Moj avgust
Rekla sam vam vec. Dete nikako da preboli tu cinjenicu da mama radi. Svaki dan ponavlja: Mama nece posao. Nece, duso, samo bih do toaleta. Ne, ne, ne vristi. Tako da toalet odlazem. A na posao bezim. Koji sam ja lik, znam bar jedno njih deset koje rade obrnuto. Beze sa posla. To nije moja prica.
Na poslu radno. Ponekad i previse. A ja ne znam da usporim. Navikla jadna da radim, ko me prokle da mi je znati.
I tako. Stresno mi je kod kuce. Stresno mi je na poslu. Tamo neki misle da se drogiram. Ne potvrdjujem nista. Ne negiram takodje. Kada me pitaju treba li mi sta, obavezno trazim Domestos. Da se samoubijem. Oni me jos ne poznaju dovoljno. Pa ne znaju da se samo salim. Zato su i prestali da narucuju Domestos za sredjivanje kupatila. A ja hocu da umrem. Od smeha.
Nisam vam dugo pisala. Razlog? Nema ga. Nema razloga, nema vremena. Samo stres. Smeh. Suze. Naizmenicno. Ustanovila sam ne tako skoro da zivim sa dva deteta. Sinom i mojim dragim. Ustanovila sam relativno skoro da moram dobro da pazim sta pricam pred sinom. Jer sada, uglavnom u parkicu, uz podignut kaziprst, mase i vice mom dragom, a svom tati: Nisi malo dete! Ponavlja moje reci od pre par dana, kada sam htela dragom da objasnim neke stvari. Naravno neuspesno. Jer on je malo dete.
Protekle nedelje planirala sam da odem bar na dva koncerta. I jednu predstavu. Predstava je odlozena. Zbog kise. Koncerti su odrzani. Na blatnjavom terenu. Zato sam ih preskocila. Ako cete iskreno, samo sam trazila neki razlog da ostanem kod kuce, lezim i ne radim nista. S jednom malom zackoljicom. Ostala sam kod kuce, nisam lezala i radila sam sve sto ni ne mozete pomisliti. I ne, ne govorim o seksu.
Druzila sam se sa wc soljom, izribala celo kupatilo, sredila kuhinju, skontala da ni kod kuce nema Domestosa ( majke mi nije reklama, nego omiljeno sredstvo za pominjanje trenutno).
Procitah ipak par knjiga. Cisto da mi mozak ne zardja. Popih i dva dzin tonika, cisto da leto ne prodje a ja taj ukus ne osetim. I jedno pivo. Jer me je dragi ubedio. A tesko zabu u vodu naterati.
Spavala nisam, tacnije jako malo. Zato izgledam kao raspala Kruela De Vil. Bez bunde. Jos bi mi bunda falila na ovu vrucinu. Mada sam, priznajem, sa prvim zahladjenjem sa 37 na 29 stepeni, vratila cebad u upotrebu. I oprala kao luda zimsku jaknu i mantil. Nisam mogla spavati, razumite. A i mozda ce neki mraz skoro. Ako ima sneg u maju, moze se desiti i u septembru.
U svakom slucaju, evo pisem vam, cisto da znate da nisam "umrela", vec sam samo malo lose organizovana i preopterecena ovog avgusta.
A moja deca mi ne pomazu uopste. Jos su posesivnija, ljubomornija, kada sam ja tu pravi je haos. Kada nisam tu, isti haos zamisljam u mojoj glavi.
Ne znam, mozda da pocnem da se drogiram? Ili samoubijem? Ili i ja postanem dete? Ma da, to je resenje. Odoh sad da se treskam po podu jer nece da mi kupe Domestos. Smrc, smrc, smrc...
Na poslu radno. Ponekad i previse. A ja ne znam da usporim. Navikla jadna da radim, ko me prokle da mi je znati.
I tako. Stresno mi je kod kuce. Stresno mi je na poslu. Tamo neki misle da se drogiram. Ne potvrdjujem nista. Ne negiram takodje. Kada me pitaju treba li mi sta, obavezno trazim Domestos. Da se samoubijem. Oni me jos ne poznaju dovoljno. Pa ne znaju da se samo salim. Zato su i prestali da narucuju Domestos za sredjivanje kupatila. A ja hocu da umrem. Od smeha.
Nisam vam dugo pisala. Razlog? Nema ga. Nema razloga, nema vremena. Samo stres. Smeh. Suze. Naizmenicno. Ustanovila sam ne tako skoro da zivim sa dva deteta. Sinom i mojim dragim. Ustanovila sam relativno skoro da moram dobro da pazim sta pricam pred sinom. Jer sada, uglavnom u parkicu, uz podignut kaziprst, mase i vice mom dragom, a svom tati: Nisi malo dete! Ponavlja moje reci od pre par dana, kada sam htela dragom da objasnim neke stvari. Naravno neuspesno. Jer on je malo dete.
Protekle nedelje planirala sam da odem bar na dva koncerta. I jednu predstavu. Predstava je odlozena. Zbog kise. Koncerti su odrzani. Na blatnjavom terenu. Zato sam ih preskocila. Ako cete iskreno, samo sam trazila neki razlog da ostanem kod kuce, lezim i ne radim nista. S jednom malom zackoljicom. Ostala sam kod kuce, nisam lezala i radila sam sve sto ni ne mozete pomisliti. I ne, ne govorim o seksu.
Druzila sam se sa wc soljom, izribala celo kupatilo, sredila kuhinju, skontala da ni kod kuce nema Domestosa ( majke mi nije reklama, nego omiljeno sredstvo za pominjanje trenutno).
Procitah ipak par knjiga. Cisto da mi mozak ne zardja. Popih i dva dzin tonika, cisto da leto ne prodje a ja taj ukus ne osetim. I jedno pivo. Jer me je dragi ubedio. A tesko zabu u vodu naterati.
Spavala nisam, tacnije jako malo. Zato izgledam kao raspala Kruela De Vil. Bez bunde. Jos bi mi bunda falila na ovu vrucinu. Mada sam, priznajem, sa prvim zahladjenjem sa 37 na 29 stepeni, vratila cebad u upotrebu. I oprala kao luda zimsku jaknu i mantil. Nisam mogla spavati, razumite. A i mozda ce neki mraz skoro. Ako ima sneg u maju, moze se desiti i u septembru.
U svakom slucaju, evo pisem vam, cisto da znate da nisam "umrela", vec sam samo malo lose organizovana i preopterecena ovog avgusta.
A moja deca mi ne pomazu uopste. Jos su posesivnija, ljubomornija, kada sam ja tu pravi je haos. Kada nisam tu, isti haos zamisljam u mojoj glavi.
Ne znam, mozda da pocnem da se drogiram? Ili samoubijem? Ili i ja postanem dete? Ma da, to je resenje. Odoh sad da se treskam po podu jer nece da mi kupe Domestos. Smrc, smrc, smrc...