Rec, dve.
Ustala vesela. Misleci na cetiri dana odmora.
Ustala, vesela, ipak sa saznanjem da pravog odmora nema. Pa pobogu, majka sam trogodisnjaka.
Pravila dorucak. Oblacila. Hranila. Sve u isto vreme. Oko devet se umorila, pa na kvarno pustila crtace. Ali, ko bi jos gledao crtace, kada mama moze da se jase? I bude konj i peva u isto vreme.
Pocela da pripremam rucak. Obukla dete ponovo, ovog puta za setnju. Posto je padala kisa, nosila dete, koje nije htelo da seta. Da ne isprlja nove cipele.
Odvela dete na predstavu. Sedela u prvom redu. Pomalo gledala predstavu, pomalo reakcije deteta. Ne znam sta mi je bilo zanimljivije. U svakom slucaju umrla od smeha. Objasnjavala detetu zasto Pinokiju u ovoj predstavi nije porastao nos. Kada inace u prici jeste. Jer lagi. Dete je konstatovalo da tata lagi. Zasto? Zato sto ima veliki nos. Prosto. Jedan nula za nas.
Nosila dete kuci. Rizikovao je citava tri minuta da hoda. Kada je ugledao baricu, samo je slegnuo ramenima i rekao: Nemam cizme, cipele nove. Nosi.
Nosila. Do stana. A lift nije radio. Crkla.
Zavrsila rucak. Nahranila dete. Prepustila tati da ga uspava. Zivela sloboda.
Telefonirala. Cula ruzne vesti. Shvatila da mrzim telefon. I ruzne vesti. I smorila se.
Htela da spavam. Ali nisam mogla. Pojela sve grickalice u kuci. Povratila. Onda napravila kokice. Sve pojela. Povratila. Probudila dete da jede. Nahranila. Jela sa njim. Povratila.
Shvatila da ce biti bolje da muza i dete posaljem u setnju. Ja se drogirala lekovima i zaspala. Ustala bez glavobolje ali i dalje sumorna. Terala muza da sto brze uspava dete. Bez uspeha. Imitirala zivotinje. Citala knjige. Gledala prasice i ostale crtace.
Cim je dete zaspalo, sipala sebi casu crnog. Popila. Shvatila da sam danas idealna majka. Na lekovima i alkoholu.
Ujutru, ustala kao da sam tri litre vina popila. A cinjenicno stanje je bilo 3 dcl. Muz od najgoreg postao najbolji, ma svetac, kada je odlucio da dete vodi u provod, bez mene. Tako da sam spavala. I spavala. Do dvanaest. Ziveo muz.
Ponadala se da cu nesto gledati na teve-u. Samo se nadala. Ukljucila neku reprizu Poara. Ne samo da znam ko je ubica, nego i ko ce sta kada reci. Ponavljanje je majka mudrosti. Pokusavala da ubedim dete da gleda sa mnom, tako sto sam mu rekla da ce doci i policija. Cekali smo i cekali, joj radosti kada je cuo tinuninu na kraju. Rezime: Odgledala Poara. Sreca, sreca, radost.
Shvatila da je sutra kakav praznik, a frizider prazan. Otisla i kupila gomilu stvari. Potrosila sve pare. Onda dosla kuci i pravdala se muzu zasto sam kupila 4 kg banana, 3 glavice kupusa, 10 sundjera za pranje sudova i 3 kg rize. Odgovor - pojma nemam. Samo sam stavljala u korpu. Znate ono, sipaj ne pitaj, samo malo preobliceno. Pitanje- treba li vam nesto od namirnica gore navedenih, gratis dajem.
Komsinica me istripovala da je praznik koji slavimo jako vazan. Ona je kaze pravila nekakav extra rucak. Ja sam kuvala pasulj. Jbg, samo za to sam imala sve potrebne sastojke. Ali vadicu se da sam htela da pravim nesto tradicionalno. Kud ces tradicionalnije. A za slatkis baklave. Ipak smo bili 500 godina pod turcima. Da se zna.
Uvece, izmisljala price detetu. O Jeci vestici. Problem je nastao kada je hteo da gleda crtani. Sa Jecom vesticom. O, ne, sta sad da radim? Znate li nekog ko pravi crtace?
Uvece htela da ponovo gledam nesto na teve-u. Optimista. Farma 179 je pocela. Ugasila teve. Iz zida. Na ekran stavila papir i napisala: Ne radi.
Uzela knjigu da citam. Rasplakala se na 19 strani. Zakljucak: Odlicna je. A odmor... Prosao.
Gde sam bila nigde. Sta sam radila, nista. Jesam li se odmorila, naravno da nisam. Ali, provela sam dane sa dragim ljudima. A sa ruznim vestima cemo se boriti, jer samo tako se mora.
P.S. Dete se budi. Muz me gura da ustajem. Ustala, otisla do teve-a, skinula papir sa njega i zalepila sebi na glavu. Nastavila da spavam. Ne radim. Do daljnjeg.
