Do Misisipija i nazad.
Ja sam luda mama. Definitivno.
Upravo sam ucinila sledece.
Prvo sam svoje trogodisnje dete posadila ispred televizije, ne bi li se smirio na makar pet minuta. Grozno. Znam. A teve inace izbegavamo.
Onda sam umesto crtaca, detetu pustila da gleda Animal planet. Ili vec tako nesto. U tom trenutku na programu su bili nekakvi momci koji hvataju aligatore.
Pa sam svoje dete ubedjivala da su to u stvari krokodili a ne aligatori. I da im bate nece nista. Jok, nece, vade ih iz mocvara, bazena, i odvode u rezervate, ili jos gore zoloske vrtove.
A onda sam, crna ja, svom detetu obecala da cemo ici i mi da mazimo i hvatamo iste te krokodile.
Evo ga vec tri sata ponavlja i ne moze od srece da se smiri, sto ce ici da ih vidi. Pa me jos pita kada cemo mama, kada idemo? Ja i moj dugi jezik. Kud ne pustih Transformerse ili Vatrogasca Simu? Ili je mozda i bolje sto to nije gledao, ko zna sta bih mu obecala. Automobil sto se sam sklapa i rasklapa.
Inace, nisam ja bas sklona obecanjima. Znate kako kazu, obecanje ludom radovanje. Vise sam da sve spremim, pa onda samo odjednom iznenadjenje! Bez puno price, pompe.
Mada, sada me ni Dunav ni Sava oprati nece, obecah detetu lov na krokodile, koji nisu krokodili, ove videsmo u Misisipiju, zna li ko koliko je karta do tamo? I gde je dovraga taj Misisipi? Mislim, znam na kom je kontinentu, ali cek' da otvorim i mapu.
Smiri se sine, ici cemo, krokodili zive ovde, u reci Misisipi. Ne, mama, kaze mi dete. Zive u dubokoj reci Nil. Jao, jeste sine u pravu si. To su drugi krokodili. I njih cemo ici da vidimo. Ma, prekini zeno vise da pricas i obecavas.
A kada cemo mama? Pitaj tatu, trazim trenutak predaha. Ti si mu obecala, ti mu i odgovori, govori mi muz. Aman, sto se ti muzu samo izvlacis? Sad ces da vidis...
Sine, idemo kod krokodila kada nam tata da novac za putovanje. Daj, tata! Daj! - vristi dete po kuci. Hocu vidim krokodila! A ja sam srecna, pet minuta sam sama, dovoljno da otrcim do toaleta na tusiranje.
Mamaaaaa! Vristi moje dete. Reci sine, sta je bilo, mama se kupa, i ne ulaziiiii....Oh, vec si usao... Reci sine. Mamaaaa, vidi, tata dao parice. Gledam u njegove skupljene sake u kojima steze metalni novac. Pa sine, imas li dovoljno? - pitam ga.
Da, mama, tata dao puno parica. U sebi brojim 67 dinara. Divno, bas lepo, govorim klincu, a mislim se kako za ovih 67 dinara, ne mogu kupiti ni gumenog krokodila. Bar da utesim klinca, kada sazna kako njegova mama lupa...
Mama, a kako cemo idemo? Pita me klinac. Jaooo, jaooo, dodje mi da mu kazem prekini vise, ali mi je zao, gledaju me njegove okice radoznale, vedre. Pa, letecemo avionom. Pricam mu. Pa cemo onda uci u neki camac. I tako cemo stici do njih. Mama, ti ces meni kupis i brod i avion i hopter (helikopter) i onda idemo da ja mazim krokodila. Vazi sine, govorim mu. I nemam pojma koji mi je vrag, te ceo dan blebecem bez veze. Jos ni kola sebi nisam kupila, a ovamo obecavam avione, kamione.
Odlucujem da ispravim stvar. Dete mora znati istinu. Kazem detetu - Sine, mozda neces moci maziti krokodile. Oni su, znas, veoma opasni. Znam, mama, kaze mi dete. Ali i ja sam opasan. Mazicu ja njih, videces. I ja sam krokodil, jesam li? Jesi sine, jesi... Govorim mu. Toliko o realnosti, bar za sada.
Odoh sada da brojim pare iz kasice da vidim imamo li dovoljno bar do nekog blizeg krokodila da odemo. A za neke druge gradove i reke, morace da se stedi. Debelo.
