Mama u provodu
Prvi izlazak
Obuci nešto kežual. I budi spremna na vreme! - govori mi prijateljica i prekida vezu.
Ne stigoh da je pitam šta će ona obući. Meni kao nekome ko nije izašao sto godina preko je potreban savet. Zovem je i zovem ali ne javlja se. Nema veze, hajde da nađemo nešto pristojno za prvi izlazak od rodjenja deteta! Koje sad ima tri godine.
Hm...nemam šta da obučem... kukam pored punog ormana garderobe! Stvarno nemam. Možda da obučem farke i belu bluzu? Još samo kad bih uspela da uđem u iste... Samo malo, samo malo i ušla sam... to što dalje od butina ne mogu iste navući potpuno je nebitno jer svakako ovu kombinaciju odbacujem. Zbog bele bluze sa koje mi se smeši fleka od čoko mleka. Ili kafe, ne sećam se.
Naposletku se odlučujem za sivu tunika haljinu, stavljam veliki broš cvet i obuvam ravne čizme! Mislim se u sebi, odlično si se ove kombinacije setila, jedino kosu još da si sredila... Ali i za to imam rešenje, vezujem rep i eto gotova sam! Ljubim dete koje spava, muž kaže sve je super samo ti je haljina malo kraća ili si se ugojila, pravim se da čula nisam ali taj jutro neće dočekati... i krećem u provod. Moj prvi izlazak... dobro ne baš bukvalno ali uhvatilo me je uzbuđenje...
Obuci nešto kežual. I budi spremna na vreme! - govori mi prijateljica i prekida vezu.
Ne stigoh da je pitam šta će ona obući. Meni kao nekome ko nije izašao sto godina preko je potreban savet. Zovem je i zovem ali ne javlja se. Nema veze, hajde da nađemo nešto pristojno za prvi izlazak od rodjenja deteta! Koje sad ima tri godine.
Hm...nemam šta da obučem... kukam pored punog ormana garderobe! Stvarno nemam. Možda da obučem farke i belu bluzu? Još samo kad bih uspela da uđem u iste... Samo malo, samo malo i ušla sam... to što dalje od butina ne mogu iste navući potpuno je nebitno jer svakako ovu kombinaciju odbacujem. Zbog bele bluze sa koje mi se smeši fleka od čoko mleka. Ili kafe, ne sećam se.
Naposletku se odlučujem za sivu tunika haljinu, stavljam veliki broš cvet i obuvam ravne čizme! Mislim se u sebi, odlično si se ove kombinacije setila, jedino kosu još da si sredila... Ali i za to imam rešenje, vezujem rep i eto gotova sam! Ljubim dete koje spava, muž kaže sve je super samo ti je haljina malo kraća ili si se ugojila, pravim se da čula nisam ali taj jutro neće dočekati... i krećem u provod. Moj prvi izlazak... dobro ne baš bukvalno ali uhvatilo me je uzbuđenje...
Sve dok nisam ušla u autobus. Može li neko da mi objasni kuda će svi ovi ljudi u pola deset, dok pošten svet spava? Mislim i ja bih spavala da sam ostala kod kuće... Možda sam mogla taxijem ali mislim se blizu sam, mogu i prevozom. Aaaa, nisam razmažena ali niti mogu da dišem, niti da se pomerim, stojim na vratima, na jednoj nozi...Ali razmišljam pozitivno, provešću se sjajno, ovo je samo mala prepreka na putu.
Stižem do kafane, i vidim po porukama, da svi kasne i svi imaju isti savet: uđi da nam ne istekne rezervacija. Šta ću, ulazim, sedam za sto, još ne poručujem, čekam svi da stignu. Uredno šaljem mužu poruku da sam stigla i da je sve super! Što je za sada delimično tačno, tek će biti sjajno!
A da bi bilo sjajno, pošto niko ne dolazi i posle 15 minuta, poručujem belo pa kud puklo neka pukne. Zaboravljam na bonton i maltene celu čašu pijem naiskap. I vi biste posle sve moje muke! Gledam društvo oko mene, devojke su toliko sređene da ja u mojoj kombinaciji delujem kao njihova razredna... A mladići su uveliko veseli i glasni iako muzika još nije počela.
Konobar dosipa vino, prema porukama moje drugarice stižu za pet minuta, a meni prilazi momak, recimo deset godina mladi. Milena? - pita. Mislim se u sebi, ovako se ni u moje vreme nije prilazilo ali šta ja znam... Predstavlja se, pita koga čekam, eto on baš kašnjenje ne voli, ali šta to on meni priča kad sam ja tačna kao sat... Klimam glavom, potvrđujem, mada mi je ovo iskreno prvi put da ne kasnim ali šta on zna...
Pita izlazim li često, naravno, odgovaram, ali ne dodajem ono u parkiće najviše... Kaže i on, kako me ranije nije sreo. Dečko dragi, udata sam, objašnjavam mu, a u sebi se jedem što burmu nisam stavila, eno je u kutijici čami jer meni ruke od nakita otiču. Kaže on meni pa dobro to je baš lepo, udate žene su ozbiljnije i kulturnije. Aman, dečko, imam i dete! Sjajno, i on decu obožava! Mislim se u sebi, je li ovo neki ludak, sve mu je lepo sve mu je strava? Imam 34 godine. Govorim na kraju. Lažeš, viče! Baš izgledaš mlađe! Hoćeš li da mi daš broj pa da se sutra ispričamo, evo kreće muzika i gužva? Stani malo! Bojana, evo je Milena, sećaš je se, čuvala je decu kumovima! Milena, upoznaj moju suprugu Bojanu! Ovo nam je znaš prvi izlazak od kad smo dobili blizance! Trebaćeš nam zbog njih - namiguje mi šmekerski.
Nabacih najveći osmeh i kažem mu evo zabeleži broj. Lupam neke cifre, pijem još jednu čašu, on odlazi a moja ekipa stiže. Izvinjavaju se, ljube, grle! Sve su na štiklama, uspešno pariraju drugim lepim ženama u kafani. Izgledam kao Meri Popins, samo još da ne počnem da pevam kao ona... jako je vino šta ćete... Hajde, ne ljuti se, evo smisli neku kaznu, govore mi... Kazna vam je da me večeras zovete Milena, jasno? Ako pogrešite idem kući! I to sama. Prevozom!
A već mi se toliko vrti u glavi da već znam da će mi itekako trebati njihova pomoć...
Pa se prepuštam smehu i igri i provodim se zaista sjajno! Ćao Milena, javlja mi se sveži bračni par sa blizancima! Čujemo se sutra! Da, da, čujemo se sutra, jedva čekam da čuvam vašu decu! - dovikujem! Drugarice me bledo gledaju, a ja umirem od smeha i kažem: Ma učinilo im se da me znaju iz parka. Hajde glupa priča skroz, šta kažete da poručimo neku pesmu o Jeleni ali da pevaju Milena?
A sutra će neko stvarno da peva A gde si Milena... a ja svakako u izlazak neću skoro!