Lazete li svog muza?
Da. Evo priznajem. Javno. Hocete da se ispovedim? Da bi mi bilo lakse? Ili da bi vama bilo? Svejedno. Priznajem i pristajem. Dobrodosli ste da nastavite sa citanjem.
1. Osim u situacijama kada zajedno idemo u soping, i samo iz razloga sto mi je glupo da ga na njegove oci lazem, uvek umanjim cenu svega sto kupim, vidim, zamislim. Koliko je kostala majica? Trista dinara. Nekako zaboravim onu hiljadarku ispred. A sesiric za dete? Dvesta pedeset. Jao, mogla si jos jedan da mu kupis. Nisam mogla, bilo bi mi preskupo. Ma daj, 500 dinara? Cuti, cuti, vicem u sebi, ako mu sad kazes da je bio hiljadu, streljace te...
Nezgoda lezi u tome sto moj muz sada stvarno misli kako u pojedinim radnjama imaju da se kupe povoljnije stvari, pa onda kada ode sam, cudom se cudi kako je sve preskupo i uglavnom mi kaze: Kako ti stalno naletis na neka snizenja, isao sam klincu sesir da uzmem, 1200 dinara je, da li su oni normalni? I ja ga onda podrzavam i isto se tako cudim, i znam, odvratna sam, grozna, ali sta cu? Ako bih mu govorila istinu, nikada vise nista ne bih kupila... Bolje je ovako.
2. Ima dana kada se pravim da ne mogu od umora da ustanem iz kreveta. Realno, jesam premorena, i najradije bih spavala, citala, gledala Prohujalo sa vihorom. Ili Gordost i predrasude. Ali dete trazi svoju mamu, a tata ga podrzava. Jao, nestanite bar na pet minuta, govorim im. Nece. Onda se zavucem u kupatilo i lazem muza kako mi je bas lose. Boli me stomak. Boli me glava. Jednom sam ga toliko istripovala da je hteo da me vodi u Hitnu. Od tada vise ne preterujem. Kazem samo dijareja i gotovo.
3. Ponekad, kada muz ode u toalet, uzmem njegov telefon. Ne, ne citam poruke i ne gledam pozive. Niste valjda to pomislili? Ne, ja samo malo trosim njegov kredit dok proveravam Facebook ili mejl. Inace imam paket sa kreditom tri puta vecim nego moj muz. I obavezno isti tri puta brze potrosim nego on. Tako da mu ja potrosim samo malo, njemu bi ionako ostalo. A ako mu kazem? Mislim da bi odlepio. Em vise placam, em sve potrosim na gluposti, em uzimam od njega. Ali dok je u toaletu i dok ne zna, bezbedna sam.
4. Uporno ga lazem i lazem da dete lici samo na mene. Lici i na njega, naravno, ali meni je nekako bas super da ga gledam kako se nervira i ubedjuje me. Pogledaj ima moj pogled. Aha, vazi, nema nista na tebe. Ma, sta pricas gradjen je ko ja, vidi mu kosu ista moja. Ne lupaj, vidi moju sliku kad sam bila mala.
5. Prosle godine me je ispalio za letovanje. Molila sam, preklinjala, ljutila se. Nista nije pomoglo. Zato sam ove godine pripremila novu taktiku. Muzu, reci cu mu. Bolesna sam. Doktor savetuje terapiju i boravak na morskom vazduhu. Najmanje jedno sto dana. Ili da ne preterujem? Mesec dana? U svakom slucaju, ako cujete da sam bolesna, ne saljite cvece i bombonjere. Poslacu ja vama razglednicu. Pozdrav iz Herceg-Novog. Tamo cu ozdraviti cim stignemo.
Ima jos, ali drugom prilikom vam pisem. Ionako kucam vec pola sata, dok me muz zapitkuje o cemu pisem. O tebi duso, kazem mu. Nesto lepo? Prelepo, lazem ga. Bas sam grozna zena. Odoh sad da mu pravim caj, bilo mu je lose danas. Ili i on mene malo lagi?
