Još ste mali!
Pst... Nećemo o tome da pričamo ispred dece... Rekla sam tiho komšinici.
A zašto nećete da pričate o tome ispred nas? - upitala me je njena šestogodišnja ćerka.
Hm, stvarno zašto nećemo? Možda zato što tema nikako nije adekvatna za dečije uši, ili zato što ću opsovati, ne jednom nego više puta... razloga je bar deset. Ipak, na kraju sam joj samo odgovorila: Zato što ste još mali, eto.
Nije joj se svideo odgovor, ostala je da sedi pored nas, sve dok nisu krenule kući. Zovem te posle, rekla sam komšinici, pa ti pričam sve.
I tako je prošlo nekih sat vremena, pozovem ja nju, krenem da pričam, kad moje dete se zalepili za mene i sluša šta pričam... Sine, idi igraj se! Neću, ne igra mi se. Idi, gledaj crtaće! Ma neću, već sam odgledao jedan! Aman dete šta ti hoćeš od mene i zašto si mi se okačio o nogu? Pa da čujem šta pričaš sa komšinicom i da znam za koga ste rekle da je kreten?!
Ma sine, ni za koga, rekle smo kao kreten a ne da je kreten... A ko, a ko, a ko? - skače oko mene i neprestaje dete da viče. Nije važno dušo!
Javljam komšinici putem poruke: Zamisli čulo mi dete kad smo rekle ono kreten za onu osobu, ne znam šta je to sa njim i prisluškivanjem. Stiže mi poruka posle pet minuta. Teta J, ko je kreten i šta to znači? Aaaa, njena mala je pročitala poruku, kad pre nauči da čita?
Posle par min zvoni mi fiksni, javljam se kad malena kaže: Tata mi je pročitao poruku, pa pita je li on kreten, a meni niste odgovorili šta je kreten? Zemljo, otvori se!
Nekako se objasnismo. Od tog dana ispred svog, tuđeg ma bilo kog deteta, strogo sam vodila računa šta i na koji način pričam. I da ne mislite da sam neka, ono kreten odnosili se na prijateljicu, u kontekstu da ona jadna kao kreten juri. Najgore od svega beše što su svi mislili da se odnosi baš na njih. A komšinicinoj maloj objasnismo da je kreten osoba koja nije baš pametna i mudra. Svideo joj se taj odgovor toliko da je učestalo počela u predškolskom da ga koristi. Nije da me njena mama krivi, ali već je treći dan na razgovoru kod vaspitačice. Pa ti objasni da smo imale običan razgovor i dobru nameru.
I taman sam mislila da ne može gore, kad rekoh jednom roditelju iz škole, na upit kako sam, da sam kao kakva prostitutka, svi me nešto cimaju i drndaju a para nigde, i to je u mojoj glavi stvarno zvučalo smešno, dok se nije oglasilo dete tog istog roditelja i pitalo: Jesu li te prosti... prostitke... ili kako se već kaže, one gole tete što rade za pare? Ajme, ajme, bila sam crvenija od bulke...
Već ga vidim kako u razredu ponavlja sve što je čuo. Ma ne dušo, to je novo zanimanje, prosta komunikacija.,. A, pa niste tako prvo rekli, govori mi i odlazi... Zaboravi, zaboravi molim se u sebi, a znam koliko su mudre te male glave!
Dok smo bili u vrtiću svi su za mamu jedne drugarice govorili kako je pevačica, samo zato što je imala divnu dugu kosu... kada smo ženu pitali, krstila se, kaže pa ja radim u banci! Sad moram i pred decom da se pravdam, moj jezik i ja.
Srećom, još uvek nema komentara.
Ali mi je zato dete, posle par dana došlo sa pitanjem jesu li svi fudbaleri glupi, kaže rekao im je deka nekog drugara...jer je njegov zet fudbaler, pa da mu ja objasnim zašto onda hoću da on ide na fudbal, želim li ja to glupo dete...ih majku mu, i šta sad da kažem? Imate li ideju?
