Koristi od muza

Da mi nema muza ne znam sta bih. Casna pionirska. Da, samo se vi smejte, ali ja sam pionir stvarno bila.

Ne bih imala na koga da vicem. Svaki dan. Po ceo dan. Zato se trudimo da nismo kod kuce zajedno u isto vreme.

Zato komsije popravljaju lift brze bolje, ako se pokvari da nam ne bi pored vrata prolazili.

Jer nikad se ne zna sta moze iz stana da izleti. Mozda ja. Mozda muz. Mozda ko zna ko.

E, sada, stvari se dodatno komplikuju, jer ne vicemo pred detetom. A dete je skoro uvek sa nama. Kako uspemo da vicemo i da se posvadjamo, pojma nemam. Eto, lako.

Nemoj mu davati cokoladu pre vecere, vicem. Ali, trazi je. Pa? I ja ti trazim letovanje na Bahamima vec skoro 11 godina? I sta si uradio povodom toga? Sta?

Necemo ga uspavljivati uz crtace. Mozemo mu citati. Ili ga malo nosi, kada ti vec dete trazi, kazem. Nosi ga ti, odgovara mi moj dragi. Ali, ne trazi mene, tebe hoce, uporna sam. Pusti mu jos neki crtani. Ne moze.  Iliti NE MOZE. Sve veliko. I tacka.

Da mi nema muza, ne bi imao ko da mi vadi prosek. Njemu je pritisak presao svaku gornju granicu. Meni je ispod donjih granica, samo sto se ne sudari. U sustini, odlicni smo.

On je kao neko moje drugo ja. Ja bucna. On tih. Neka vas to ne zavara. To vam je kao kad idete kod nekog u goste, pa ste sve fini i dobri, a kod kuce tasmanijski djavo. Mislim, ne kazem da to moj muz jeste, ali i ja znam biti tiha. Valjda. Mozda. Kad spavam. Ili ne ni tada. Ma, nebitno, shvatili ste sta hocu da kazem.

Da mi nije mog muza, ne bi imala onu jednu iskrenu osobu koja me pita - Zar ces u tome na posao? Da, sta fali? Tri metera somota, iliti suknja ti je prekratka, i uska, gde si ti zeno krenula da mi je znati. A onda, kada gledamo film, i pojavi se kakva u nesto kracoj haljini, gleda, ne trepce. Molim lepo, to ti se svidja, a moju suknju kritikujes. U redu, priznacu, desava mi se ponekad da kao Bridzit zaboravim suknju, ali tesim se da imam lepe noge. I obavezno obucem helanke. Da se nista ne vidi.

Moj muz je koristan iz jos jednog razloga. Pitajte i vi svoje momke, muzeve, ljubavnike, koga god.  Pitajte ih ono cuveno - Jesam li se ugojila? Ma, ne duso, sta ti je? A ja, farmerke navuci ne mogu. Suknju navlacim preko glave. A sa kosulje lete dugmici. Ma nisi se ti duso ugojila, vage su su pokvarile, sve na ovom svetu, a garderoba se odjednom smanjila. Nije do tebe, i palacinaka i sendvica. Ko zna ko je kriv?

Da mi nema mog dragog, ne bih imala kome da pevam. Kako je njemu, ne pitajte. Ali nikako da mi kaze da li to sta valja? Pitam i pitam, kaze mi da idem u Zvezde ko zna cega da mi nekakav tamo ziri kaze. Ipak, on cuti i slusa. A dete mi kaze da pevam odlicno. Par minuta. A onda me ucutkuje, i vice - Ne, mama, dosta!

Ne bih imala koga da zovem kada negde ode, jedno sto sedamdeset hiljada puta. Gde si? Kad ces kuci? Imas li ti zenu i dete? Kupi mi nesto? Kako mislis nece raditi prodavnice, pobogu kada ti planiras da dodjes kuci?

Ne bi imala nikoga da mi pojede cips, ili kolace, koje sam ostavila samo za sebe. Da ode u prodavnicu i zaboravi sta meni treba da se kupi. Da me stalno tera da radim nesto. Te pokupi igracke, te sredi sobu, te operi sudove, te rasiri ves. Da mi potopi dzemper sto se pere na ruke, i onda me opominje da isti treba da operem. Aman, sta si ga potapao, da mi se pralo, prala bih ga odmah.

Ne bi imala onu osobu koja ce mi kupiti cvece koje ne volim, jednom u godinu dana. Jer kao, ne zna on koje ja cvece volim. Pre mesec dana, dodje tako moj dragi sa detetom, i obojica srecni, zajapureni i ponosni, predaju mi cvece u saksiji. Ljubimo se, divnoca, predivnoca. 

Kad, pitam ja posle dve nedelje dete, hoce li da mi kupi neke lale, videla sam na pijaci, a sin mi kaze - Ali, mama, pa mi smo tebi vec kupili jedno cvece! E, neka si ga muzu vaspitao. Sad terapija - cvece svaki dan. Ne  mogu disati od narcisa, ruza, lala. A i pcele nas posecuju svakodnevno. Iju, ubode me. Hvala muzu. Hvala sine.

I eto. Dosta je bilo hvaljenja. Poenta je da ja stvarno imam divnog muza. Na stranu sve one gore pomenute sitnice. Ko ga zna, zna da je stvarno takav. Divan. A sada me izvinite, odoh da mu pametujem. Pritisak mu je tek na 140, nije fer da ne bude kao ovih dana preko 160.

Hehehe, samo se salim. Pozdrav od mog muza i mene.

P.S. Rekoh da mu procitam tekst. On me ne registruje. Cujes li me, svidja li ti se? Ma, odlicno je. Znaci imam Amin? Da, da, super je. A o cemu si veceras pisala? O miru na zemlji. Pa kako da ga ne volite?