Biti fin danas? Greska, ljudi, greska!

Udjoh juce u autobus sa detetom. Sedeo je na mom krilu, nije hteo da sedi sam. I dok je vozac vozio, ja sam klincu objasnjavala nesto, da bi mi on na kraju rekao - Hvala, mama! i poljubio me. Putnici oko nas su se rastopili od miline. I meni je bilo bas drago, moram priznati. Samo sto nisam povikala vidite li kako sam ga lepo vaspitala, vidite li?

Bili smo i u parkicu. Cula sam svog klinca kako drugom detetu kaze - Izvini, jer su se malo okrznuli jedan o drugoga. Posle je dosao do mene i objasnjavao mi da se sudario sa drugim batom. Nije slucajno, rekao mi je. Mislis, slucajno je, nije namerno, pitala sam ga. To! - rekao je i otrcao.

Naucila sam ga i da ceka u redu za tobogan. Da ne gura nikoga. Da pazi. Moj dragi i ja mu svakog dana ponavljamo neke nama bitne stvari. Ucimo ga onome sto mi smatramo da je ispravno. 

I tako gledajuci danasnju decu, i njihove roditelje, shvatim kakve smo mi budale. Doslovce.

Mozda sam prespavala period kada su iz upotrebe izasle reci molim, hvala, izvini... Mozda sam sanjala da su ikada i postojale.

Mozda detetu cinim medvedju uslugu. Mozda bih trebala da ga ucim da bude grub, neotesan, da ne postuje nikoga i ne ceni nista.

Mozda bih trebala da mu kao za primer pokazem devojcicu od nekih sest-sedam godina, koja  je, kada je videla mog klinca da se penje na tobogan, krenula da ga udara nogom u glavu. Da nisam stajala pored, i uhvatila je za tu istu nogu, da li bih sada lecila svoje cedo, duboko se izvinjavajuci toj maloj i njenim roditeljima, sto joj se eto moje dete naslo na putu, jer je tobogan njeno vlasnistvo, kao i ceo park pored nase zgrade? 

Umesto toga, pitala sam je sta to dovraga radis, i gde su ti roditelji? Pobegla je, onako kako deca inace umeju. Nisam videla kuda, ili kome. Ali bila sam u stanju da ih zajedno, celu njenu porodicu, sve sa stanom ili kucom, lansiram na neku udaljenu planetu. Ili pod zemlju. Bilo mi je svejedno. Inace, ja sam pacifista. Znate, ono, bez agresije, bez nasilja. Dogovor kucu gradi.

Kada je muz dosao, ispricah mu sta se dogodilo. Njegov komentar je bio - A sta se ti raspravljas sa detetom, nadji roditelje! Jeste, u pravu je. Ali, zar cu stvarno juriti roditelje kada god se nesto u parkicu dogodi? Da li treba kao kakav pas cuvar da idem za detetom svuda? Pobogu, pa kako ce onda odrasti u pravu osobu? Zar nije moje da ga vaspitavam i pustim. Da dise, da se snalazi.

Ali kako? Pitam vas. Kako? Jos ni u skolu ne idu, tuku jedni druge do besvesti. Devojcice nagovaraju neke druge da ignorisu dete samo zato sto je Rom. Zalepe lepak na ljuljaske, pa se smeju manjoj deci ako se ulepe. Dok im roditelji sede na klupama, ogovaraju i kuckaju se preko telefona.

Da, znam, reci cete, sve su to decije bolesti, i svadje, i tuce, ali ne znam, mozda mi se cini, mi nismo bili toliko agresivni. Mozda u skoli, da, to ima svoju pricu, ali da li sam ja sa pet, sest godina, tukla drugu decu, samo zato sto su manja?

Ili im bacala namerno pesak u oci? Ne znam, mozda jesam, ali sam sto posto sigurna da su moji roditelji to sprecavali. Bacas drugoj deci pesak u oci, idemo kuci. Nema peska pet dana.

Ja sam pre par dana, gledala u dete koje je drugoj deci bacalo pesak u oci, dok mu je majka par puta vikala - Nemoj, nemoj. A onda je prestala. Dete je nastavilo, smejalo se. Dve majke su svoju decu pomerile i odvele na drugu stranu. Mali sa peskom i njegova mama su ostali. 

I ko je lud? Pobednici ostali da se igraju u pesku, ili mame koje su se sklonile? Ko je luzer, jadnik? Ko je jaci? Da li da se drzimo one stare pametniji popusta, ili ni to vise ne vazi?

I povrh svega, dokle se sklanjati pred nevaspitanjem, nekulturom, besom, agresijom? Moze li jedno moje Izvini, ili hvala da promeni bilo sta? Ili je potrebno da resetujem deciji mozak, i naucim ga da je samo on vazan, uvek on, ispred svih on, a ako nije po njegovom da psuje, i tuce, i galami i bude prost, jer ce u ovom drustvu samo tako uspeti?

Evo, restartovala sam se i ja, pa cu i dete. Znaci sine, sledeci put ako te neko dete samo i pogleda, pesnicu u glavu. Sta da cekas? Sta si to rekao - Hvala! Idiote, kome se to zahvaljujes? Kako to mislis pustili su te preko reda na tobogan, pa da li si ti stvarno taj red cekao? To je tvoje sine, samo tvoje. Ako neko samo stane, udaraj i gazi. Evo i mama ce da ti pomogne! Sta, opet hvala? Nema hvala, zaboravi!To govore samo budale.  A ti budala neces biti.