Ustala, vesela, ipak sa saznanjem da pravog odmora nema. Pa pobogu, majka sam trogodisnjaka.
Pravila dorucak. Oblacila. Hranila. Sve u isto vreme. Oko devet se umorila, pa na kvarno pustila crtace. Ali, ko bi jos gledao crtace, kada mama moze da se jase? I bude konj i peva u isto vreme.
Pocela da pripremam rucak. Obukla dete ponovo, ovog puta za setnju. Posto je padala kisa, nosila dete, koje nije htelo da seta. Da ne isprlja nove cipele.
Odvela dete na predstavu. Sedela u prvom redu. Pomalo gledala predstavu, pomalo reakcije deteta. Ne znam sta mi je bilo zanimljivije. U svakom slucaju umrla od smeha. Objasnjavala detetu zasto Pinokiju u ovoj predstavi nije porastao nos. Kada inace u prici jeste. Jer lagi. Dete je konstatovalo da tata lagi. Zasto? Zato sto ima veliki nos. Prosto. Jedan nula za nas.
Nosila dete kuci. Rizikovao je citava tri minuta da hoda. Kada je ugledao baricu, samo je slegnuo ramenima i rekao: Nemam cizme, cipele nove. Nosi.
Nosila. Do stana. A lift nije radio. Crkla.
Zavrsila rucak. Nahranila dete. Prepustila tati da ga uspava. Zivela sloboda.
Telefonirala. Cula ruzne vesti. Shvatila da mrzim telefon. I ruzne vesti. I smorila se.
Htela da spavam. Ali nisam mogla. Pojela sve grickalice u kuci. Povratila. Onda napravila kokice. Sve pojela. Povratila. Probudila dete da jede. Nahranila. Jela sa njim. Povratila.
Shvatila da ce biti bolje da muza i dete posaljem u setnju. Ja se drogirala lekovima i zaspala. Ustala bez glavobolje ali i dalje sumorna. Terala muza da sto brze uspava dete. Bez uspeha. Imitirala zivotinje. Citala knjige. Gledala prasice i ostale crtace.
Cim je dete zaspalo, sipala sebi casu crnog. Popila. Shvatila da sam danas idealna majka. Na lekovima i alkoholu.
Ujutru, ustala kao da sam tri litre vina popila. A cinjenicno stanje je bilo 3 dcl. Muz od najgoreg postao najbolji, ma svetac, kada je odlucio da dete vodi u provod, bez mene. Tako da sam spavala. I spavala. Do dvanaest. Ziveo muz.
Ponadala se da cu nesto gledati na teve-u. Samo se nadala. Ukljucila neku reprizu Poara. Ne samo da znam ko je ubica, nego i ko ce sta kada reci. Ponavljanje je majka mudrosti. Pokusavala da ubedim dete da gleda sa mnom, tako sto sam mu rekla da ce doci i policija. Cekali smo i cekali, joj radosti kada je cuo tinuninu na kraju. Rezime: Odgledala Poara. Sreca, sreca, radost.
Shvatila da je sutra kakav praznik, a frizider prazan. Otisla i kupila gomilu stvari. Potrosila sve pare. Onda dosla kuci i pravdala se muzu zasto sam kupila 4 kg banana, 3 glavice kupusa, 10 sundjera za pranje sudova i 3 kg rize. Odgovor - pojma nemam. Samo sam stavljala u korpu. Znate ono, sipaj ne pitaj, samo malo preobliceno. Pitanje- treba li vam nesto od namirnica gore navedenih, gratis dajem.
Komsinica me istripovala da je praznik koji slavimo jako vazan. Ona je kaze pravila nekakav extra rucak. Ja sam kuvala pasulj. Jbg, samo za to sam imala sve potrebne sastojke. Ali vadicu se da sam htela da pravim nesto tradicionalno. Kud ces tradicionalnije. A za slatkis baklave. Ipak smo bili 500 godina pod turcima. Da se zna.
Uvece, izmisljala price detetu. O Jeci vestici. Problem je nastao kada je hteo da gleda crtani. Sa Jecom vesticom. O, ne, sta sad da radim? Znate li nekog ko pravi crtace?
Uvece htela da ponovo gledam nesto na teve-u. Optimista. Farma 179 je pocela. Ugasila teve. Iz zida. Na ekran stavila papir i napisala: Ne radi.
Uzela knjigu da citam. Rasplakala se na 19 strani. Zakljucak: Odlicna je. A odmor... Prosao.
Gde sam bila nigde. Sta sam radila, nista. Jesam li se odmorila, naravno da nisam. Ali, provela sam dane sa dragim ljudima. A sa ruznim vestima cemo se boriti, jer samo tako se mora.
P.S. Dete se budi. Muz me gura da ustajem. Ustala, otisla do teve-a, skinula papir sa njega i zalepila sebi na glavu. Nastavila da spavam. Ne radim. Do daljnjeg.