Zivot bez gaca...
Pola sata me je neka nepoznata zena, dok sam cekala u redu kod lekara, ubedjivala kako su moji zivotni stavovi i uverenja potpuno pogresni.
Isprva sam se cudila. Prvo otkud ona zna koji su i kakvi moji stavovi kada me prvi put vidi, ili barem ja prvi put vidim nju. E onda sam se istripovala da mi je ko zna gde ubacila kakvu kameru, pa je tako saznala sve o meni. Ili se samo folirala.
Drugo, razmisljala sam u sebi ako se radi o kakvoj sekti, od kada su krenuli da primaju ovakve, znam ne valja suditi o ljudima po izgledu, ali ljudi ova zenska je imala dekolte do kolena, grudi na izvol'te, nadogradjenu kosu, nokte i silikone u svakom delu lica.
Eto, recimo vi ne gledate Farmu. Jesam li u pravu? Cutim ne odgovaram. A ona nastavlja. Puno toga sam ja eto odatle naucila. Jesi, mislim se, kako da vristis, svadjas se ili spavas sa nekim, kao da to nisi znala ranije.
Pa onda moje dete, prica mi. Sedamnaest godina. Nas dve smo, ono kao, iste. Kada izadjemo svi nas pitaju jesmo li sestre? U glavi mi je vec slika nje i cerke, i ne, to u mojoj glavi uopste ne izgleda presjajno. Mislim, to nikako ne izgleda.
Pricala mi je o svemu, ja sam malo gledala u nju, malo sam gledala sa strane, dovraga i ustala bih i otisla bih, ali sam zeznula nogu, i jedva hodam, a ova me kao hobotnica stisla. Kud sam stigla na pauzu, pitala sam se...
Lekari su krenuli da se vracaju u ordinacije. Moja nova "drugarica" ciknula je i skocila kada je ugledala mog lekara kako ulazi na vrata. Cvrst zagrljaj, pa dug poljubac, stisak ruke... Gledam kao hipnotisana. Gledam i ne verujem. A ona mi nakon svega mase, i dovikuje, dok lekar ulazi u ordinaciju - Ovo mi je ljubavnik. I odlazi.
Okrecem se oko sebe, uporno trazeci kakvu skrivenu kameru, jer mi ovo samo na to lici. Ne, nema kamera, nema voditelja koji iskacu i govore sve je bila sala, hvala na paznji...
Dolazim konacno kuci, jedva hodajuci, i razmisljam o tome da li je celi moj zivot, sve ove moje 33, jos malo 34 godine, da li je sve krenulo pogresnim tokom, i znate vec ono standardno, da li sam ja ja i ko sam ja i sta bi bilo kad bi bilo? I tako, drama krece...
Ustajem ujutru lagano, ukljucujem teve, okrecem na kanal i gledam Farmu. Posle dva sata prikovana sam i dalje za teve. Muz i dete su otisli svako svojim putem, posao, vrtic. Razmisljam sta cu danas uraditi. Ne ide mi se na posao. Ne kuva mi se rucak. Odlazim malo u solarijum. Pa zivotnu ustedjevinu trosim na krpice i stikle. Znaci nista od mora, stana, auta i vikendice ove godine. Nema veze, kazem sebi. Snaci cu se vec. Dok gledam teve, pronalazim tip zene kakva zelim da budem. Bujna, rasna lepotica. Bez mozga, to je opterecujuce. Hocu da mi se dive. A da pricam... To cu samo ako budem morala. Saznajem broj vrhunskog plasticara. Menjam sve, govorim mu. Grudi vece, guza manja, vadi i rebra ako treba. Pare nisu bitne, naci cu kakav kredit. Puf, necu vise da radim, znaci ja ne mogu da uzimam kredit. Muz ce. Bar necemu da koristi. Dete cu sutnuti kod babe i dete, na jedno deset godina. Steta sto nije devojcica pa da je sredim ko mene. Ovako moram cekati da poraste, da postane poznati fudbaler ili teniser. Druge opcije nema. Kucu uredjujem po Fengu, nisam htela po Suiju, znate imate Feng i suji. Tako se bas kaze. Knjige koje sam skupljala u prethodnom zivotu, stavljam kod kontejnera. Ipak, par zadrzavam za slikanje. Da se vidi da citam. Ostavicu Pepeljugu, Anu Karenjinu i ne znam jos sta bih. Ma nema veze, baci sve, kupicu neke koje su sad in. Nekih poznatih dama. Suzane, Zorane i tako. Shvatam da moram kupiti i veci teve. Sad gledam rijalitije, za par meseci bicu u njima. Jer to je uspeh. Samo to. Bicu poznata. Onda srecem neku jadnicu dok cekam jednog udvaraca, da ne kazem ljubavnika, i odlucujem da joj otvorim oci. Farma, to ti je prosvetljenje jedno. Videces kada ja udjem, kako cu mudra da budem. Cilj je da se sa svima svadjas, i da sa sto vise njih spavas. Stvarno ili kobajagi. Nema veze. Evo ti i broj mog doktora sto me je sredio ovako, neces valjda takva celog zivota da budes. Sta ti fali? Pa prvo skini te starke, te patike nose samo drogerasi. Mislim, u redu je da se drogiras, ali znas, uzmes neke fine stvari, a ne gluposti... Evo ti savet, gledaj kako rade vrhunske zvezde ovde kod nas. I ja sam tako pocela. Malo se skines, malo nemas gacice, Bog ce da ti plati sto si pametna bila. I videces kako ce sve da ti krene od ruke. Jadnica ustaje, krece za mnom, idemo da joj kupimo kakvu haljinu i cipele, i dok je cekam u butiku, pogledam se naravno u ogledalo.
