Ko sam ja?

Ja sam jutro. Budim. Najpre tiho. Onda malo glasnije. Ono moje čedo koje i dalje u krevetu sa nama spava. Mada sam sigurna da on misli da je to samo njegov krevet. S obzirom da su mu noge na mojoj glavi a glava na očevom stomaku. Tešim se neće još dugo tako. Tešim se neću ja još dugo tako.

Ja sam oblačenje. I umivanje. Doručak. Zagrljaj. Poljubac za vrtić! Ono budi dobar i pametan i sjajan kao i uvek. 

Ja sam spremanje za pet minuta. I tuširanje i oblačenje i šminkanje i večito trčanje da ne zakasnim na prevoz.

Ja sam posao. I rad. I uzbuđenje. I snaga. I osmeh. I stres. I preopterećenje. I rokovi. I brojevi. I ćutnja i ljutnja. A na poslu još mogu biti i svako i niko i vesela i tužna i pričljiva i ćutljiva, mislim u sebi samo kod kuće da sve bude sjajno i da smo mi svi živi i zdravi.

Ja sam šetnja. Do kuće sa posla. Rutina. Prodavnica. Biblioteka. Svi ljudi koje sretnem i sa kojima pričam. Ja sam rafaelo koji sam krišom kupila bez deteta. I pojela bez njega. Ja sam mama koja dođe po svoje dete među poslednjima. Ako ga tata već nije uzeo.

Ja sam zagrljaj posle vrtića. Dosadna ploča: Šta si jeo, sa kim si se igrao, je li ti bilo lepo? Ja sam radost i iznenađenje kada iz preteške torbe izvadim slatkiš. Ili voćku. Ili igračku. Trčanje do kuće u štiklama. Parkić posle svega.

Ja sam kafa. Često hladna. Ali potrebna. Ja sam letnja sparina i jesenja kiša. Gledanje kroz prozor. Topla pita i kolač sa cimetom. Ja sam miris vanile u kosi. I brašno po licu. Crveni karmin na usnama. Kada mi dete zagnjuri glavu u kosu i kaže mirišeš na lepo. Ili nemoj da me ljubiš, umazaćeš me, bolje ljubi tatu!

Ja sam more. I maštanje o moru. I sakupljanje školjki. I ronjenje. I glupiranje na sred plaže. I sunčanje dok me muž ne odvuče sa iste. Mama, ne sunčaj se toliko tata kaže da nije zdravo! Ja sam ono važi dušo. I nastavak radnje po svome.

Ja sam bura. Emocija. Strahova. Planiranja budućnosti. I bojazni od iste. Ja sam odgovor na svako dečije pitanje i svaki osmeh ili suzu... Ja sam planiranje. Rođendana. Poklona. Putovanja. Škole koje nas čeka. Sve shvatam preozbiljno i nema mi druge. Zar je važno šta će se kupiti za poklon? Zar je važno u koju će školu? Zar je... pričaju oko mene. Ja sam uzdržana dok slušam a u sebi gorim i govorim: Smiri se. Ja sam važno je.

Ja sam i bezgrešna i grešna i mirna i bučna i sve to stane u jedan dan, u 24 časa pa tako svake nedelje, i meseca. Stalno.

Ja sam bačeni ručak na koji smo zaboravili jer nas je muž iznenadio pizzom. Ja sam mama za treninge i radionice i engleski ako treba i za kineski.

Ja sam sto puta Hajde na spavanje. I maženje. I uspavanke i priče! Ja sam uvek može još jedna više. I noć. I pokrivanje. Nedovršena čaša vina. Ja sam laku noć i ne mogu da spavam... jer ja sam i mama i žena i sreća i tuga i ljubav i sve što nam se dogodi i sve što smo mi... i zar to prosto nije lepo?