Znam, sine, još si mali, objasniću ti kad porasteš!
A zašto nećete da pričate o tome ispred nas? - upitala me je njena šestogodišnja ćerka.
Hm, stvarno zašto nećemo? Možda zato što tema nikako nije adekvatna za dečije uši, ili zato što ću opsovati, ne jednom nego više puta... razloga je bar deset. Ipak, na kraju sam joj samo odgovorila: Zato što ste još mali, eto.
Nije joj se svideo odgovor, ostala je da sedi pored nas, sve dok nisu krenule kući. Zovem te posle, rekla sam komšinici, pa ti pričam sve.
I tako je prošlo nekih sat vremena, pozovem ja nju, krenem da pričam, kad moje dete se zalepili za mene i sluša šta pričam... Sine, idi igraj se! Neću, ne igra mi se. Idi, gledaj crtaće! Ma neću, već sam odgledao jedan! Aman dete šta ti hoćeš od mene i zašto si mi se okačio o nogu? Pa da čujem šta pričaš sa komšinicom i da znam za koga ste rekle da je kreten?!
Ma sine, ni za koga, rekle smo kao kreten a ne da je kreten... A ko, a ko, a ko? - skače oko mene i neprestaje dete da viče. Nije važno dušo!
Javljam komšinici putem poruke: Zamisli čulo mi dete kad smo rekle ono kreten za onu osobu, ne znam šta je to sa njim i prisluškivanjem. Stiže mi poruka posle pet minuta. Teta J, ko je kreten i šta to znači? Aaaa, njena mala je pročitala poruku, kad pre nauči da čita?
Posle par min zvoni mi fiksni, javljam se kad malena kaže: Tata mi je pročitao poruku, pa pita je li on kreten, a meni niste odgovorili šta je kreten? Zemljo, otvori se!
Nekako se objasnismo. Od tog dana ispred svog, tuđeg ma bilo kog deteta, strogo sam vodila računa šta i na koji način pričam. I da ne mislite da sam neka, ono kreten odnosili se na prijateljicu, u kontekstu da ona jadna kao kreten juri. Najgore od svega beše što su svi mislili da se odnosi baš na njih. A komšinicinoj maloj objasnismo da je kreten osoba koja nije baš pametna i mudra. Svideo joj se taj odgovor toliko da je učestalo počela u predškolskom da ga koristi. Nije da me njena mama krivi, ali već je treći dan na razgovoru kod vaspitačice. Pa ti objasni da smo imale običan razgovor i dobru nameru.
I taman sam mislila da ne može gore, kad rekoh jednom roditelju iz škole, na upit kako sam, da sam kao kakva prostitutka, svi me nešto cimaju i drndaju a para nigde, i to je u mojoj glavi stvarno zvučalo smešno, dok se nije oglasilo dete tog istog roditelja i pitalo: Jesu li te prosti... prostitke... ili kako se već kaže, one gole tete što rade za pare? Ajme, ajme, bila sam crvenija od bulke...
Već ga vidim kako u razredu ponavlja sve što je čuo. Ma ne dušo, to je novo zanimanje, prosta komunikacija.,. A, pa niste tako prvo rekli, govori mi i odlazi... Zaboravi, zaboravi molim se u sebi, a znam koliko su mudre te male glave!
Dok smo bili u vrtiću svi su za mamu jedne drugarice govorili kako je pevačica, samo zato što je imala divnu dugu kosu... kada smo ženu pitali, krstila se, kaže pa ja radim u banci! Sad moram i pred decom da se pravdam, moj jezik i ja.
Srećom, još uvek nema komentara.
Ali mi je zato dete, posle par dana došlo sa pitanjem jesu li svi fudbaleri glupi, kaže rekao im je deka nekog drugara...jer je njegov zet fudbaler, pa da mu ja objasnim zašto onda hoću da on ide na fudbal, želim li ja to glupo dete...ih majku mu, i šta sad da kažem? Imate li ideju?
Znam, sine, još si mali, objasniću ti kad porasteš!