Jaoooooo, jaooooooo, raspala mi se sminka! Ma, ne, nije ovo sminka, lice mi puca koliko je zategnuto, usne su zauzele pola lica, ne vidi mi se moj divni novi nos od njih...
Aaaaaa, vristim. I budim se. U svom krevetu. Pored svog muza. Dok dete u krevetcu mirno spava. Mislim malo se vrpolji, ali to je zato sto sam vristala. Ljubim mu male noge, pa trceci odlazim do kupatila. Gledam se u ogledalu, ah, lakse mi je. Moje lice, obrazi, moja kosa. Da ne bude ovo samo kritika, ako je nekome potrebna kakva korekcija, za to sam uvek, ali da bude lepo i prirodno. Trcim do dnevne sobe. Gledam moje knjige. Dodje mi da ih zagrlim od srece. Upadam u krevet kod muza, i cvrsto ga grlim. Sta je sa tobom sad, pola tri je? Kako sta mi je? Srecna sam! Sto sam ja ja! Sto nosim starke. Izbegavam teve. Imam vas. Knjige. Radim. Hoces jos? Sto sam dovoljna sebi u ovom ludom svetu. Sto mogu sve sama, sto mogu sve sa vama. Kud ces vise... A budale neka jure neke pogresne idole. I neka se trude da budu zvezde. Prave zvezde su daleko, oni i ne znaju da samo zalud plivaju po blatu.
Isprva sam se cudila. Prvo otkud ona zna koji su i kakvi moji stavovi kada me prvi put vidi, ili barem ja prvi put vidim nju. E onda sam se istripovala da mi je ko zna gde ubacila kakvu kameru, pa je tako saznala sve o meni. Ili se samo folirala.
Drugo, razmisljala sam u sebi ako se radi o kakvoj sekti, od kada su krenuli da primaju ovakve, znam ne valja suditi o ljudima po izgledu, ali ljudi ova zenska je imala dekolte do kolena, grudi na izvol'te, nadogradjenu kosu, nokte i silikone u svakom delu lica.
Eto, recimo vi ne gledate Farmu. Jesam li u pravu? Cutim ne odgovaram. A ona nastavlja. Puno toga sam ja eto odatle naucila. Jesi, mislim se, kako da vristis, svadjas se ili spavas sa nekim, kao da to nisi znala ranije.
Pa onda moje dete, prica mi. Sedamnaest godina. Nas dve smo, ono kao, iste. Kada izadjemo svi nas pitaju jesmo li sestre? U glavi mi je vec slika nje i cerke, i ne, to u mojoj glavi uopste ne izgleda presjajno. Mislim, to nikako ne izgleda.
Pricala mi je o svemu, ja sam malo gledala u nju, malo sam gledala sa strane, dovraga i ustala bih i otisla bih, ali sam zeznula nogu, i jedva hodam, a ova me kao hobotnica stisla. Kud sam stigla na pauzu, pitala sam se...
Lekari su krenuli da se vracaju u ordinacije. Moja nova "drugarica" ciknula je i skocila kada je ugledala mog lekara kako ulazi na vrata. Cvrst zagrljaj, pa dug poljubac, stisak ruke... Gledam kao hipnotisana. Gledam i ne verujem. A ona mi nakon svega mase, i dovikuje, dok lekar ulazi u ordinaciju - Ovo mi je ljubavnik. I odlazi.
Okrecem se oko sebe, uporno trazeci kakvu skrivenu kameru, jer mi ovo samo na to lici. Ne, nema kamera, nema voditelja koji iskacu i govore sve je bila sala, hvala na paznji...
