Rastemo!
Upravo sam videla haljinu mojih snova. Nisam stigla da je probam. Dete me je vuklo i razvlacilo na sve strane. A muz me je uporno ubedjivao da je to vencanica, i da nema potrebe da istu uzimam. Vec si se udala, smekerski mi je rekao i namignuo. Vec ces mi je kupiti, smekerski sam se nasmejala u sebi. A ako to ne budes hteo, imacu ja i drugo vencanje. Hvala Vam, rekli smo jadnoj prodavacici. Da, da, sigurno je pomislila, samo vise idite. Hvala i vama.
Onda smo setali dugo. Znate, kada gledate filmove i serije, ma cak i neke druge ljude, te setnje izgledaju idilicno. Mama i tata drze svoje dete za ruku. Dete mirno koraca. Odgovara sa: Da, mama, ili Hvala, mama! Ponekad potrci, u parkicu. A jede samo sta mu mama ili tata daju.
Nasa nazovi setnja izgleda ovako. Dete visi sa glave, u 100 posto slucajeva, moje. Muz ide oko nas, jureci dete, tj. detetova usta, jer dete hoce ili bananu ili vodu. Onda spustim dete, misleci da ce bar tri minuta sedeti na klupici, a dete odleti ka soko ptica, i nema ga na vidiku. Pri tom, on stvarno mase krilima, pardon, rukama i vice ja sam sokoooo!A ja sam ili umrljana skroz od banane ili mokra od vode. Najvise volim da u tom izdanju sretnem neku nama poznatu osobu. Jao sto ste mi slatki, kaze ta osoba. A ja pogledam svoje musavo dete, uzletelog muza i svoju majicu sa flekom i kazem, da jesmo. Svakako.
A desi se, evo priznajem, da bar jednom mesecno, zamolim muza da on sam ode u setnju sa detetom. Nekada bude voljan, a nekada mi drzi pridike o tome kako ionako malo vremena sa detetom provodimo, pa jos necu u jednu jedinu setnju. A ja bih se najradije zavukla pod kakav jogran i ne bih se budila narednih sto godina. Muz se iz setnje vrati cist. I ljut. Dete isto tako. Setnja doduse kraje znatno krace. Recimo deset minuta. Stigli smo, vicu sa vrata. A ja jos ni papuce nisam izula, a kamoli u krevet legla.
Mada priznajem sve smo bolji i bolji. Do skoro nisam mogla sama ni da se istusiram. Dete bi mi obavezno upadalo u kupatilo. Sada smo presli na novi nivo. Ili stoji u kupatilu dok se mama (i dalje u kupacem) kupa. Ili stoji ispred vrata kupatila, sto je srecnija varijanta, i naglas recituje neke pesme koje je naucio. Ako zaboravi tekst, onda proviri u kupatilo i pita: Mama, kako ide dalje?, ja mu kazem, pa on izadje i zatvori vrata.
Sto se socijalizacije tice, i dalje imamo tigar ili aligator faze. U prevodu, svako koga vidimo, a da nisu mama i tata, ima priliku da vidi dete tigra, ili dete aligatora. Sa svim zubima koji su mu dosad porasli. Posle pozdrava koji glasi otprilike Grrrrrrrr, pa jos jednom Grrrrrrr, sledi pucenje usta i zavlacenje iza mame.
I to traje, i traje, dok se ne opusti. Ili dok mama ne reaguje.
Mada, moram priznati, i to je ono sto me najvise muci i nervira, sa poznatim ljudima opustanje traje po dva tri sata. Sine, stigla ti je baba, nema potrebe da se glupiras i glumis tigra. Grrrrrrrr. Ok, onda u redu.
Sa nepoznatim ljudima nikad se ne zna. Pre neki dan je tako sakriven iza mojih nogu, krenuo da peva: Ako poludim, ako poludim. Ja sam naravno, pocrvenela, drugi su se smejali. Ko to kaze sine, od koga si cuo? Od Micine mame, Mica stalno peva. Dobro sine, ne moras sve da ponavljas kao papagaj. Kao papagaj. Kao papagaj. Tata, mama mi je rekla da sam kao papagaj. Odlicno, sad ponavljamo sve sto cujemo.
Mada, stvarno, presladak je nekada, kada pokusava da ponovi sta smo rekli, a jos ne zna. Hocemo u bioskop, pitam ga? Gigoskop? Sta je to? Ili kada nam se ubacuje u razgovor dok pricamo, pa mu ja onda objasnjavam da dok dvoje pricaju, kao na primer mama i tata, dete cuti, a kada dete i mama pricaju onda tata cuti. Onda obavezno stavi tati ruke na usta i kaze, mama i ja pricamo, ti dete cuti. Ili kada mi drzi stranu.
