan. Isti scenario. Sto dece i ja. Mozda u igraonici da pocnem da radim.
Posle rodjendana jurimo kuci. Klincu se vec spava, a meni je danas posle dve godine i cetiri meseca prvo slobodno vece. Mama ide u bioskop. Doduse, nije bas stigla da se sredi, niti da se presvuce, isfenira i sl., ali kao da je vazno. Prvi izlazak u noc. Kao da ce neko da je gleda.
Vec je kasno kada pocinje film. Sva sreca pa je u bioskopu mrak, te se ne vidi fleka od torte. A i pola njih vec spava. Film pun nasilja i bezveznih scena. Pa da, kao da bi se meni posrecilo da em dobijem gratis karte i jos da film bude vrhunski. Ali, koga briga jos za to? Mama je konacno na slobodi.
Moracu ovo opet da ponovim. Ali ne bas brzo. Jer sam mrtva umorna. Lezem u krevet oko dva i ne mogu zaspati od burnog dana. Toliko dogadjaja, toliko lica. A ustacu vec za manje od cetiri sata. I opet sve ispocetka. I dorucak i park i posao. Kao da se vrtimo u krug.