Upravo sam ucinila sledece.
Prvo sam svoje trogodisnje dete posadila ispred televizije, ne bi li se smirio na makar pet minuta. Grozno. Znam. A teve inace izbegavamo.
Onda sam umesto crtaca, detetu pustila da gleda Animal planet. Ili vec tako nesto. U tom trenutku na programu su bili nekakvi momci koji hvataju aligatore.
Pa sam svoje dete ubedjivala da su to u stvari krokodili a ne aligatori. I da im bate nece nista. Jok, nece, vade ih iz mocvara, bazena, i odvode u rezervate, ili jos gore zoloske vrtove.
A onda sam, crna ja, svom detetu obecala da cemo ici i mi da mazimo i hvatamo iste te krokodile.
Evo ga vec tri sata ponavlja i ne moze od srece da se smiri, sto ce ici da ih vidi. Pa me jos pita kada cemo mama, kada idemo? Ja i moj dugi jezik. Kud ne pustih Transformerse ili Vatrogasca Simu? Ili je mozda i bolje sto to nije gledao, ko zna sta bih mu obecala. Automobil sto se sam sklapa i rasklapa.
Inace, nisam ja bas sklona obecanjima. Znate kako kazu, obecanje ludom radovanje. Vise sam da sve spremim, pa onda samo odjednom iznenadjenje! Bez puno price, pompe.
Mada, sada me ni Dunav ni Sava oprati nece, obecah detetu lov na krokodile, koji nisu krokodili, ove videsmo u Misisipiju, zna li ko koliko je karta do tamo? I gde je dovraga taj Misisipi? Mislim, znam na kom je kontinentu, ali cek' da otvorim i mapu.
Smiri se sine, ici cemo, krokodili zive ovde, u reci Misisipi. Ne, mama, kaze mi dete. Zive u dubokoj reci Nil. Jao, jeste sine u pravu si. To su drugi krokodili. I njih cemo ici da vidimo. Ma, prekini zeno vise da pricas i obecavas.
A kada cemo mama? Pitaj tatu, trazim trenutak predaha. Ti si mu obecala, ti mu i odgovori, govori mi muz. Aman, sto se ti muzu samo izvlacis? Sad ces da vidis...
Sine, idemo kod krokodila kada nam tata da novac za putovanje. Daj, tata! Daj! - vristi dete po kuci. Hocu vidim krokodila! A ja sam srecna, pet minuta sam sama, dovoljno da otrcim do toaleta na tusiranje.
Mamaaaaa! Vristi moje dete. Reci sine, sta je bilo, mama se kupa, i ne ulaziiiii....Oh, vec si usao... Reci sine. Mamaaaa, vidi, tata dao parice. Gledam u njegove skupljene sake u kojima steze metalni novac. Pa sine, imas li dovoljno? - pitam ga.
Da, mama, tata dao puno parica. U sebi brojim 67 dinara. Divno, bas lepo, govorim klincu, a mislim se kako za ovih 67 dinara, ne mogu kupiti ni gumenog krokodila. Bar da utesim klinca, kada sazna kako njegova mama lupa...
Mama, a kako cemo idemo? Pita me klinac. Jaooo, jaooo, dodje mi da mu kazem prekini vise, ali mi je zao, gledaju me njegove okice radoznale, vedre. Pa, letecemo avionom. Pricam mu. Pa cemo onda uci u neki camac. I tako cemo stici do njih. Mama, ti ces meni kupis i brod i avion i hopter (helikopter) i onda idemo da ja mazim krokodila. Vazi sine, govorim mu. I nemam pojma koji mi je vrag, te ceo dan blebecem bez veze. Jos ni kola sebi nisam kupila, a ovamo obecavam avione, kamione.
Odlucujem da ispravim stvar. Dete mora znati istinu. Kazem detetu - Sine, mozda neces moci maziti krokodile. Oni su, znas, veoma opasni. Znam, mama, kaze mi dete. Ali i ja sam opasan. Mazicu ja njih, videces. I ja sam krokodil, jesam li? Jesi sine, jesi... Govorim mu. Toliko o realnosti, bar za sada.
Odoh sada da brojim pare iz kasice da vidim imamo li dovoljno bar do nekog blizeg krokodila da odemo. A za neke druge gradove i reke, morace da se stedi. Debelo.