Jer eto, kupila sam onu haljinu sa pocetka price. I bas mi se svidja kako mi stoji. A muz mi kaze da sam kao sa neke lokalne televizije i pita me gde to planiram da nosim. A dete? Ono me pita: Mama, sta bilo, tati se ne svidja? Meni se svidja. Bas si lepa mama. Hvala ti duso moja najlepsa. A ti muzu, sta te briga gde cu nositi? Mozemo ovako moj junak i ja na pice, na neku kafu. Mama, ja ne pijem kafu, kaze mi dete. Ha, kaze mi muz. Nema veze, kako je divno kada se slazemo.
A desi se, evo priznajem, da bar jednom mesecno, zamolim muza da on sam ode u setnju sa detetom. Nekada bude voljan, a nekada mi drzi pridike o tome kako ionako malo vremena sa detetom provodimo, pa jos necu u jednu jedinu setnju. A ja bih se najradije zavukla pod kakav jogran i ne bih se budila narednih sto godina. Muz se iz setnje vrati cist. I ljut. Dete isto tako. Setnja doduse kraje znatno krace. Recimo deset minuta. Stigli smo, vicu sa vrata. A ja jos ni papuce nisam izula, a kamoli u krevet legla.
Mada priznajem sve smo bolji i bolji. Do skoro nisam mogla sama ni da se istusiram. Dete bi mi obavezno upadalo u kupatilo. Sada smo presli na novi nivo. Ili stoji u kupatilu dok se mama (i dalje u kupacem) kupa. Ili stoji ispred vrata kupatila, sto je srecnija varijanta, i naglas recituje neke pesme koje je naucio. Ako zaboravi tekst, onda proviri u kupatilo i pita: Mama, kako ide dalje?, ja mu kazem, pa on izadje i zatvori vrata.
Sto se socijalizacije tice, i dalje imamo tigar ili aligator faze. U prevodu, svako koga vidimo, a da nisu mama i tata, ima priliku da vidi dete tigra, ili dete aligatora. Sa svim zubima koji su mu dosad porasli. Posle pozdrava koji glasi otprilike Grrrrrrrr, pa jos jednom Grrrrrrr, sledi pucenje usta i zavlacenje iza mame.
I to traje, i traje, dok se ne opusti. Ili dok mama ne reaguje.
Mada, moram priznati, i to je ono sto me najvise muci i nervira, sa poznatim ljudima opustanje traje po dva tri sata. Sine, stigla ti je baba, nema potrebe da se glupiras i glumis tigra. Grrrrrrrr. Ok, onda u redu.
Sa nepoznatim ljudima nikad se ne zna. Pre neki dan je tako sakriven iza mojih nogu, krenuo da peva: Ako poludim, ako poludim. Ja sam naravno, pocrvenela, drugi su se smejali. Ko to kaze sine, od koga si cuo? Od Micine mame, Mica stalno peva. Dobro sine, ne moras sve da ponavljas kao papagaj. Kao papagaj. Kao papagaj. Tata, mama mi je rekla da sam kao papagaj. Odlicno, sad ponavljamo sve sto cujemo.
Mada, stvarno, presladak je nekada, kada pokusava da ponovi sta smo rekli, a jos ne zna. Hocemo u bioskop, pitam ga? Gigoskop? Sta je to? Ili kada nam se ubacuje u razgovor dok pricamo, pa mu ja onda objasnjavam da dok dvoje pricaju, kao na primer mama i tata, dete cuti, a kada dete i mama pricaju onda tata cuti. Onda obavezno stavi tati ruke na usta i kaze, mama i ja pricamo, ti dete cuti. Ili kada mi drzi stranu.
Jer eto, kupila sam onu haljinu sa pocetka price. I bas mi se svidja kako mi stoji. A muz mi kaze da sam kao sa neke lokalne televizije i pita me gde to planiram da nosim. A dete? Ono me pita: Mama, sta bilo, tati se ne svidja? Meni se svidja. Bas si lepa mama. Hvala ti duso moja najlepsa. A ti muzu, sta te briga gde cu nositi? Mozemo ovako moj junak i ja na pice, na neku kafu. Mama, ja ne pijem kafu, kaze mi dete. Ha, kaze mi muz. Nema veze, kako je divno kada se slazemo.