Dolazim konacno kuci, jedva hodajuci, i razmisljam o tome da li je celi moj zivot, sve ove moje 33, jos malo 34 godine, da li je sve krenulo pogresnim tokom, i znate vec ono standardno, da li sam ja ja i ko sam ja i sta bi bilo kad bi bilo? I tako, drama krece...
Ustajem ujutru lagano, ukljucujem teve, okrecem na kanal i gledam Farmu. Posle dva sata prikovana sam i dalje za teve. Muz i dete su otisli svako svojim putem, posao, vrtic. Razmisljam sta cu danas uraditi. Ne ide mi se na posao. Ne kuva mi se rucak. Odlazim malo u solarijum. Pa zivotnu ustedjevinu trosim na krpice i stikle. Znaci nista od mora, stana, auta i vikendice ove godine. Nema veze, kazem sebi. Snaci cu se vec. Dok gledam teve, pronalazim tip zene kakva zelim da budem. Bujna, rasna lepotica. Bez mozga, to je opterecujuce. Hocu da mi se dive. A da pricam... To cu samo ako budem morala. Saznajem broj vrhunskog plasticara. Menjam sve, govorim mu. Grudi vece, guza manja, vadi i rebra ako treba. Pare nisu bitne, naci cu kakav kredit. Puf, necu vise da radim, znaci ja ne mogu da uzimam kredit. Muz ce. Bar necemu da koristi. Dete cu sutnuti kod babe i dete, na jedno deset godina. Steta sto nije devojcica pa da je sredim ko mene. Ovako moram cekati da poraste, da postane poznati fudbaler ili teniser. Druge opcije nema. Kucu uredjujem po Fengu, nisam htela po Suiju, znate imate Feng i suji. Tako se bas kaze. Knjige koje sam skupljala u prethodnom zivotu, stavljam kod kontejnera. Ipak, par zadrzavam za slikanje. Da se vidi da citam. Ostavicu Pepeljugu, Anu Karenjinu i ne znam jos sta bih. Ma nema veze, baci sve, kupicu neke koje su sad in. Nekih poznatih dama. Suzane, Zorane i tako. Shvatam da moram kupiti i veci teve. Sad gledam rijalitije, za par meseci bicu u njima. Jer to je uspeh. Samo to. Bicu poznata. Onda srecem neku jadnicu dok cekam jednog udvaraca, da ne kazem ljubavnika, i odlucujem da joj otvorim oci. Farma, to ti je prosvetljenje jedno. Videces kada ja udjem, kako cu mudra da budem. Cilj je da se sa svima svadjas, i da sa sto vise njih spavas. Stvarno ili kobajagi. Nema veze. Evo ti i broj mog doktora sto me je sredio ovako, neces valjda takva celog zivota da budes. Sta ti fali? Pa prvo skini te starke, te patike nose samo drogerasi. Mislim, u redu je da se drogiras, ali znas, uzmes neke fine stvari, a ne gluposti... Evo ti savet, gledaj kako rade vrhunske zvezde ovde kod nas. I ja sam tako pocela. Malo se skines, malo nemas gacice, Bog ce da ti plati sto si pametna bila. I videces kako ce sve da ti krene od ruke. Jadnica ustaje, krece za mnom, idemo da joj kupimo kakvu haljinu i cipele, i dok je cekam u butiku, pogledam se naravno u ogledalo.
Jaoooooo, jaooooooo, raspala mi se sminka! Ma, ne, nije ovo sminka, lice mi puca koliko je zategnuto, usne su zauzele pola lica, ne vidi mi se moj divni novi nos od njih...
Aaaaaa, vristim. I budim se. U svom krevetu. Pored svog muza. Dok dete u krevetcu mirno spava. Mislim malo se vrpolji, ali to je zato sto sam vristala. Ljubim mu male noge, pa trceci odlazim do kupatila. Gledam se u ogledalu, ah, lakse mi je. Moje lice, obrazi, moja kosa. Da ne bude ovo samo kritika, ako je nekome potrebna kakva korekcija, za to sam uvek, ali da bude lepo i prirodno. Trcim do dnevne sobe. Gledam moje knjige. Dodje mi da ih zagrlim od srece. Upadam u krevet kod muza, i cvrsto ga grlim. Sta je sa tobom sad, pola tri je? Kako sta mi je? Srecna sam! Sto sam ja ja! Sto nosim starke. Izbegavam teve. Imam vas. Knjige. Radim. Hoces jos? Sto sam dovoljna sebi u ovom ludom svetu. Sto mogu sve sama, sto mogu sve sa vama. Kud ces vise... A budale neka jure neke pogresne idole. I neka se trude da budu zvezde. Prave zvezde su daleko, oni i ne znaju da samo zalud plivaju po blatu.