1. Osim u situacijama kada zajedno idemo u soping, i samo iz razloga sto mi je glupo da ga na njegove oci lazem, uvek umanjim cenu svega sto kupim, vidim, zamislim. Koliko je kostala majica? Trista dinara. Nekako zaboravim onu hiljadarku ispred. A sesiric za dete? Dvesta pedeset. Jao, mogla si jos jedan da mu kupis. Nisam mogla, bilo bi mi preskupo. Ma daj, 500 dinara? Cuti, cuti, vicem u sebi, ako mu sad kazes da je bio hiljadu, streljace te...
Nezgoda lezi u tome sto moj muz sada stvarno misli kako u pojedinim radnjama imaju da se kupe povoljnije stvari, pa onda kada ode sam, cudom se cudi kako je sve preskupo i uglavnom mi kaze: Kako ti stalno naletis na neka snizenja, isao sam klincu sesir da uzmem, 1200 dinara je, da li su oni normalni? I ja ga onda podrzavam i isto se tako cudim, i znam, odvratna sam, grozna, ali sta cu? Ako bih mu govorila istinu, nikada vise nista ne bih kupila... Bolje je ovako.
2. Ima dana kada se pravim da ne mogu od umora da ustanem iz kreveta. Realno, jesam premorena, i najradije bih spavala, citala, gledala Prohujalo sa vihorom. Ili Gordost i predrasude. Ali dete trazi svoju mamu, a tata ga podrzava. Jao, nestanite bar na pet minuta, govorim im. Nece. Onda se zavucem u kupatilo i lazem muza kako mi je bas lose. Boli me stomak. Boli me glava. Jednom sam ga toliko istripovala da je hteo da me vodi u Hitnu. Od tada vise ne preterujem. Kazem samo dijareja i gotovo.
3. Ponekad, kada muz ode u toalet, uzmem njegov telefon. Ne, ne citam poruke i ne gledam pozive. Niste valjda to pomislili? Ne, ja samo malo trosim njegov kredit dok proveravam Facebook ili mejl. Inace imam paket sa kreditom tri puta vecim nego moj muz. I obavezno isti tri puta brze potrosim nego on. Tako da mu ja potrosim samo malo, njemu bi ionako ostalo. A ako mu kazem? Mislim da bi odlepio. Em vise placam, em sve potrosim na gluposti, em uzimam od njega. Ali dok je u toaletu i dok ne zna, bezbedna sam.
4. Uporno ga lazem i lazem da dete lici samo na mene. Lici i na njega, naravno, ali meni je nekako bas super da ga gledam kako se nervira i ubedjuje me. Pogledaj ima moj pogled. Aha, vazi, nema nista na tebe. Ma, sta pricas gradjen je ko ja, vidi mu kosu ista moja. Ne lupaj, vidi moju sliku kad sam bila mala.
5. Prosle godine me je ispalio za letovanje. Molila sam, preklinjala, ljutila se. Nista nije pomoglo. Zato sam ove godine pripremila novu taktiku. Muzu, reci cu mu. Bolesna sam. Doktor savetuje terapiju i boravak na morskom vazduhu. Najmanje jedno sto dana. Ili da ne preterujem? Mesec dana? U svakom slucaju, ako cujete da sam bolesna, ne saljite cvece i bombonjere. Poslacu ja vama razglednicu. Pozdrav iz Herceg-Novog. Tamo cu ozdraviti cim stignemo.
Ima jos, ali drugom prilikom vam pisem. Ionako kucam vec pola sata, dok me muz zapitkuje o cemu pisem. O tebi duso, kazem mu. Nesto lepo? Prelepo, lazem ga. Bas sam grozna zena. Odoh sad da mu pravim caj, bilo mu je lose danas. Ili i on mene malo lagi?